Tvrdjava - Meša Selimović

Neobičan mladić. Biće divan čovjek ako ne uspije u onome što želi, strašan ako uspije. Bio bi ponosan na svoju čistu misao i poslije, kad bi već odavno bila uprljana. Sad je protiv nasilja, zavešće ga u ime slobode. Sad je za slobodu, ugušiće je u ime vlasti. Boriće se surovo za svoje uvjerenje, smatrajući da je plemenito, ne znajući da je postalo neljudsko. Biće najljući neprijatelj protiv sebe bivšeg, i čuvaće, kao hamajliju, ogrubjelu sliku svoga nekadašnjeg zanosa. A ako ne uspije, kao i toliki drugi, ako mu sadašnji bivši zanesenjaci presijeku put, njegovo stradanje će učiniti više nego pobjeda. Sačuvaće se u ljudima dirljiva uspomena na žrtvu i na misao koja nije postala stvarnost. I začudo, to je najljepše od svega što čovjek može da učini: da pokuša i da ne uspije.

Ostaje tako da živi želja i vjera da će jednom doći sanjani raj, a s tom željom lakše se živi. Ako proroci razočaraju, snovi tamne. Proroci treba da umru prije nego što išta ostvare. Dovoljno je to što su još jednom razgorjeli staru nadu. Zašto da je gase djelom koje razočarava. Možda treba da prođe neko drugo vrijeme, da se u dušama nakupi dosta te neokaljane ljepote, pa da ljudi, očišćeni, ostvare prastari san.

OGRANICEN UM

Konacno su pomenuta INDIGO  DECA  I na nasem podrucju. Njihovo visedecenijsko postojanje, moglo bi se reci ignorisano, danas je nemoguce negirati.  Bar nije moguce pobiti tvrdnju  naucnika.. Da postoje. Cak se pominje broj I do dvadeset miliona.

Deca su iznad prosecna, krase ih mirotvoracke ideje, ljubav, humanist I potreba za uspostavljanjem takvih odnosa u komunikaciji.  Kljucna razlicitost je da poseduju sesto culo koje im omogucava DA  ZNAJU, ali to ne mogu da objasne ljudima osiromasenim za to culo; koji su mnogobrojni I u redovima kojih seta vojska duhovno obogaljenih bica koja cesto boluju od najteze bolesti, koja se ne leci jer kao takva nije registrovana, bolesti zla. Zato, zle ljude treba po najvise zaliti.  

Posebno je tesko indigo deci u tom najmladjem uzrastu kada cak ni roditelji ne pokazuju razumevanje za pricu koju deca kazuju.  Nepravilnosti koje vide I na koje ukazuju kao netacne, iskrivljene, neistinite, odrasli ne dozivljavaju na taj nacin. Ali je strasno sto smatraju da deca izmisljaju pa ako uporno nastavljaju da brane svoj iskaz-stav, cak ih I kaznjavaju. To izaziva bunt kod dece jer znaju da govore istinu Znaju.

Dogadja se indigo deci, npr. da knjigu koju treba da  procitaju, zapravo su vec procitali culima kojom prilikom ne primecuju ni stil pisanja, ni pismo kojim je knjiga pisana-nije im bitno- osim sustine. … I mnogo je jos primera koji potvrdjuju vanvremensku I vanserijsku prirodu indigo dece.

Indigo decu karakterise izuzetna kreativnost koja cesto dovodi I do NECEG NOVOG! To su bozanska bica. Verovatno ta deca cine onaj dovoljan broj ljudi na zemlji zarad cijeg postojanja opstaje covecanstvo. 

Njihov misaoni process, njihova svest I poimanje vidljivog I nevidljivog nadmasuju prosecnost. Kada odrastu, shvate da je nemoguce objasniti ljudima te neslucene mogucnosti bez njihovog duhovnog razvoja I nadgradnje.

Danijela Knez je divno formulisala u svom romanu “Okean u oku” sledece – UM  OGRANICEN  MATERIJALNIM  ZNANJEM!  

