"Najkreativniji cin koji cete ikada preduzeti je CIN STVARANJA SEBE."
Saturday, July 11, 2015
Noam Comski
"Ukoliko danas poucavas onome o cemu si poducavao pre pet godina, onda ili je to polje mrtvo ili si ti mrtav."
SAZNANJE
Saznanje da je Vladeta Jerotic napisao “Pohvalu” za delo Bela Hamvasa, koje je Sava Babic preveo, delo od rukopisa koji su zaostavstina tog duhovnog gorostasa. Saznanje da je Vladeta Jerotic UVAZIO BeluHamvasa, koji je za mene u rangu Nikola Tesle vremevecnog od trenutka kada sam citala njegova dela (pre vise od dvanaest godina), to saznanje je za mene vrlo ZNACAJNO!
Pre, moguce, petnaest godina u moj duhovni svet je usetao Vladeta Jerotic. Propratila sam svako njegovo gostovanje, njegova predavanja u Nisu (a bilo ih je), citala I iscitavala sve sto je napisao/ Pojavio se kada mi je bilo najvaznije da imam “sagovornika” na mom intuitivnom putu duhovnog uzrastanja, ceprkajuci po sopstvenim, ko zna od koga, duboko ugradjenim iskonskim resursima.
Shvatila sam da je taj put sasvim ocekivan kod ljudi uopste (ranije ili Kasnije), shvatila sam da se kod mene taj process odvija od najranijeg detinjstva (verovatno I prenatalno u sta verujem iako se nisam ni trudila da tragam za dokazima) I da je moja zivotna filosofija sasvim zdrava jer su pri odrastanju bile udruzene snage emocija, duha I uma. Ali bas,bas tim redom.
Nesto kasnije, na moju veliku radost, dogodio se I Aleksandar Gajsek I AGAPE koja je od detinjstva MOJA TRPEZA I mojih srodnih dusa po duhu; I Vladeta Jerotic kao gost-domacin. Smatrala sam – TO JE VRH!!!
Ali, posto me je I Bela Hamvas pronasao, citajuci njegova dela, pred samom sobom sam se osecala nelagodno jer sam Belu Hamvasa postavila na pijedastal mislioca najviseg ranga. Nelagoda je izazvana cinjenicom, da Hamvas, po mom skromnom misljenju,na neki nacin, prevazilazi cak I naseg Vladetu Jerotica. I zbog toga se nikako nisam osecala dobro.
S druge strane, Hamvas je “tumacio” I bio “saglasan” sa mojim poimanjem onog nevidljivog koje sam smatrala sustinom covekovog bica. Osokolio me svojom recju jer mi je bilo vazno da znam da ni jednog trenutka nisam zastranila nap utu duhovnog sazrevanja na kome sam se sudarala I sa teskim trenucima, ali sam uvek isla lagano dalje I dalje…na putu koji sam sama izabrala osluskujuci to, nesto neopipljivo unutar sebe.
Nelagoda je trajala sve do saznanja da HAMVASU I VLADETA JEROTIC ODAJE PRIZNANJE!!! Tako rasterecena, za mene veoma znacajnim otkricem, DOZIVELA SAM EKSPLOZIJU SRECE.Neko tvrdi da je iluzija sreca, a drgi da je sreca iluzija. Ni jedno od toga dvoga nije bilo u osnovi moje sustinske srece.
U Eseju o Beli Hamvasu ( Aleksandar Maric )”ISTORIJA I APOKALIPSA”, 2010.g.Draslar partner, receno je: “Kada se pojavila knjiga sa zvucnim naslovom “I storija I apokalipsa”, I to u opremi sa raspecem na koricama, kao da se otvorila nova prilika, ne tako cesta, da se covek otisne u jos neistrazene dubine. Da je ta sugestija tacna, potvrdjuje I kratka biografija Bele Hamvasa gde se on IMENUJE MUDRACEM,ESEJISTOM I ROMANSIJEROM KOJI JE ZAPOSTAVLJEN I POTISNUT MISLILAC ciji rukopisi jos nisu dostupni, ali se polako objavljuju I da smo sve vise SVEDOCI da ce PROSLI VEK U MADJARSKOJ IMATI JOS JEDNO KRUPNO IME, A SVET JEDNOG OD N A J Z N A C A J N I J I H MISLILACA NASEG DOBA.”
