MEDJUPROSTOR

Kao,

dva uporedna puta.

Oba su nasa, 

ali mozemo biti

samo na jednom.

I, idemo jednim putem.

Sve je nekako tako,

kako mislimo da treba.

Nesto nas natera

da pogledamo drugi put.

Konstatujemo;

tamo je sve zivahnije

brze,

sa vise smeha , poverenja,

ljubavi.

Predjemo tamo 

i  sve je lepse.

Opustimo se za kratko

i sve je tako lako I normalno.

Sa uzasom shvatimo

da je sve tako,

ali da mi nismo mi –

izgubili  smo sebe .

Ostaje samo panika,

kojim putem ici,

jer treceg nema - 

i  tada se osecamo izgubljeno

u nekom medjuprostoru.

Dr sci. Olivera Savija Velickovic – iz neobjavljene zbirke poezije.