Takvi umovi su prepreka realizacije ideja natprosecne-indigo dece; ali prepreke ce biti uklonjene. Spor process – nezaustavljiv! 

SA POSEBNIM DIVLJENJEM  -  INDIGO  DECI  U  CAST :)   

PLATONSKA LJUBAV

Kazu, danas ne postoje platonske ljubavi. Mladi ni ne znaju sta to znaci. Ali, ranije su se dogadjale. Moguce do druge polovine XX veka. Tako su se voleli tineidzeri. Trepereci od iscekivanja da se sretnu, a kada se to dogodi, jednostavno svako nastavi svojim putem. I sanjali su. Budni su sanjali I sve idealizovali. Sve se svodilo na ceznju. I sve tako dok se

ne probudi strast.  Kasnije se secaju tih neznih godina I zbijaju sale na sopstveni racun, ali se secaju sa pietetom.

I zrelo doba je znalo za platonske ljubavi. Razlikovale su se od onih decijih, prvih otkrica emocija. Sto su se deca tako volela, jasno je jer se jos nije dogodila seksualna revolucija. Ali ono pravo zrelo doba sa lepezom iskustva erotskog zanosa, sa saznanjem da ne postoje prepreke  (ako ne postoje), sa slobodom I samosvescu, zasto se ljubav samo platonski iskazivala u tim zrelim godinama ? Kako je moguce da ne predje postavljenu granicu? I zasto granica uopste postoji? 

Zapravo u tim zrelim, zrelim godinama, platonska ljubav kod zena, moguce prerasta u materinsku ljubav. Da bi se izbegao Edipov kompleks, platonske ljubavi su trajale dugo.

Sve to se uklapa u pokret sporosti u svetu, da cinis najbolje sto mozes, to sto umes da volis dugo, postojano…. Najbolje sto mozes, a ne najbrze kakav je trend danas, ne samo sa ljubavlju, koja I ako postoji, brzo se potrosi, vec I u svakom radu.

Brzina zivljenja umanjuje, cak I unistava cari smislenog zivota.

VAZNOST PISANJA

EMIL  SIORAN – izrazit pesimista. Genijalno delo napisao vec sa dvadeset godina: “Na vrhovima beznadja”.

Kod nas ga je uvela Isidora Sekulic sa istancanim osecanjem za vrednost I sustinu onoga sto dolazi (Siorano s pocetka XX veka pisao o posastima prirode I coveka, cega smo mi danas-svedoci).

Sioran od detinjstva samoubilacki raspolozen, ali doziveo 85-tu godinu I umro prirodnom smrcu. Kontradiktoran jer je sa puno zara ziveo-strastven prema zenama, imao samo jednu vencanu, ali mnogo koje je voleo.

Uprkos pesimizmu o kome pise iznoseci svu tezinu zivota,, u ceznji da se dostigne raj (kako kaze da je u detinjstvu bio u raju,ali da li je?) iz Rumunije, gde je rodjen I gde zivi, odlazi za Pariz gde je sve pisao na francuskom jeziku, a kako kaze-sve ostalo je radio na rumunskom-mislio, voleo, ziveo…

Iako pesimisticna, njegova dela su pozitivno uticala na citaoce (niko se, citajuci ga, nije ubio)  jer iznosi svu tezinu sa kojom se covek suocava, sva zla…koja tako predocena ipak daju mogucnost borbe za opstanak. 

Pisanje je ,po Jeroticu, Siorana spasilo od samoubistva. Jerotic podvlaci da je inace vazno pisati,, ne samo u genijalnim slucajevima poput Siorana (zapisuje svaku iskrslu misao bez vracanja na korigovanje I uoblicavanje, jer, kao I veliki broj mislioca pise nadahnuto I ne vraca se da kontrolise sta je napisano-to je IZRAZ GENIJALNOSTI), vec I u slucajevima psihickog I duhovnog opterecenja I to bi trebalo da cine svi  koji imaju ma kakvu tenziju zbog nekog problema.

