Kreativnost funkcioniše na misteriozan i često paradoksalan način. Kreativno mišljenje je stabilna, određujuća osobina pojedinih ličnosti, ali može i da se menja zavisno od situacije i okruženja. Inspiracija i ideje često dolaze naizgled niotkuda, nema ih kad su najpotrebnije, ali kreativno mišljenje zahteva složene kognitivne sposobnosti, pri čemu se potpuno razlikuje od običnih misaonih procesa.
Neurolozi kažu da je kreativnost mnogo složenija nego što bismo pomislili na osnovu teorije o levoj hemisferi, koja je racionalna i analitička, i desnoj hemisferi, koja je kreativna i emocionalna. Veruje se da kreativnost podrazumeva niz saznajnih procesa, neuronskih puteva i osećanja, ali još nemamo jasnu sliku o tome kako funkcioniše kreativni um.
Sa psihološkog aspekta, kreativne ličnosti je teško “ukrotiti”, zato što su sklone da izbegavaju naviku i rutinu. Istraživanja su pokazala da kreativnost objedinjuje mnoštvo specifičnosti, ponašanja i društvenih uticaja u jednoj osobi.
“Kreativnim ljudima je teško da spoznaju sebe zato što je kreativna ličnost složenija o nekreativne. Maštoviti ljudi obično imaju zbrkanije umove”, kaže Skot Beri Kaufman sa Univerziteta u Njujorku.
Mada ne postoji “tipična” kreativna osoba, postoje određene osobine i ponašanja koja ukazuju na to da je reč o veoma kreativnim ljudima.
Navodimo 18 stvari koje oni rade drugačije:
Maštaju
Kreativni ljudi znaju da maštanje nipošto nije gubljenje vremena, uprkos tome što su im nastavnici u školi govorili suprotno.
U zajedničkom radu Skota Berija Kaufmana i psihologa Rebeke L. Mekmilan pod nazivom “Oda pozitivnom konstruktivnom maštanju”, autori tvrde da maštanje doprinosi procesu “kreativne inkubacije”. Mnogi od nas iz iskustva znaju da nam najbolje ideje padaju na pamet baš onda kada razmišljamo o nečem sasvim drugom.
Istraživanje iz 2012. navodi na zaključak da maštanje zapravo zahteva veoma veliko angažovanje mozga i da može da doprinese iznenadnom uspostavljanju veza i sagledavanju situacije, jer je povezano sa sposobnošću da prizovemo u sećanje određenu informaciju kada nam nešto drugo zaokuplja pažnju.
Sve primećuju
Kreativne ličnosti u svemu prepoznaju mogućnosti i neprekidno upijaju informacije koje pokreću ispoljavanje kreativnosti. Književnica Džoan Didion uvek je nosila beležnicu sa sobom kako bi zapisala svoja zapažanja o ljudima i događajima, što joj je pomagalo “da bolje shvati svu složenost i kontradiktornost vlastitog uma”.
Rade kada su najefikasniji
Mnogi veliki umetnici tvrdili su da najbolje rade ili veoma rano ujutro ili kasno uveče. Vladimir Nabokov je pisao odmah posle buđenja u 6 ili 7 ujutro, dok je arhitekta Frenk Lojd Rajt redovno šetao od tri do četiri sata ujutro, a radio nekoliko sati pre odlaska na spavanje.
Uvek nađu vremena da budu sami sa sobom
“Da biste bili otvoreni za kreativnost, morate znati konstruktivno da koristite samoću. Morate prevazići strah od samoće”, napisao je američki psiholog Rolo Mej.
Umetnike i kreativne osobe često bije glas da su osobenjaci, što zapravo nije tačno, ali treba imati na umu da je samoća ponekad ključ za ostvarenje najvećih dela.
Životne prepreke okreću u sopstvenu korist
Nova oblast u psihologiji, poznata kao posttraumatski rast, bavi se pozitivnim posledicama negativnih događaja. Ona zagovara stav da mnogi ljudi umeju da iskoriste nevolje koje su ih zadesile i traume iz ranog perioda života za kreativni razvoj. Naučnici su ustanovili da traume pomažu ljudima da se razvijaju kada je reč o međuljudskim odnosima, duhovnosti, poštovanju života, ličnoj snazi i, što je najvažnije, kreativnosti - te da uoče nove šanse u životu.
Uvek su u potrazi za novim iskustvima
Kreativni ljudi vole da se izlažu novim iskustvima, čulnim utiscima i stanjima uma, a ta njihova otvorenost je značajan preduslov za ispoljavanje kreativnosti.
“Otvorenost za nova iskustva je ubedljivo najvažniji preduslov kreativnog učinka”, objašnjava Kaufman.
