FIKCIJA

Biti spreman u zivotu za nove stvari? Kada izadjes iz ljusture, nekako se nadjes na raskrscu. Zastanes. Oslusnes. Tisina. Neizvesnost Nadahnuce? Pa grunes, nekom stazom, snagom koju ne ocekujes da vise imas.  Ali, vec si lansiran u zivotnu neodredjenost. Ako sam ne krenes, neminovnost te pronadje. Spremnog ili nespremnog. Jos uvek zivog. I dok pulsira bilo, voleces, patices, radovati se sitnicama (maker balonima napunjenim heliumom koji se bezazleno lelujaju, a pokrecu lavinu emocija) ili s nevericom posmatrati dragulje  koji izazivaju zar u ocima onih zeljnih posedovanja tog, neprocenjivog blaga.

Neprocenjivo blago, za neke, moze da predstavlja cak I patnja jer je product neceg grandioznog, toliko lepog, koje je trajalo tek jedan tren ili citavu vecnost, I znas da je to ljubav, ali kako se dogodila, ne mozes da odgonetnes. Tek, ugnjezdila se. Umesnost je sacuvati to prelepo osecanje zaobilazeci patnju kojoj je zadatak d ate vreba I ulovi  nespremnog. Tada pocinje kosmar, muka, suze, cemer cega zelis da se oslobodis da bi ponovo udisao vazduh, da bi znao da si ziv. 

Velike ljubavi, ma kako cudno zvuci, stite te od velike patnje. Ako traju kao velike. Bas te ljubavi pomazu da prebrodis   trenutke. Uticu da iz tvoje dubine izranjaju prelepi prizori nad kojima si raznezen I mnogo, mnogo takvih, izranjajuci brzinom svetlosti, cine filmsku traku sa sadrzinom razlicitom od realne. Znas da postoji, ta realnost, alit e neki ideali izvlace iz lonca u kome sve vri. Nije tacno da “za ideale ginu budale”. Racionalni ih tako predstavljaju. Ideali pokrecu svet. Realno ti krade optimizam I nadu I zakucava tamo gde te nadje nespremnog da se odupres. 

Sve zavisi od volje vezane za um, dusu I emocije, koje udruzene tako, sa zdravim stremljenjem ka lepom, ne daju da te zgrabe slutnje realnosti. Moguce da je tako nesto svojstveno samo genijalcima I umetnicima koji sup o svojoj prirodi vizionari. Uvek spremni za staro vino. Uvek piju nectar ljubavi I zive voleci. I znaju da uvek vole fikciju koju materijalizuju. Ali vole, vole iskreno I dok zive nikada se ne dogodi upitanost “sta to bese ljubav” jer ta fikcija je uvek trenutak sadasnji.