Razgovor sa prijateljem ili u slucaju sa analiticarem, nikada ne moze da bude apsolutno iskren kao kada se napise, jer  podsvesno prikriva istinu.  STAVLJANJEM  NA  PAPIR, COVEK SE OSLOBADJA  ONOGA  STO  GA  MUCI, a ako se to dalje cita, ako ode u etar, fakticki se TAJ  PROBLEM  SASVIM  UDALJAVA  od onoga ko pise. 

Jerotic uopsteno dodaje da se pisanjem ostvaruje snazna ekstaza-moze da nadjaca zadovoljstvo seksualnim cinom! Nije na odmet zapamtiti Jeroticeva tumacenja!

I Sanja Domazet je govorila o Sioranovom zivotu-dobro upoznata-pisala eseje o njemu. Emisija u okviru serijala AGAPE,22.maja,2011.g.  nam je posvecena na predlog Jerotica koji Sioranov filozofski rad smatra veoma znacajnim. 

Interesantno da se nije ubio Sioran vec njegova zena deset godina po smrti svog supruga. Nije izdrzala!

OCAJ NE PROZIVLJENOG

Zivot koji nastavljas da zivis, uprkos ostvarenim snovima, podstice zelje u tebi. Jedno su snovi – drugo su zelje; I sasvim trece – neplanirano ulices u novu ljubav koja moze da bude product uzavrelih strasti dugo potiskivanih zelja. 

Sreca je ako se prepustis toj bujici I, sasvim svesno, u toj besvesnoj strasti, dopustis da se ostvaruje svaki delic tvog fizicko-emotivnog I duhovnog naboja  unutar bica.

Tuga je ako to ne prozivis.

Takva tuga da ni Jung, ni Frojd,…, ni ma koji vidar duse ne mogu da pomognu. Ako je ljubav bila, ali bas istinska u uzavreloj strasti koja baca u senku ostala cula, nema pomoci. Osim nade. Ziveti s nadom koja lebdi izmedju zivota I totalnog propadanja.

Tolika je moc ljubavi.

U pomoc nadi, u borbi za zivot, priticu I ostvareni snovi  da ublaze ocaj  ne prozivljenog.

Ocaj neprozivljene ljubavi.

OSTVARENI SNOVI

Jednog trenutka, izgleda, kao da su se zemlja I nebo urotili protiv tebe. A ti, smiren, blag, nadahnut, ides u susret nedacama, cak s osmehom, kao da ides ka oazi koja, kao takva,  postoji samo u snovima. Samo za tebe. Takvu kakva jesi.

Sigurno koracas stazom do snova jer si vec tamo. U ostvarenim snovima. Prvi plac u susretu sa svetom, prvi pokusaji komunikacije, prvi koraci, prvi osmesi, ljutnja, izrazi ljubavi, radoznalo osmatranje okruzenja, prijatelji bas kao sto su ti potrebni, covek koga si cekala, jer u nekom dobro cuvanom energetskom naboju, stoji ideja o coveku koji ce ti omoguciti da ostvaris snove. Jedan covek. I jedno dete.  Od prvog placa, sve te void ka njima.

Bujice strasti se smenjuju sa agonijom traganja nacina da se I oni oko tebe usude da zavire u sebe. Jer, tu lezi blago, neotkriveno. Ako ne prodres do tog – urodjenog blaga, ono postaje teret koji ti ne  dopusta da poletis ka zvezdama gde cuci ljubav scucurena iza treptaja svetlosti koja tka saru ostvarenog zivota.

Odevena haljinom u bojama tvoje duse, koja te stiti od krhotina gromada koje tek izlete niodkuda preteci d ate zdrobe, hodas bezbrizno, s dostojanstvom coveka ostvarenih snova. Vidis oko sebe srodne duse nastanjene u deci koja rastu ne zaboravljajuci svoju misiju utkanu u matricama svog postojanja.