Iz Eseja “ Heliosa I Abelar ”
“Samo prolazno delo vredi objaviti; BESMRTNO DELO M O Z E OSTATI U RUKOPISU. I posle smrti autora sluzavka moze slobodno da rukopis skupi u korpu za rublje, da ga odnese u kuhinju za potpalu.
STO JE JEDNOM NAPISANO BESMRTNO, NJEGOVO BIVSTVO NE ZAVISI VISE OD LJUDSKOG SECANJA. TO DELO JE NEGDE DRUGDE POBEDILO, VECNO I KONACNO.
Nije htelo priznanja, nije zelelo glas, nije zudelo da poucava, nije trazilo novac, ni vlast I nije zelelo da se dopadne.
BESMRTNO DELO SE NE ZBIVA OVDE. NEGDE VISE. NEGDE DRUGDE. I ONO STO SE NALAZI U NJEMU, ZBIVA SE I Z M E DJ U C O V E K A I B O G A. Z B I L O SE.CAK I ONDA AKO TO NIKO NE ZNA.
I Bog ce ga se secati u srcu kad hartije vec budu izgorele onako kao kada se neki porfirni obelisk pretvori u prah, kao pesak. To vise nije stvar knjige, njoj ne treba citalac. Ne treba joj istorijograf…”
“ALI, MORAMO PRIZNATI posle ovakvog pregleda kakav je izbornik ili antologija “Istorija I apokalipsa”, IZ VELIKOG DELA OVOG MUDRACA, ESEJISTE, ROMANSIJERA I PESNIKA, DA NJEGOVA ZAOSTAVSTINA IMA OSOBINE I jednog I drugog, I PROLAZNOG I BESMRTNOG ISTOG ONAKVOG KAKO JUSTIN CELIJSKI DEFINISE SAMOG COVEKA – V R E M E V E C N O G.”
Otac Justin Celijski (Popovic) jedan je od utemeljivaca Srpskog Filosofskog Drustva 22.oktobra 1938. Rodjen 1894. U Vranju, a upokojiose u dan svog rodjenja (po starom kalendaru 25.marta) na Blagovesti 1979.g. Grob kod manastira crkve u celijama.
Kakvo blazenstvo saznati da je Bela Hamvas covek-vremevecni I da svet u njemu dobija jednog od najznacajnijih mislilaca naseg doba. Melem za moju dusu.
Pre, moguce, petnaest godina u moj duhovni svet je usetao Vladeta Jerotic. Propratila sam svako njegovo gostovanje, njegova predavanja u Nisu (a bilo ih je), citala I iscitavala sve sto je napisao/ Pojavio se kada mi je bilo najvaznije da imam “sagovornika” na mom intuitivnom putu duhovnog uzrastanja, ceprkajuci po sopstvenim, ko zna od koga, duboko ugradjenim iskonskim resursima.
Shvatila sam da je taj put sasvim ocekivan kod ljudi uopste (ranije ili Kasnije), shvatila sam da se kod mene taj process odvija od najranijeg detinjstva (verovatno I prenatalno u sta verujem iako se nisam ni trudila da tragam za dokazima) I da je moja zivotna filosofija sasvim zdrava jer su pri odrastanju bile udruzene snage emocija, duha I uma. Ali bas,bas tim redom.
Nesto kasnije, na moju veliku radost, dogodio se I Aleksandar Gajsek I AGAPE koja je od detinjstva MOJA TRPEZA I mojih srodnih dusa po duhu; I Vladeta Jerotic kao gost-domacin. Smatrala sam – TO JE VRH!!!
Ali, posto me je I Bela Hamvas pronasao, citajuci njegova dela, pred samom sobom sam se osecala nelagodno jer sam Belu Hamvasa postavila na pijedastal mislioca najviseg ranga. Nelagoda je izazvana cinjenicom, da Hamvas, po mom skromnom misljenju,na neki nacin, prevazilazi cak I naseg Vladetu Jerotica. I zbog toga se nikako nisam osecala dobro.
