ODUZIMANJE ZIVOTA

Kada osoba snazno integrisane licnosti – duhovno, emotivno I racionalno – dozivi smrt bliske osobe, nastavlja da zivi kao da se nista nije dogodilo. Tako snazno integrisana licnost je na veoma visokom stupnju duhovne inteligencije (SQ) u kojim okolnostima je cin smrti sasvim normalna pojava tako da covek nastavlja normalno da zivi svoj zivot. Jer, nista se nije dogodilo njemu. Na nivou na kome je , ne postoji gubitak jer su duhovne veze vecne bas kao sto je I dodir dusa neraskidivo trajan.

Covek sa visokim SQ, zbog toga, reaguje po pitanju smrti razlicito od okruzenja. Smatra se , na bazi dostupnog znanja, da covek potiskuje emocije koje ce ga u datom trenutku uvesti u depresiju. I to stoji sa aspekta ucenja koje ne obuhvata najvazniju komponentu covekovog bica – njegov duh! Ucenje nije kompletno jer tretira deo covekovog bica, nije sveobuhvatno tako da se dovodi u pitanje tacnost ucenja zbog nesagledavanja celovitost licnosti.

Duhovno inteligentna osoba, tokom odrastanja, usaglaseno neguje razvoj svog racia, neguje emocije I uzrasta u duhovnom pogledu I ta usaglasenost stvara disciplinovano nezavisnu licnost koja je sposobna da se suocava I nosi sa raznim nedacama I ostane neozledjena dok traje kao integrisana licnost.

Ako se posle smrti bliske osobe nagomilana ljubav ne usmeri ka licnosti vrednoj ljubavi I ne realizuje u zajednistvu, te ako visom silom izgubite posao koji vas cini srecnim, volite da radite to sto radite I uzivate u tome, vec su ozbiljno uzdrmana dva stuba na kojima snazno integrisana licnost gradi svoj harmonican, disciplinovano nezavistan zivot.

      

 Jos ako nicim izazvana, iz spoljne sredine, odredjena neprijatnost zvana stres – osteti duhovni omotac, toliko vas zbuni da zastanete na putu svog duhovnog uspona . A Bela Hamvas kaze, ako osoba na putu svog duhovnog uspona na trenutak zastane, nece ostati na tom nivou vec dozivljava sunovrat.

Tako se kida harmonican odnos duh – emocija – racio I jednostavno dolazi do raspada sistema snazno integrisane licnosti, do depresivnog raspolozenja cak I do depresije, ali, koja znaci, NIJE izazvana potisnutim emocijama (jer nisu bile potiskivane) zbog smrtnog slucaja vec je (depresija) izazvana okolnostima koje osporavaju I narusavaju postojecu harmoniju duhovnim sunovratom, nagomilanom ljubavlju I sokom da ostaje bez posla koji znaci sam zivot!

Kada covek ima srecu da radi posao koji voli, a onda nekom visom silom izgubi taj posao, e to JESTE gubitak jer se dogadja coveku licno, coveku koji radosno radeci moze I radosno da zivi; I koji zbog tolike ljubavi u sebi moze da zavoli I neko novo lice I da se duhovno oporavi I nastavi harmonican zivot I dalje duhovno uzrastajuci!

COVEK  TREBA  DA  RADI  ONO  STO VOLI U MA KAKVIM  OKOLNOSTIMA,   POSEBNO  AKO  JE  U  PITANJU  KREATIVNA  LICNOST. ODUZIMANJE  TE  MOGUCNOSTI  RAVNO  JE  ODUZIMANJU  ZIVOTA!

Ako se u drustvu dostigne takav nivo svesti da sistem nastavi da neguje duh, emocije I racio od rodjenju deteta (koje je vec prenatalno integrisano bice), da usmerava decu koja rastu na paznju prema coveku,  prirodi I svemu zivom I nezivom u njoj, zacarili bi humani odnosi.  Ne bi se dogadjali izlivi besa, bliznji se ne bi mrzeli, covek ne bi degradirao sebe samog I ne bi zapadao u bolesna stanja. Ne bi vise postojala ni potreba za psihijatrima.

Da sistem s paznjom prati sklonosti pojedinaca, omogucava da rade posao kome preferiraju po svojoj vokaciji, omogucava negovanje lepih odnosa u medjusobnoj komunikaciji, negovanje ljubavi I uvazi nuznost duhovnog razvoja, bio bi to doprinos harmoniji citave zajednice.

OBEZBEDITI coveku MOGUCNOST da duhovno uzrasta, da voli, da radi posao koji sam odabere, TREBA OBEZBEDITI  MOGUCNOST DA COVEK  DOSTOJANSTVENO  ZIVI!!!

Zvuci HIPOTETICNO!  Veoma tesko ostvarivo, ali sasvim moguce na odredjenom nivou razvoja pojedinacne pa tako I drustvene svesti. Verovatnoca postoji. I to nesto znaci!   

KOMADICI NEPOSLATOG PISMA PRIJATELJU

-----            -----          -----

Retki su trenuci kada smo zajedno; a I tada se jasno oseca da vodi svoj zivot, koji je sama izabrala (sto je divno) ili sto bi Leopold Sondi kazao – po prinudnim genima. Retko koji covek moze da se izvuce – slobodan, iz zivog blata svojih prapredaka ciji se geni ukrstaju pa ne znas koji ce, I kada I koga da strefi.