Zasticena, kao stitom od proboda maceva, oslonjena na coveka koji se stvorio da ti otskrine vrata da izlete ideje koje su vremenom sazrele, drzeci za ruku nejako dete koje te vodi ka tvojoj stazi iza otvorenih vrata da  te uveri da zivot nije bio besmislen, da se vizije ostvaruju u budjenju uspavanih dusa, da su se ostvarile u liku jednog coveka, I jednog deteta I zivotnog trojstva.

Jedan covek. I jedno dete. I ostvareni snovi. I zivot koji nastavljas da zivis pruzajuci ruku onima koji su  na putu spoznaje. Radjaju ti se zelje, struji energija zadovoljnog coveka koji moze da pomaze. Tiho ispunjenje snova ne okoncava zivot. Naprotiv.

VREME IZMENE SVESTI

Nikada nisam prestala da verujem da cu docekati da vizije postanu stvarnost. Nikada nisam prestala da verujem da na svetu zaista postoji dovoljan broj ljudi, sa idejom dobra, zbog kojih covecanstvo opstaje. Nikada nisam sumnjala u postojanje SQ-duhovne, sveobuhvatne inteligencije koja cini licnost snazno integrisanom, sposobnom da saznaje culima, da neguje svoju ceznju ka beskonacnom, da prodire u sopstvene dubine, da neguje cistu dusu koja tezi harmoniji…. Koja coveku daje snagu, MOGUCNOST IZBORA, coveku slobodnog ali DISCIPLINOVANOG DUHA.

Verovala sam da, ako sam sa svojih osamnaest godina odlucila da je sustina zivota duh, a ne materija, verovala sam da sam dovoljno hrabra da zakoracim tom neispitanom stazom, ali koju sam odabrala za svoj put. Raskos I bogatstvo na stazi sopstvenog izbora, sokolili su moju duhovnu glad, davali krila kada je trebalo,, spajali me sa carobnim svetovima koji su postojali I kojih ce biti ….. , raskos I bogatstvo nemerljivi materijalnim izopacenostima, raskos I bogatstvo duha sacuvanog u drevnoj bastini covecanstva.

Devedesetih godina dvadesetog veka spoznala sam snagu disciplinovanog duha u nejakoj deci koja su se nasla pred pricom zivota koja je ispunila stranice knjige ne ostavljajuci mesta za nove tekstove nadahnute generacije koja dolazi.  Moj pokusaj da im pronadjem prostor za iskaz njihovog vanvremenskog kreativnog duha pretocio se u caroliju koja je trajala citavu deceniju..

Vrtoglavo su se nizala dogadjanja u koja su deca uvukla odrasle koji su imali sluha za NESTO SASVIM NOVO. Decja kreativna igra je dovela do NEMINOVNOSTI IZMENE MISAONOG PROCESA obrazovnog kadra, I uopste , sveta odraslih. Bili smo na korak od formiranja MAGIC osnovne skole u kojoj bi se  jasno dozivljavala  IZMENA SVESTI o svetu uopste stavljajuci akcenat na duhovnu komponentu licnosti kao postament  milenijuma pred nama.  Ta kreativna aktivnost plemenitih malih bica, od nekih znalaca, proglasena je uspelim modelom za buducnost. Ali se, takodje, na tom putu nasla nepremostiva prepreka nerazumevanja I neprihvatanja razlicitosti, tako da je taj pocetak pun nade, ostao samo pocetak. Tada. 

I dalje sam snazno verovala da pocetak pun nade ne moze da ostane na tome. Ali, niko nije zeleo da nacini napor I da se zapita cemu ta vratolomna brzina u kojoj se gubi kontakt coveka sa covekom,, u kojoj se gube saosecanje, ljubav prema vidljivim I nevidljivim svetovima, umesto da se pruzi ruka malim vizionarima.  Nije bio trenutak za takav napor., za skok u novu dimenziju postojanja.

