KORAK DO SNA

Kuca stara je ostala verna tradiciji. Dok su laseri bili spremni da zacare prostorom u kome obitava drevni duh, dok su uredjaji strpljivo cekali ruke D. J.  da ih pokrenu, a pojacala smerno zmirkala obecavajuci da nece biti preglasna, zatvarajuci vrata za sobom, imala sam osecaj da sam kljuceve grada predala novoj generaciji umetnika. Jer, to jeste nova generacija mladih ljudi kreativnog duha-filolozi, psiholozi,istoricari, graficari, arhitekte, novinari, muzicari…jednom recju umetnici…urbana generacija koja je rasla uz dzez, rok I disko ritam, bas kao I mi koji im predajemo staro zdanje sa velikim poverenjem I uvazavanjem.

Disko dama, bez obzira na skoro stoletnje postojanje, prigrlila je ostarelim rukama mladost koja plese, koja se raduje zivotu, koja je zaokruzila jednu fazu svog odrastanja I obrazovanja (kao tolike generacije pre), dama oronulog izgleda, sa naherenim krovom I podovima koji su poskakivali u ritmu muzike, u ritmu pulsirajucih vena kroz koje protice uzavreli duh mladosti.

Mesavina balona, lasera, optimizma, ruku punih konfeta koje lete ka tavanici, a zatim obasipaju vragolasto ozarena lica odrasle dece, nedvosmislena su poruka I ceznja za zivotom, koji obogacen duhom, obecava harmoniju kojoj tezi ta mlada generacija (svaka mlada generacija optimista)  nadahnutog bica.

Tako podstrekacki zdruzeni, disko dama I nekadasnji veseli apsolventi, sada gradjani u potrazi za poslom koji zivot znaci, docekali su jutro snevajuci san, dok je letnja zega uzimala danak.

U smiraj vrelog dana, otvarajuci vrata prostora koji zadovoljno prede, docekale su me meke naslage raznobojnih konfeta, preziveli baloni, uredno poredjane case I ovali, umiveni I ocedjeni, spremni za neka nova slavlja, uvek sa radoscu docekivana u kuci staroj; docekale su me, jos uvek utonule u san, prazne flase sokova, , limenke pica koje izviruju, nabacane, spremno cekajuci odasiljanje ka konacistu.  Opusci uklonjeni, nema mirisa duvana. Generacija rasla sa saznanjem o ekologiji.  Ekologija kojoj su posvecivali paznju od detinjstva uz hitic “Cuvajmo prirodu da bi nas spasila” iz 1996.g. , I dalje ima prednost nad zivotom koji je samo, I na taj nacin moguc ako sacuvamo prirodu.

I disko dama I odrasla deca, polozila su jos jedan ispit kulturne zrelosti na korak do sna.  

COVEK

“NAUCIO SAM DA COVEK IMA PRAVO  DA GLEDA DRUGOG ODOZGO JEDINO KADA TREBA DA MU POMOGNE DA SE USPRAVI.”

GODINE

Prvi put su mi godine smetale jer su me sprecile da budem deo velike plemenite akcije, kakvu Nis ne pamti, akcije  POKLONI ZIVOT. 

Suze mi se slivaju od ushicenja zbog mladih I nesto starijih ljudi koji zive tu, oko mene, u mom gradu, koji sa iskrenim osmesima nade, skoro  uvereni d ace pomoci sugradjaninu, cekaju u redu ignorisuci vrelinu koja je nista u poredjenju sa zivotom coveka

CITAC – ali ne Slinkov

I dalje citam. I na veliko zadovoljstvo, u protekloj deceniji, sirom sveta nova generacija pisaca pise na nacin koji pokazuje budjenje duha u isto vreme na raznim mestima. Kosmicki okidac. Psihoanaliza uz prodiranje u kolektivnu svest na neobjasnjivo novi nacin.

