Bas zalosno da se u oci sv Valentina govori o posrnulim ljubavima koje se raspadaju. Mada tako covek mozda dozivljava olaksanje da se javno oslobodi daveza I otvori vrata za neki novi lik!
Kako god, praznik ljubavi zivi. A da li je coveku sudbina naklonjena da voli I bude voljen, pitanje je. Kada smo kod sudbine, Leopold Sondi je jako lepo napisao: “Dostojanstvo I breme coveka sastoji se, izmedju ostalog, u pokusaju da se svesno podnosi sopstvena sudbina. Kako je covek medju svim ostalim zivim bicima jedini sposoban da bude svestan svoje sudbine, da li je on zaista podnosi dostojanstveno?”
Da li covek uopste moze dostojanstveno da podnosi bilo koji fenomen koji narusava sliku o lepom? Fenomen ljubavi sve razoruzava od najmladjih malisana koji kazu da se ljubav nekako nalazi u stomaku, neko oseca jezu u grudima, a neko se sav jezi siguran da je zaljubljen mada nema pojma sta to jeste! Ali je srecan! I najlepse izjave ljubavi su medju malisanima. Iskrene I pune radosti.
Kako deca rastu, izviru romanticne ideje kako ocarati svoju dragu, a kada odrastu, dogadja se , ne bas cesto, da vam dan ljubavi postaje svakodnevica koja nikada ne dosadi. To je sreca. To je cudo. Ali, kada se cudo negde zaturi, moze li dostojanstvo da opstane?
Kako bilo, neka zivi ljubav! Neka voli ko ume, neka bira svoju sudbinu koja je, zapravo, vec izabrala njega.
I opet se vracam na malisane koji se pitaju je li to ljubav kada ti dam ruku, kada podelimo jabuku? To je, valjda, najlepse u ljubavi kada mozes da podelis emocije sa nekim I da to bude prihvaceno s blagoscu I strascu I vidljivim tragovima kao stope u snegu koje vode ka nekom toplom kutku.
Ma, volite se ljudi! Ne bezite od ljubavi. Ona vas stiti. Ali, ako treba da je kraj-neka to bude bas na dan zaljubljenih!
No comments:
Post a Comment