“Ona podrazumeva niz različitih, međusobno povezanih aspekata: intelektualnu radoznalost, traganje za uzbuđenjem, otvorenost za osećanja i fantaziju. Sve to zajedno pokreće kognitivno i bihejvioralno istraživanje sveta, vašeg unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta.”
Uče na sopstvenim greškama
Obavljanje kreativne delatnosti često se opisuje kao proces u kome stalno doživljavate neuspeh sve dok ne otkrijete ono što će vas dovesti do rezultata. Kreativne osobe - barem one uspešne - naučile su da neuspeh ne primaju lično.
Postavljaju velika pitanja
Oni su beskrajno radoznali. Posmatraju svet oko sebe, želeći da znaju zašto i kako je nešto tako kako je - bilo kroz razgovor sa drugima, bilo tako što sami analiziraju stvari.
Posmatraju druge ljude
Po prirodni skloni posmatranju i zainteresovani za život drugih ljudi, kreativni tipovi vole da posmatraju ljude, što im ponekad omogućava da dođu do najboljih ideja. “Prust je skoro ceo život posmatrao druge ljude i beležio svoja zapažanja, što je na kraju došlo do izražaja u njegovim knjigama”, kaže Kaufman.
Rizikuju
I rizikovanje utiče na kreativnost. Mnoge kreativne osobe profitirale su od preuzimanja rizika u različitim aspektima života. Postoji duboka i značajna veza između preuzimanja rizika i kreativnosti, a ona se često zanemaruje. Kreativnost vam omogućava da napravite nešto od ničega.
Život shvataju kao šansu za samoizražavanje
Niče je verovao da život čoveka i svet treba posmatrati kao umetničko delo. Kreativni tipovi možda su više skloni da tako posmatraju svet i u svakodnevnom životu stalno su u potrazi za šansama se izraze. “Kreativnost nije ništa drugo neko individualno izražavanje vlastitih potreba, želja i jedinstvenosti”, ističe Kaufman.
Idu za vlastitim strastima
Kreativci su motivisani da delaju podstaknuti unutrašnjom potrebom, a ne željom za nagradom i priznanjem. Psiholozi su pokazali da kreativni ljudi crpe energiju iz aktivnosti koje za njih predstavljaju izazov, što znači da su motivisani iznutra. Naučnici tvrde da već samo razmišljanje o unutrašnjim razlozima podstiče kreativnost.
Umeju da izađu iz okvira vlastite perspektive
Još jedna važna svrha maštanja je da nam pomogne da izađemo iz okvira vlastite, ograničene, perspektive i da istražujemo drugačije načina razmišljanja, što može biti značajn doprinos kreativnom radu.
Gube pojam o vremenu
Dok pišu, igraju, slikaju ili izražavaju sebe na bilo koji drugi način, kreativne ličnosti često primete da se nalaze u stanju poznatom kao “flow”, koje im pomaže da budu maksimalno kreativni. “Flow” (tok, strujanje) je mentalno stanje u kome pojedinac prevazilazi granice svesnog mišljenja kako bi dospeo u uzvišeno stanje koncentracije i smirenosti. Kada se nađu u tom stanju, on je praktično imun na bilo kakve unutrašnje i spoljne pritiske i smetnje.
Okružuju se lepotom
Često imaju izvanredan ukus, pa samim tim vole da budu okruženi lepim stvarima.
Nedavno sprovedeno istraživanje pokazalo je da su muzičari - uključujući one koji sviraju u orkestrima, rade kao profesori muzike ili nastupaju solo - veoma osetljivi na umetničke lepote.
Povezuju stvari
Ako postoji nešto po čemu se veoma kreativni ljudi razlikuju od drugih, onda je to njihova sposobnost da vide mogućnosti tamo gde ih drugi ne vide. Mnogi veliki umetnici i pisci rekli su da je kreativnost sposobnost povezivanja stvari koje drugi ljudi nikada ne bi ni pomislili da povežu. I Stiv Džobs je rekao da je “kreativnost povezivanje stvari”.
Stalno menjaju ustaljene obrasce
Obilje različitih iskustava je veoma važno za kreativnost, više od bilo čega drugog, smatra Kaufman. Kreativci menjaju ustaljene obrasce, da isprobavaju nove stvari i izbegavaju sve što život čini monotonim. “Kreativne osobe imaju raznovrsnija iskustva, a navika ubija raznovrsnost iskustava”, ističe on.
Odvajaju vreme za potpunu svesnost
Kreativne ličnosti u potpunosti shvataju vrednost jasnog i fokusiranog mišljenja, od koga zavisi njihov rad. Mnogi umetnici, zabavljači, pisci i ljudi i drugi kreativci, poput reditelja Dejvida Linča, okrenuli su se meditaciji kao instrumentu za postizanje najkreativnog stanja uma.
Preuzeto sa: http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/447519/18-stvari-koje-veoma-kreativni-ljudi-rade-drugacije