S druge strane, Hamvas je “tumacio” I bio “saglasan” sa mojim poimanjem onog nevidljivog koje sam smatrala sustinom covekovog bica. Osokolio me svojom recju jer mi je bilo vazno da znam da ni jednog trenutka nisam zastranila nap utu duhovnog sazrevanja na kome sam se sudarala I sa teskim trenucima, ali sam uvek isla lagano dalje I dalje…na putu koji sam sama izabrala osluskujuci to, nesto neopipljivo unutar sebe.
Nelagoda je trajala sve do saznanja da HAMVASU I VLADETA JEROTIC ODAJE PRIZNANJE!!! Tako rasterecena, za mene veoma znacajnim otkricem, DOZIVELA SAM EKSPLOZIJU SRECE.Neko tvrdi da je iluzija sreca, a drgi da je sreca iluzija. Ni jedno od toga dvoga nije bilo u osnovi moje sustinske srece.
U Eseju o Beli Hamvasu ( Aleksandar Maric )”ISTORIJA I APOKALIPSA”, 2010.g.Draslar partner, receno je: “Kada se pojavila knjiga sa zvucnim naslovom “I storija I apokalipsa”, I to u opremi sa raspecem na koricama, kao da se otvorila nova prilika, ne tako cesta, da se covek otisne u jos neistrazene dubine. Da je ta sugestija tacna, potvrdjuje I kratka biografija Bele Hamvasa gde se on IMENUJE MUDRACEM,ESEJISTOM I ROMANSIJEROM KOJI JE ZAPOSTAVLJEN I POTISNUT MISLILAC ciji rukopisi jos nisu dostupni, ali se polako objavljuju I da smo sve vise SVEDOCI da ce PROSLI VEK U MADJARSKOJ IMATI JOS JEDNO KRUPNO IME, A SVET JEDNOG OD N A J Z N A C A J N I J I H MISLILACA NASEG DOBA.”
Iz Eseja “ Heliosa I Abelar ”
“Samo prolazno delo vredi objaviti; BESMRTNO DELO M O Z E OSTATI U RUKOPISU. I posle smrti autora sluzavka moze slobodno da rukopis skupi u korpu za rublje, da ga odnese u kuhinju za potpalu.
STO JE JEDNOM NAPISANO BESMRTNO, NJEGOVO BIVSTVO NE ZAVISI VISE OD LJUDSKOG SECANJA. TO DELO JE NEGDE DRUGDE POBEDILO, VECNO I KONACNO.
Nije htelo priznanja, nije zelelo glas, nije zudelo da poucava, nije trazilo novac, ni vlast I nije zelelo da se dopadne.
BESMRTNO DELO SE NE ZBIVA OVDE. NEGDE VISE. NEGDE DRUGDE. I ONO STO SE NALAZI U NJEMU, ZBIVA SE I Z M E DJ U C O V E K A I B O G A. Z B I L O SE.CAK I ONDA AKO TO NIKO NE ZNA.
I Bog ce ga se secati u srcu kad hartije vec budu izgorele onako kao kada se neki porfirni obelisk pretvori u prah, kao pesak. To vise nije stvar knjige, njoj ne treba citalac. Ne treba joj istorijograf…”
“ALI, MORAMO PRIZNATI posle ovakvog pregleda kakav je izbornik ili antologija “Istorija I apokalipsa”, IZ VELIKOG DELA OVOG MUDRACA, ESEJISTE, ROMANSIJERA I PESNIKA, DA NJEGOVA ZAOSTAVSTINA IMA OSOBINE I jednog I drugog, I PROLAZNOG I BESMRTNOG ISTOG ONAKVOG KAKO JUSTIN CELIJSKI DEFINISE SAMOG COVEKA – V R E M E V E C N O G.”
Otac Justin Celijski (Popovic) jedan je od utemeljivaca Srpskog Filosofskog Drustva 22.oktobra 1938. Rodjen 1894. U Vranju, a upokojiose u dan svog rodjenja (po starom kalendaru 25.marta) na Blagovesti 1979.g. Grob kod manastira crkve u celijama.
Kakvo blazenstvo saznati da je Bela Hamvas covek-vremevecni I da svet u njemu dobija jednog od najznacajnijih mislilaca naseg doba. Melem za moju dusu.
Subscribe to:
Posts (Atom)