Betonski blokovi I gvozdena konstrukcija priljubljeni uz
staru kucu, cini se da joj ne daju da dise. Medjutim, ljubav I duh isijavaju iz
kuce, cak, probijajuci se kroz pukotine, sve sire, izmedju plafona I zidova.
U jednom trenutku svitanja, igra svetlosti I sunca sa jos
uvek zelenim listovima drveta jabuke, bacaju nestvarnu senku na prozore I cvece
na terasi. Lepota nagradjuje carujucu ljubav prizorom koji traje tek nekoliko
trenutaka, ali snazno uhvacenim u toj tihoj najavi jutra. Svetlost sunca nadje
put kroz otvore betona gradjevine zastale na pola puta-izmedju rugla I lepotice
kakva je mogla da bude ili ce biti.
Taj poseban trenutak igre svetlosti I senke na prozoru I
cvecu se ne da opisati. Mozda u nekoj buducnosti uspem da prenesem na platno tu
lepotu koja mi zivot znaci, bas na ovom mestu, bas u ovoj kuci senki, svetlosti
I uspomena koje daju snazan impuls zivotu!
07.septembar,2013.godina
No comments:
Post a Comment