Kada svoju misao pretocite u recenicu koju, u nekom trenutku, procitate u delima davno preminulih autora ili onih koji jos uvek stvaraju, zakljucujete da sve potice iz jednog izvorista drevnog duha ljubavi, sacuvanog u bastini.
"Umetnik je jedini covek modernog vremena koji realizuje duhovne vrednosti. Sasvim je pouzdano, dok se istovetno ne realizuje na svim podrucjima zivota ono sto dozivljava umetnik, dotle je sasvim uzaludna svaka vrsta reformi rada, zakona, teorija, prinuda; nije to pitanje nadnice, nije pitanje radnog vremena, nije socijalno pitanje, nego JEDINO ODNOS UMETNIKA SA MATERIJALNOM PRIRODOM, Ocinski Duh Ljubavi. Ovaj veciti univerzalni duh ljubavi cuva bastina. KULTURA JE REALIZACIJA DUHA SACUVANOG U BASTINI." (Béla Hamvas, Scientia Sacra)
Tuesday, September 17, 2019
Sunday, May 12, 2019
Ostaci Dana
Ušuškana duhom stare kuce,sa osecajem bezgranicne slobode, misli I emocije su nezamenjivi jutarnji koktel kojim te pozdravljam.
Osmehujem se sasvim drugim povodom. Ostrascenosti koja kulminira I ne vodi nicemu dobrom.
Ali ne mami mi osmeh stanje duha covecanstva , zakrzljalog, vec proletela pesmica iz doba DECJEG STVARALASTVA, samoniklog u ovoj kuci.....
Pametan covek ne moze skrstenih ruku da posmatra propast.....
U vezi BODLJIKAVE PRASADI. 'Kad je hladno, bodljikavo prase traži drugu bodljikavu prasad da leže zajedno, da se zbiju, jer im je tako toplije. Da nemaju bodlje, to bi bilo lako. Ali, bodljikava prasad imaju duge i oštre bodlje. Kad se zbiju u gomilu, bodu jedno drugo. To nije dobro. A nije dobro ni kada im je hladno. Zato se bodljikava prasad dugo muče dok ne nađu neko zgodno rastojanje da budu jedno uz drugo, a da se ne bodu. To rastojanje zove se lijepo ponašanje.To je lijepo ponašanje: da ja ne povrijedim tebe, da ti ne povrijediš mene; da pomognemo jedno drugom da i meni i tebi bude dobro.' A.Sopenhauer.
Osmehujem se jer mi prolazi glavom da bi to trebalo da bude kultni stav naroda.....da ne povredjuju jedni druge, a sto zahteva visok nivo duhovne inteligencije koju intelektualna elita nije razvijala....
Pametan covek ne moze skrstenih ruku da posmatra propast........
Ali, mudar covek, kada vidi da ne moze nista da ucini, nastavlja dalje izabranim ispravnim putem, sa saznanjem neminovne propasti covecanstva (ali uporno VERUJUCI u čudo), tako pronalazi radost zivljenja.... uprkos svemu.
Takva jedinka obitava u samoci, ali nikako usamljena.
Subscribe to:
Posts (Atom)