Ušuškana duhom stare kuce,sa osecajem bezgranicne slobode, misli I emocije su nezamenjivi jutarnji koktel kojim te pozdravljam.
Osmehujem se sasvim drugim povodom. Ostrascenosti koja kulminira I ne vodi nicemu dobrom.
Ali ne mami mi osmeh stanje duha covecanstva , zakrzljalog, vec proletela pesmica iz doba DECJEG STVARALASTVA, samoniklog u ovoj kuci.....
Pametan covek ne moze skrstenih ruku da posmatra propast.....
U vezi BODLJIKAVE PRASADI. 'Kad je hladno, bodljikavo prase traži drugu bodljikavu prasad da leže zajedno, da se zbiju, jer im je tako toplije. Da nemaju bodlje, to bi bilo lako. Ali, bodljikava prasad imaju duge i oštre bodlje. Kad se zbiju u gomilu, bodu jedno drugo. To nije dobro. A nije dobro ni kada im je hladno. Zato se bodljikava prasad dugo muče dok ne nađu neko zgodno rastojanje da budu jedno uz drugo, a da se ne bodu. To rastojanje zove se lijepo ponašanje.To je lijepo ponašanje: da ja ne povrijedim tebe, da ti ne povrijediš mene; da pomognemo jedno drugom da i meni i tebi bude dobro.' A.Sopenhauer.
Osmehujem se jer mi prolazi glavom da bi to trebalo da bude kultni stav naroda.....da ne povredjuju jedni druge, a sto zahteva visok nivo duhovne inteligencije koju intelektualna elita nije razvijala....
Pametan covek ne moze skrstenih ruku da posmatra propast........
Ali, mudar covek, kada vidi da ne moze nista da ucini, nastavlja dalje izabranim ispravnim putem, sa saznanjem neminovne propasti covecanstva (ali uporno VERUJUCI u čudo), tako pronalazi radost zivljenja.... uprkos svemu.
Takva jedinka obitava u samoci, ali nikako usamljena.
No comments:
Post a Comment