A zatim se dogodila carolija! ARISTOKRATE DUSE, duhovna elita, izronila na svetlost I u snaznom zamahu mladalackih ideja, znanja, koja su donela na svet iz onostranog prostora I vremena, sacuvana od zaborava, jer je Kosmos tako hteo,, te krasne mlade duse zakoracile su hrabro ka buducnosti na nacin svojstven milenijumu u dogadjanju. 

Razotkriveno jezgro isplivalo u kulturnoj javnosti kao dugo ocekivana pojava I radosno docekana u carobnom kutku, trajace snagom nagomilanih eona, koja potvrdjuje da pocetak pun nade nece ostati samo pocetak..  Jer upravo zivimo vreme izmene svesti koja ce se dogadjati sirom sveta aktivirana kosmickim okidacem.

ARISTOKRATE DUSE

Elita duha! Sada. Ovog trena.Postoji. Postoje.  Uskomesala se Vasiona od dugo ocekivanog vatrometa koji je osvetlio riznicu bez dna carobnog kutka. Iskrice, koje su svetlucale s pocetka devedesetih I dugo trajale u tihom sjaju, nekada duboko prodiruci u drevno doba matrijarhata, vracajuci se svom izvoristu-Zenskom principu-principu ljubavi, humanosti,….., nekada utiruci put NJOJ KOJA DOLAZI, iskrice koje decenijama greju aristokrate duse suceljavajuci ih sa moci individualnog ja istorijskog coveka,, otporne na tu moc jer je drevni duh ljubavi neunistivi plamen.  Nema te moci koja bi ga ugasila. A samo ga ljubav rasplamsava do vatrometa.

Nisam prisustvovala toj epohalnoj promociji knjige “Okean u oku” neponovljive Danijele Knez koja dolazi!  Gorostas koji je natkrilio I Antoniju Bajat. Samo porodici dajem prednost nad vanvremenskim dogadjanjima I samo zbog te posvecenosti ne zalim da sam propustila cudo koje se dogodilo u kulturnoj javnosti kreativnog jezgra naseg vremena.

Carobni kutak prosto mora da prigrli ta PLEMENITA BICA, kako kaze sama autorka Okeana: Snezana Radovic, Milica Vuckovic, Nevena Kragic, Oliver Katic, Dubravka Katic,….bica koja me krepe svojim postojanjem I cine zivot smisleno opravdanim u ovo vreme kada moja porodica prozivljava teske trenutke (a I samo drustvo u celini); moja nastojanja opravdana, moj zivot posvecen teznji ka humanom drustvu, otkriva eksploziju kreativnog duha I sve to sazeto u recima Dubravke Katic koje carobni kutak zeli da cuva kao svojevrsnu dragocenost Epohe!  Reci zabelezene 16.septembra 2011.g. posle promocije knjige “Okean u oku” Danijele Knez u Narodnoj biblioteci “Stevan Sremac” u Nisu na Vilinoj reci:

“Upravo se vratila sa promocije. Odavno nista tako snazno, mudro, poeticno, sa puno znanja I pameti nisam cula. Ali, ono sto me cini POSEBNO SRECNOM je sto je sve to bilo DELO MLADIH-VEOMA MLADIH LJUDI.  Ja STVARNO NE BRINEM ZA BUDUCNOST SRBIJE.

 Danijela Knez, pored izuzetne lepote,  podarila nam je I snaznu pisanu rec, bogato delo, ‘nesvakidasnju duhovnu avanturu kroz koju cete putovati sirom otvorenog uma’.

Milica Vuckovic nam je priblizila knjigu na nacin dostojan DOAJENA u KNJIZEVNOJ KRITICI”.

“Ljubav je pocetak svake umetnosti. VREDNOST  I  DOMET jednog dela zavise od SPOSOBNOSTI UMETNIKA DA VOLI”.

                                                                   Herman Hese

Carolija se nastavlja iz uma, duha I srca ONE koja dolazi noseci sobom ljubav koja kao baklja osvetljava put u vekovnoj potrazi za Covekom.