"Umetnik je jedini covek modernog vremena koji realizuje duhovne vrednosti. Sasvim je pouzdano, dok se istovetno ne realizuje na svim podrucjima zivota ono sto dozivljava umetnik, dotle je sasvim uzaludna svaka vrsta reformi rada, zakona, teorija, prinuda; nije to pitanje nadnice, nije pitanje radnog vremena, nije socijalno pitanje, nego JEDINO ODNOS UMETNIKA SA MATERIJALNOM PRIRODOM, Ocinski Duh Ljubavi. Ovaj veciti univerzalni duh ljubavi cuva bastina. KULTURA JE REALIZACIJA DUHA SACUVANOG U BASTINI." (Béla Hamvas, Scientia Sacra)

Friday, December 21, 2012

ZALUTALI DJAVOLAN


Bajka! Zacarana suma. Mali djavolan u vlasti zle vile koja je u crnom kostimu-poput crnog labuda. Uz muziku Cajkovskog I maestralni ples, prati bezbrizno skakutanje djavolana, njegovu zanetost carolijom koju oseca svuda oko sebe, oseca miris cvetova koji ga mame, oseca lepotu neceg jos ne otkrivenog, cuje muziku sfera.

U trenutku, ozarenog, okruzuju ga dobre vile predvodjene svojom plemenitom kraljicom u prelepom belom kostimu, lepsem I od onog koji nosi beli labud. Dobre vile u haljinama spectra duginih boja I isto takvim cvetovima zadenutim u raskosne kose, igraju svoj veseli ples sa malim djavolanom koji plesom izrazava najlepsi deo sebe negde zaturen pod pretecim pogledom zle vile. 

Talas srece, lepota prizora vilinskog plesa sa djavolanom raskosnog plesa, prelivaju se na publiku malisana koji ne trepcu prateci bajku I pustajuci da im Cajkovski  duboko zaroni  u majusnu dusu.

Tu lepotu prekidaju teski akordi, zestok ples zle vile, raspomamljene prisustvom dobrih vila koje su svojom miloscu privukle djavolana. Sa podijuma se rasprse kao svetlucavi prah pred naletom zla. Vila u crnom, sa razapetim lukom cilja djavolana, otrovna strela ga pogadja I on, jos radosno svirajuci na svojoj carobnoj fruli, pada sa panja na kome je zanesen lepotom-svirao! Pada usmrcen.

Muzika utihnula, a salom se prolama vrisak:”Ona mi je ubila sestru!” sto se odmah gubi u novom naletu muzike uz koju zla vila igra svoj osvetnicki ples.  Ne za dugo!

Ojacane ljubavlju koja se isprepletala sa djavolanom neznog srca, dobre vile plesu oko njegovog bezivotnog tela predvodjene svojom kraljicom. Plesom docaravaju ljubav koju usmeravaju ka djavolanu obasipajuci ga mirisnim cvetovima iz svojih vilinskih kosa.  I, gle cuda! Kao u bajci! Djavolan se meskolji, proteze kao probudjen iz ruznog sna, sa prizorom najlepsih boja-koje je ugledao, I najmilozvucnije muzike koju je ikada cuo-kao u raju! Zalutali djavolan zauvek proteruje zlo iz sebe, kako u baletu, tako I u stvarnom zivotu.

Bajka s porukom! I to tako lepom porukom!

Medjutim, ni zla vila u zivotu nije zla. Kao lekar, decenijama zivi I radi u Nemackoj. Sama profesija je izraz njenog dobrocinstva. Zalutali djavolan, zanesen lepotom carolije iz detinjstva, zaneseno zivi svoje snove citav zivot. A kada se sretnu, zla vila I zalutali djavolan, iz nih zaiskri ona cista ljubav dobrih vila koja nadmocno nadkriljuje, kako tu carobnu bajku ispricanu baletom, tako I sadasnji trenutak zrelog doba nekadasnjih ballerina od kojih neke jos uvek  plesu zanete jedva cujnom, samo njima znanom, muzikom sfera!  

No comments:

Post a Comment