BILI SMO I OSTALI DECA CVECA I DECU CVECA SMO IZNEDRILI

Sećanje na Daltone i Hipi dolinu

Kreativna grupa Nišlija “Muzej sentimentalnosti“ pokrenula je projekat obeležavanja mesta, događaja i ličnosti iz kulturne, sportske i društvene istorije grada Niša koja predstavljaju sentimentalnu istoriju grada, koju mnoge Nišlije nose u svom sećanju.

Danas su memorijalnim tablama obeležena dva kultna mesta. Prvo je u Ulici Sokolskoj gde se nekada nalazila Sokolana, a drugo je u Ulici generala Trenijea, gde je bila kultna Hipi dolina u kojoj je nastao niški hipi pokret, gde su se sretala deca cveća i u kojoj su rođene mnoge ljubavi.

*  *  *

Hipi dolina i Sokolana otrgnuti iz zaborava

Sokolana i Hipi dolina, dva kultna mesta Nišlija, dobila su memorijalna obeležja. Obeležavanje  značajnih mesta iz kulturne, sportske i društvene istorije Niša osmislila je i realizovala Kreativna grupa  kroz projekat nazvan Muzej sentimentalnosti.

Hipi dolina bila je kultno mesto sedamdesetih godina prošlog veka. Tu su se okupljali mlade Nišlije, da gluvare, druže se, udvaraju. Povezivali su ih rok muzika, ljubav, drugarstvo. Tada mlade Nišlije, koje su provodile sate u ovoj ulici, zbog muzike koja se slušala, načina života i oblačenja, nazvali su ovu ulicu Hipi dolina.

Kum je bio Joza Rajković, član nekadašnje grupe Lenja reka, kaže Dragan Arandjelović.

Druženja u Hipi dolini seća se i Žarko Bajagić, basiste kultnih Daltona. Daltoni su u Sokolani početkom marta, sedamdesete godine svirali neprekidno 28 sati, i ušli u Ginisovu knjigu rekorda. A zbog svog šarma, kao i načina sviranja, Žarko je dobio nadimak niški Pol Makartni.

Ideja da se okači tabla u ulici koja je obeležila jednu mladost, nastala je sasvim slučajno.

Jedan potpuno neformalni razgovor dvojice prijatelja, kada je jedan izgovorio tu magičnu rečenicu: “Ajmo da sačuvamo od zaborava sentimentalna mesta naše mladosti”, priča Ara.

Veliki broj onih koji su izlazili u Hipi dolinu, došli su da podrže ideju postavljanja table koja vraća sećanje na neka lepša vremena. Medju njima su i sada univerzitetski profesori, političari, privrednici, rokeri.

*  *  *

Muzej sentimentalnosti, uspomene na građanski Niš

Sokolanu, u kojoj je 1970 . godine, niški bend “Daltoni” neprekidno svirao 28 sati i ulicu Generala Tranijea, poznatiju kao “Hipi dolina” koja je decenijama bila poznati niški korzo, od danas krase dve spomen ploče. Inicijativu je pokrenula i realizovala grupa  “Muzej sentimentalnosti”, a cilj je da se od zaborava sačuvaju sva kultna mesta u gradu u kojima se odvijao gradski život i razvijao građanski Niš.

Bilo je to u prošlom veku, ali se još uvek se dobro pamti. Svi koji su došli na otkrivanje spomen ploča na zgradi Sokolane (kod škole “Radoje Domanović”) i popularanoj Hipi dolini (ulica Generala Tranijea), nekada su bili deo niške mladosti. Sada, u zrelim godina, žele da sačuvaju od zaborava delove Niša koji su zaštitni znak jedne lepe i bezbrižne mladosti.

Ispred Sokolane došli su legendarni “Daltoni”. Tog 7. i 8. marta 1970. godine oborili su svetski rekord neprekidnom koncertom koji je trajao 28 sati. Četiri sata duže od sarajevske grupe “Čičak” koja se nekoliko meseci pre njih upisala u Ginisivu knjigu. Čast da otkriju spomen ploču dobili su jedan “Dalton”- Žarko Stanković i  Dušica Đorić koja je tada zabeležila još jedan rekord – neprekidno je igrala 28 sati.

