"Umetnik je jedini covek modernog vremena koji realizuje duhovne vrednosti. Sasvim je pouzdano, dok se istovetno ne realizuje na svim podrucjima zivota ono sto dozivljava umetnik, dotle je sasvim uzaludna svaka vrsta reformi rada, zakona, teorija, prinuda; nije to pitanje nadnice, nije pitanje radnog vremena, nije socijalno pitanje, nego JEDINO ODNOS UMETNIKA SA MATERIJALNOM PRIRODOM, Ocinski Duh Ljubavi. Ovaj veciti univerzalni duh ljubavi cuva bastina. KULTURA JE REALIZACIJA DUHA SACUVANOG U BASTINI." (Béla Hamvas, Scientia Sacra)

Monday, November 24, 2014

MAGIC Stvaralastvo = Montesori Pedagogija

Magic Stvaralastvo u Nisu – Deca za Decu u vannastavi, samookupljene oko ideje svog slobodnog duha u kuci Zojic (1992 – 2002) imalo je istu sustinu kao danas vec primenljiv Montesori program.

Bravo za MAGIC decu, kreativce 85og godista grada Nisa, I njihove saradnike od 7 do 77 (I sire ) koji su podrzavali razvoj slobodnog duha malisana, koji kao takav JESTE izraz DUHOVNE INTELIGENCIJE (SQ) coveka, kao sveobuhvatne, krajnje inteligencije koja nalaze: “ Pomozi mi da naucim sam”, da imam slobodu izbora, a na taj nacin ostanem disciplinirano nezavisna licnost. Upravo to je bilo omogucavano citavu deceniju MAGIC deci, osnivacima stvaralastva u vannastavi po volji spostvenog duha., kojima su se pridruzili vrsnjaci iz raznih osnovnih skola Nisa, pa malo stariji, a potom I oni najstariji saradnici sirom nase zemlje, razlicitih profesija I interesovanja. Zajednicko im je bilo da imaju sluh za potrebe malisana da se slobodno razvijaju u skladu sa svojim interesovanjima. Da se I posle 10 godina trajanja nastavila ta divna stvaralacka aktivnost I negovanje takve dece, bilo bi carobno ziveti u njihovom svetu kada odrastu.

Medjutim, nista nije izgubljeno. Naprotiv. Carolija se nastavlja.

http://montesorivrtic.com/SR/

http://www.decijakuca.rs/

Poslednja kolumna Jovana Ćirilova

Jovan Ćirilov pisao je za NIN skoro 30 godina. Poslednju Reč nedelje napisao je sa željom da bude objavljena u NIN-u nakon njegove smrti.



























Poslednja reč nedelje

Ja


Jednog ja manje je na svetu. I to moga ja. To svi drugi znaju, osim mene koji više ne postojim. Lakše je ne postojati, nego postojati. Telo je jedino stanište svakog ja, ali telu nije lako što u njemu prebiva jedno ja. Ja muči telo, a i telo muči – ja.

Oni su u grčevitom zagrljaju dok postoje. Ja je svesno da ne može bez tela, a telo ne zna ništa. Ono prosto postoji ne zbog ja, ali kao da je tu zbog ja.

Otkako je ljudskog roda, bilo je bezbroj neponovljivih ja. Svet postoji dok ga jedno ja samosaznaje. I kad njega nema, kao da nema ni sveta. A ima ga. Koliko je za našeg življenja otišlo raznih ja iz života, i svet je nastavio da postoji bez tih ja. To je dovoljan dokaz. Evo, mene više nema, a svet postoji…

Celu kolumnu možete da pročitate u novom broju NIN-a.

Uh! A zivot ide dalje


O Slavi Sv. Arhandjel 23.11.2014. u Kuci Zojic