Jednog trenutka, izgleda, kao da su se zemlja I nebo urotili protiv tebe. A ti, smiren, blag, nadahnut, ides u susret nedacama, cak s osmehom, kao da ides ka oazi koja, kao takva, postoji samo u snovima. Samo za tebe. Takvu kakva jesi.
Sigurno koracas stazom do snova jer si vec tamo. U ostvarenim snovima. Prvi plac u susretu sa svetom, prvi pokusaji komunikacije, prvi koraci, prvi osmesi, ljutnja, izrazi ljubavi, radoznalo osmatranje okruzenja, prijatelji bas kao sto su ti potrebni, covek koga si cekala, jer u nekom dobro cuvanom energetskom naboju, stoji ideja o coveku koji ce ti omoguciti da ostvaris snove. Jedan covek. I jedno dete. Od prvog placa, sve te void ka njima.
Bujice strasti se smenjuju sa agonijom traganja nacina da se I oni oko tebe usude da zavire u sebe. Jer, tu lezi blago, neotkriveno. Ako ne prodres do tog – urodjenog blaga, ono postaje teret koji ti ne dopusta da poletis ka zvezdama gde cuci ljubav scucurena iza treptaja svetlosti koja tka saru ostvarenog zivota.
Odevena haljinom u bojama tvoje duse, koja te stiti od krhotina gromada koje tek izlete niodkuda preteci d ate zdrobe, hodas bezbrizno, s dostojanstvom coveka ostvarenih snova. Vidis oko sebe srodne duse nastanjene u deci koja rastu ne zaboravljajuci svoju misiju utkanu u matricama svog postojanja.
Zasticena, kao stitom od proboda maceva, oslonjena na coveka koji se stvorio da ti otskrine vrata da izlete ideje koje su vremenom sazrele, drzeci za ruku nejako dete koje te vodi ka tvojoj stazi iza otvorenih vrata da te uveri da zivot nije bio besmislen, da se vizije ostvaruju u budjenju uspavanih dusa, da su se ostvarile u liku jednog coveka, I jednog deteta I zivotnog trojstva.
No comments:
Post a Comment