Kao sto ne umem da definisem ljubav, a od nje sam satkana I samo tako mogu da zivim – voleci, tako ne mogu da objasnim ni taj novi talas, koji samo culima potvrdjen, jeste u funkciji dobra.

DAN ZA PAMCENJE

Konacno da mladi I stari, zdruzeni sirom Srbije, glorifikuju ljubav prema sportu, prema mladom coveku, ambasadoru zemlje, koji je vezao paznju miliona, prema Novaku no 1 koji ume da nosi uspeh, da se raduje sa svojom porodicom, da se raduje zbog svoje zemlje, da deli radost sa prijateljima sporta I Srbije sirom sveta.

Dan za pamcenje. Ljubav I pesma. Primeri da I te kako moze lepo da se zivi kada se voli. Primeri da rad nije kuluk kada se s ljubavlju obavlja I radi najbolje sto moze ono sto znas i volis. Primer I podsticaj  da svako pronadje svoj tenis I da neguje radost zivljenja, zbog sebe, zbog svoje porodice, zbog ljubavi koja zraci iz zadovoljnog coveka I cini zivot smislenim. 

PRICA KOJU PRICAM

Prica koju pricam I koju zivim decenijama, pokazalo se da je sazeta u radu “Zenski princip ili zasto je propala nasa civilizacija”, radu Nevene Ciric – zavrsni ispit na Anglistici u klasi prof. Ljiljane Bogoeve Sedlar.

Tri zene, sasvim razlicite po nacinu I uslovima u kojima se radjaju, oblikuju svoje licnosti, razlicite po nacinu obrazovanja I svojom voljom izabranim zivotnim putevima, O SVOJIM VIDJENJIMA SVETA, sa, znaci, generacijskim I profesionalnim razlicitostima I jos mnogim drugim, ali koje SA ISTOG IZVORISTA DREVNOG DUHA LJUBAVI STARE CIVILIZACIJE, PRICAJU, SVAKA SVOJU, ali ISTU PRICU.

Tu pricu prica I prof. Lena Petrovic I knjizevnica Doris Lesing I jos mnoge takve Doris I Lene, zbog kojih ce zenski princip ponovo da zauzme svoje davno izgubljeno mesto.

Nas dve, cerka I majka, u isto vreme smo zavrsavale zaokruzivanje jedne etape istrazivanja sto posmatranjem, sto na bazi iskustva, sto slusajuci porive iz dubine sebe, sto edukujuci se iz riznice informacija epohalnih dela, sa generacijskim jazom od tridesetak godina. Ali, prica je jedna. Stvarna. Osnovana. Drevna.

U prilog iskonske teznje ka humanom drustvu, iz pomenutog rada, zavrsna rec je, u vidu citata, pripala Arundati Roj:  

“Nasa strategija treba da bude ne samo suprotstavljanje imperiji, vec opsada iste. Treba je lisiti kiseonika. Postideti je. Ismejati je.  Nasom umetnoscu, nasom knjizevnoscu, nasom tvrdoglavoscu, nasom radoscu, nasom briljantnoscu, nasom cistom upornoscu – i nasom sposobnoscu da pricamo nase licne price. Price koje su   drugacije od onih u koje smo ispiranjem mozga bili navedeni da verujemo.

Korporativna revolucija ce se srusiti ako odbijemo da kupujemo ono sto oni prodaju – njihove ideje, njihovu verziju istorije, njihove ratove, njihovo oruzje, njihov koncept neminovnosti.

Upamtite ovo: Mi smo vecina, a oni manjina. Njima smo potrebni mi, vise no sto su oni potrebni nama.

            Drugaciji svet je ne samo moguc, ONA je vec na svom putu i dolazi. 

            Mirnim danima mogu da cujem njeno disanje.”

ONA dolazi pogledom uprtim u buducnost kroz koji se reflektuje drevni duh ljubavi…

ONA dolazi hodajuci po stvarnosti…

Dolazi…