Bend “Daltoni” nastao je 1965. godine i u njemu su svirali najbolji niški muzičari. Grupu su činili  Žarko Stanković (gitara), Nebojša Stojanović Kenedi (bubnjevi), Žarko Bajagić Baja (bas gitara), Dragan Nune Nikolić (gitara, vokal,bas gitara) i Goce Nikolovski (vokal). Postava se s godinama menjala, pa je Kenedija zamenio Mika Paligorić, a u bend je ušao i Rade Radivojević (klavijature), koji je kasnije muzičku karijeru nastavio u Beogradu. Krajem 1971. “Daltoni” prestaju da postoje, ali su svi nastavili da se bave muzikom.

Sećanje na koncert koji je trajao  punih 28 sati, sa portalom Novinari online podelio je Dragan Nune Nikolić, koji je u to vreme počinjao muzičku karijeru :

“Sa ove distance, izgleda zadivljujuće i hrabro, ali kada ste mladi ništa ne izgleda nemoguće. Mi smo rešili da sviramo dok je to potrebno i tako je i bilo. Na prvom mestu je bila ljubav prema muzici. To je bio nezvanični rekord, ali mi ga računamo, a zaslužan je naš menadžer Laza koji nam je rekao “ljudi, hajde da oborimo svetski rekord”. Nije nas bilo teško nagovoriti”, kroz smeh se Nune priseća tih dana.

Ljubav u Hipi dolini

Za Slavku Vojinović, profesorku engleskog jezika, Hipi dolina ima poseban značaj. Upravo na tom mestu prvi put je videla svoj supruga i, kako kaže, to je bila ljubav na prvi pogled.

“Hipi dolina se ni sa čim na svetu ne može uporediti. Skupljali smo se svake večeri i svako je znao svoje mesto, ko stoji pored kog drveta, ko je na kom ćošku, svako je imao svoju kockicu na pločniku. Nije bilo šansi da ne vidiš nekog koga si želeo da vidiš. Jedne večeri pored nekadašnjeg “Ugleda” (sadašnja knjižara Službeni glasnik), na samom ulazu u Hipi dolinu, moj školski drug je stajao sa mojim sadašnjim mužem. Nisam ga znala od ranije, to je bila ljubav na prvi pogled. Kao da smo se prepoznali i tu nije bilo promašaja (smeh). Zabavljali smo se tri i po godine, a ta kockica pored “Ugleda” je “kriva” što sam našla ljubav svog života,“ rekla je Slavka Vojinović za portal Novinari online.

Kreativna grupa “Muzej sentimentalnosti”, koju pre svih, čine Jovan Mladenović i Dragan Arenđelović Ara, inicijatori su postavljanja ovih dveju spomen ploča.

“Mnoga mesta u Nišu potrebno je sačuvati od zaborava i mi ćemo i na dalje to činiti. Ove dve lokaciju su tek početak. Spremajući akciju, otkrili smo podatak da je ime “Hipi dolina” ulici dao Joza Rajković iz nekadašnjeg benda “Lenja reka”. Nažalost, Joza je  sada u nekoj drugoj, nebeskoj dolini, ali mi ga se i dalje sećamo” kazao je jedan od inicijatora “Muzeja sentimentalnosti” Dragan Aranđelović Ara.

Hipi dolina prestala je da bude niški korzo davnih osamdesetih godina prošlog veka, a  šetnju mladih kroz ulicu Generala Tranijea zamenilo je druženje po kafićima i klubovima.

Možda je najbolje završiti ovaj tekst citatom Meše Selimovića:

“Bilo je to jednom davno, u životu još lepom. Možda mi se činio težak tada, ali kad mislim o njemu sa ovoga mesta, želeo bih da se vrati.”

The source:

http://novinarionline.com/muzej-sentimentalnosti-uspomene-na-gradanski-nis/

http://tvzonaplus.rs/hipi-dolina-i-sokolana-otrgnuti-iz-zaborava/

http://www.belami.rs/secanje-na-daltone-i-hipi-dolinu/