------       ------      ------

Trenutno vlada neka opustenost koja je, valjda,  ocekivana posle raznih dogadjanja koja se nizu zaista vratolomnom brzinom tako da decenija prohuji a da ne mozes da slozis sve prozivljeno po fiokama iz kojih izviruju trenuci koji vise nemaju ni gde da se smeste.

-----       -------       ------

Neocekivani bljesak osvetli bajku koju smo zivele, I koju zivimo, uprkos svemu sto je u okruzenju I kroz sta se prolazilo. Moze da se zivi u harmoniji sa svojom sustinom ili trazeci sustinu iskazujuci svoje potencijale.  Uz to mnogo igranja ukljucujuci sve ljude mlade, I decu I one malo starije koji sun am s radoscu dolazili.  Zaista je to carolija – spasonosna I potsticuca.  Za kreativne ljude prihvatljiva, za racionalne ljude neverovatna, ali  zivot se zivi raskosno punom snagom nabujalih inspiracija.

-----     ------      ------

Drazesni su trenuci, kada nadjemo vremana da caskamo kao prijateljice u smiraj dana, u nekoj basti; neverovatno zadovoljstvo u ovo doba godine. Sedeti u basti. I caskati sa dragim bicem.

Inace se trudim da sto vise budem van kuce. Setnje su ugodne; pravo uzivanje da prolazis pokraj Caira, jos uvek zelenog I zlatnog lisca pod kapom nebeskog plavetnila, onako cistog I jasno plavog kao “Okean u oku”.

Spokoj me ispunjava. Slepa sam I gluva za sve sto ometa taj prijatan osecaj ovog jesenjeg novembra. Idem za idejama hvatajuci ih u letu; konstatujem ljude oko sebe, ali moje interesovanje je usmereno na nesto izmedju sto stvara blagost u citavom bicu od duha, od tela I emocija. 

Novac tu gubi bitku. Ispliva kada nestane, prodrma me da nesto preduzmem, sto sam I cinila zahvaljujuci imovini iz starog doba; zahvaljujuci dedovima koji kao da su stvarali materijalna dobra da bi nam pomogli da prebrodimo trenutke  u kojima radis vrlo predano, ali ne ostvarujes dobit jer radis I zivis u duhu starih vrednosti. 

Opet zahvaljujuci genima imucnih predaka, ne postoji osecaj teskobe sto se novac poigrava s nama – ima ga pa ga nema.  Niti pritom obracam paznju na druge. Nisam svesna ko, koliko I kako stvara bogatstvo, materijalno, upravo zato sto me ideje vuku u zivot raskosi po meri sopstvenog duha. 

Tiha patnja koja mi se u trenutku vrelog leta usunjala nezvana zbog jedne neprozivljene price, uvela me u spokoj jer sve se dogadja kako treba, pa I patnja dodje u pravo vreme I napusti te kada joj vise nisi interesantan, kada oseti da si ostvaren kao licnost.

Ne napustam rad koji me osvezava realizujuci ideje. Zaista su ideje te koje pokrecu svet! Pa, I mene!  

LJUBAV NE GASIM MRZNJOM

Nikada necu saznati kako je ziveti u braku iako sam se jednom I ja vencala. Ali, nismo prestali da se zabavljamo ma kako to izgledalo. Mozda je tajna u tome – ne “izgledati” vec “biti”. Danas – izgledati vise vredi od – biti. Covek ne zna ko je; nije naucio DA BUDE; nije bio pusten DA BI BIO. 

I dok izgled sljasti, NE negovana, NE otkrivena, NE spoznata sustina se raspada. Nema sile koja bi je integrisala jer je sva volja usmerena u pravcu IZGLEDATI, imati. Tako je danas.

Zelim da se nadam d ace”biti” ponovo nadrasti “izgledati”. Ako deca koja rastu sacuvaju tu dragocenu svesnost, a datu nam, da ne zaborave ko su, igrace se, igrace I kada odrastu. (Sladokuscima preporucujem knjigu “Igraj,igraj, igraj” Haruki Murakami). Zabavljace se puna radosti I kada zivot, danas, namece teske obrasce mladima. Umetnost je sacuvati cistu dusu, a plivati kroz muljevitu smesu I biti Slobodan. “Tajna slobode je u cistom srcu”.

A mozda je tajna I u recenici napisanoj jednom, jedne male urednice, jednog samoformiranog decjeg casopisa iznedrenog decjim stvaralastvom nastalim voljom dece, po sopstvenoj meri duha, recenici:”Deco, ucite I igrajte se dok ste mali. Kada odrastete cekaju vas ozbiljne stvari!”

Igrajuci se negujemo drugarstvo, cuvamo cistu dusu, cisto srce, cistu misao iz koje se ljubav siri.

Iz “BESKRAJNE PESME” Mike Antica

….KAZNJAVAN za sve sto pomislim,

a kamoli pocinim, OSUMNJICEN sam

za neznost I PROGLASEN sam KRIVIM,

sto LJUBAV NE GASIM MRZNJOM…

Ni po koju cenu ljubav ne gasim mrznjom – jedina emocija (ako je uopste emocija) koju nisam spoznala I verujem da necu ni sada ni ikada ma gde mi se dusa svila.