“Kolicina dobrog se ne meri u brojkama I vremenima, vec se uzima kao pandan velicini radosti makar jednog osvojenog srca. A osvajanje jednog bica istinskom dobrotom jednako je osvajanju citavog sveta.” Str.195.
“Um vam je poput padobrana-funkcionise samo kada je otvoren. A on nikako ne moze biti otvoren ako covek ne radi na sebi I svojoj svesti I duhovnosti.”
Ako to ne cini “ um ostaje ogranicen materijalnim znanjem.”
“Duhovnom oku otkrivaju se dveri nemerljivog blaga koje nije od sveta materije, vec od sveta mnogo istancanijeg, cistijeg I mocnijeg no sto ljudski um moze zamisliti. Ta fina prozimanja moci I divnih energija stvaraju sve sto je ljudsko oko ikada videlo a um zamislio. Zato se uvek trudi da makar I naslutis koliko ima nezamislivog, a ima ga sigurno…. “ str.229.
“Samo je zivot, koji se zivi u izvesnom duhu, vredan zivota. ….. Zivot I duh su dve sile, ili neophodnosti, izmedju kojih je postavljen covek. Duh daje njegovom zivotu smisao I mogucnost najveceg razvitka. Ali zivot je neophodan duhu, jer njegova istina nije nista ako ne moze da zivi.”
“Bolest je cesto posledica nedostatka ili iscrpljenosti zivotnih sila, ali cesto je ociscenje duha I tela od otrova koji su se nakupili. Neophodno je da covek boluje s vremena na vreme. Izvor vecine bolesti je u duhu. Zato duh I moze da izleci vecinu bolesti.” Str.193.
“Ono sto zasigurno znam je da postoje retki ljudi, nazvacu ih blagoslovenim bicima, koja izdizu covecanstvo I brane njegovu cast pred moralnim I etickim principima kosmosa. Da, ta bica ostavljaju posebne tragove na zemlji I da njihovih spisa, biografija, misli I pozitivnih posledica velikih dela ima svuda u pisanoj istoriji kroz citav duhovni razvitak ljudske rase. Velicina tih genija duhovnosti cesto ume biti nemerljivo velika, dovoljno grandiozna da se neretko ceo njihov zivot moze nazvati svetim bivstvovanjem.” Str.232.
I Petar Kralj je u njihovom drustvu. Verujem da ima dovoljno ljudi koji tako misle.
“ Snaga cistog srca I uzvisenog zivota ne potice iz nase vere prema Svevisnjem, vec od Njegove vere u nas. Jer, kome veruje Onaj cijih nebrojano mnogo cudesnih sunaca svojom svetloscu uzrokuje procvat krajnjeg znanja, mira, duhovnosti I postojanja, taj je blagosloven za ceo svoj zivot I taj ce uvek biti ophrvan Njegovim iskusenjima, ne da bi patio, vec da bi, kao jedan od najboljih ucenika, dobro I vredno ucio da bude Covek.
Sada znam, odgovor je sve vreme lezao u pitanju – da li zapravo Bog veruje u nas, da li smo kao ljudi koji to ne umeju biti, dostojni njegove vere.” Str.233.
Iz romana “Okean u oku” Danijele Knez.
Trajem ocarana sto se kosmicki okidac dogodio, sto se pojavljuju mladi ljudi, ovom prilikom u liku Danijele Knez, koji nastavljaju drevnu pricu negujuci duh. Ovo je jos jedna knjiga koja me je nasla da me ozari, da potvrdi da je u svim vremenima, pa I danas, moguce ziveti u duhu, biti razlicit zbog shvatanja da je sustina svega duh, a ne materija, biti razlicit, biti covek.
Divim se toj mladoj Danijeli Knez, koja je sa tako malo godina (neprestano o tome pricam) prosula bisere drevne mudrosti, koja na genijalan nacin servira steceno znanje; takva kakva jeste ima svo moje divljenje zbog raskosne licnosti koju, ocigledno neguje.
