BITI OBRAZOVAN ZNACI-IMATI OBRAZ

TAJNE MIKROKOSMOSA  NIKOLE TESLE

Pise Dr Ivan Nastovic 

Da Tesla nije bio zenomrzac….mogao mu se pribliziti  samo najotmeniji tip zena I to do granice prijateljstva….. Medjutim, nije mi to privuklo paznju-poznato je, vec pasus u tekstu naslovljenom:

OBRAZOVANE ZENE CE VLADATI SVETOM. I Nikola Tesla je imao takav stav.

Pa kaze Dr Ivan Nastovic:

“ Jung je izuzetno cenio zene koje studiraju I govorio je da je Animus zena koje nemaju adekvatno zvanje ili profesiju obicno veoma negativan. Prividno, one vode veoma zenstven zivot-zivot majki I domacica; ipak, njihov muski aspect postaje ogorcen I preobraca se u svoj negativan vid, a zene pocinju njim da se sluze da bi mucile svoje muzeve. 

I Fon Francova smatra da muski aspect zene ima izuzetan znacaj u pozitivnom I negativnom smislu. On se javlja u negativnim vidovima samo kada zene ne umeju mudro da se odnose prema njemu. Zeni ljisenoj Animusa nedostaje: zivotna energija, preduzimljivost, inteligencija I inicijativa.  Ona je tada jadno stvorenje svedena na utrobu koja radja I ruke koje kuvaju. Zena bez Animusa je niko I nista. “

I za to je potrebna hrabrost-suociti se sa istinom o nistavilu; I nastaviti da zivis kao da se nista nije dogodilo!

Moja radoznalost nalaze da istrazujem, da sirim sopstvene vidike.

Ali, uvek postoji odredjeno ‘ali’ , zanima me da li je-ako je-Jung imao uopste misljenje o zenama koje su izabrale da se samoobrazuju?!? Ili to vreme nije iznedrilo zenu takvog potencijala da se hrabro usprotivi neprihvatljivim ucenjima  koja karakterisu vreme u kome su rodjene, zive I razvijaju svoje raznovrsne sklonosti, gladne neceg novog sto se samo nazire izmedju redova vec vidjenog.

Verujem da svako vreme ima takve zene koje nisu svedene samo na trbuh koji radja I ruke koje kuvaju-sto je ocigledno na prvi pogled- vec su hrabre da dopuste da se o njima tako misli, a zapravo otkrivaju  nove svetove ‘na rubu znanosti’ aktivno se obrazujuci na temeljima cula koja otkrivaju raskos jos naucno (ne)potvrdjenih otkrica.

Tek da se potkrepi takva tvrdja-dovoljno je ime Nobelovca-Doris Lesing koja je sa cetrnaest godina odlucila da se obrazuje po sopstvenom izboru I istrazuje po sopstvenim porivima iz nekih svojih dubina.  A radjala je I verovatno, bar po nekad, koristila ruke I za kuvanje. 

U toj misli Vladike Nikolaja da biti obrazovan znaci imati obraz, krije se upravo mogucnost da se covek razvija kao celovita licnost uskladjena sa drevnim duhom za koji je cist obraz – licna karta I pasos  za zivot u kome je duh iznad materije, ali I da ne moze bez nje.  Moram da naglasim da je to moje vidjenje te misli kao prva asocijacija-sto ne znaci da je tacno! 

U svakom slucaju, delim misljenje d ace obrazovane zene vladati svetom, pretezno one koje se obrazuju same-kod kojih um nije ogranicen materijalnim znanjem, d ace zenski princip-iz pra doba-konacno da vaskrsne, ali u svojoj lepoti I dobroti ne masakrirajuci musko zenske odnose kako unutar sebe tako I izmedju polova. Zadrzati bliskost.

BLISKOST IZMEDJU POLOVA MOZE DA ODAGNA RAVNODUSNOST KOJA GASI LJUBAV!

Cemu dominacija zenskog principa ako ce biti destruktivna? Ma po kom principu, uz Bozansku mudrost-obraz iskljucuje destrukciju I neguje ljubav koja traje kroz vreme! Valjda?

NA KRILIMA OD MESECINE

Mozes monaski da zivis, a da si u zizi svetskih dogadjanja, da te zivot mazi I samara, da si prisutan na mestima na kojima monaha, onog koji zivi posveceno unutar zidina manastira, ne mozes da vidis, da nisi prisutan na mestima na kojima te ocekuju….. 

Monaha  ne cini manastirsko okruzenje. Monah je bilo koji covek iz komsiluka koji se raduje, tuguje, radi, razmislja, druzi se …. I ni  po cemu ne mozes da zakljucis da je njegov zivot posvecen visim vrednostima kojima se klanja.  A posvecen je. Sasvim.

 Spokoj u dusi, samo njemu znan, cini ga stalozenim, spremnim za sve sto ga snadje-da prihvati s blagoscu; rodjen je sa Jevandjeljem; ne treba da cita, ne treba da “uci” da veruje-on jeste jedno veliko verovanje, jedno veliko obecanje…..

Bas kao velika ptica! 

“Jer, I velika ptica nije ptica., nego samo jedan veciti odgovor. Odgovor na krilima od mesecine, izmisljen, ali potreban, jer bez njega bi sve male ptice umrle jos u detinjstvu.”   

NARAV

Kada toplo osecanje ljubavi zacari covekom-traje do u beskraj. Iako kazu da “zivot nije nista drugo no zbir pocetaka I zavrsetaka, I sve tako”, uvek postoji jedno “ali”- I u literaturi I u stvarnom prozivljavanju zivota.

Postoje ljudi kod kojih se smenjuje intenzitet naravi ljubavi, ali ne I narav – dobra ili losa. To je osobina koja je  nepromenljiva. Kada je dobra – mnogo je dobra! Kod nekog broja ljudi jednostavno traje kao takva.

Narav iskrene ljubavi ne zna za laz I prevaru-niti dopusta da je sumnja ugrozi cak I da se dogodi na trenutak. Nema dileme. Ljubav veruje da nikada ne treba da prestane da veruje. Mozda zato sto je kormilar dobra narav u srzi ljubavi.  

BESKRAJ

Dok Elton Dzon peva – tesko da je moguc kraj! 

Cak I Bajaga koristi pogodbeni nacin – “Ako treba….” , a to ostavlja prostor

mogucnosti – “Ako ne treba….”

U mojim vijugama je takav mehanizam da, uz bilo koju pojavu, uvek iskrsava

lepsa mogucnost. I sama ta cinjenica, takav izbor – pozitivno stimulise. Do u beskraj.

AUTENTICAN

Zahvaljujuci Mariji Djuric iz Beograda, jedan autentican Dusko Radovic – zabelezeno na FB 31.12.2011.godinice: 

“ Zelim vam da vas ne boli ono sto vas je bolelo, a da vas voli ono sto vas nije volelo.”

To, srecice! Bila I ostala moj covek!

A sada malo niski Dusko Radovic, zabelezeno 31.12.2011.

“ Ulazim u tvoje snove  I cekam jutro da ti ih prvi ispricam.”   

“ Dame, blistajte! Morate znati da sve zvezde koje nocas padaju, padaju u vase oci.”   

“ Poklonite ove noci, u neko doba, dobru misao onima koji su daleko od trgova, svecanih sala, diskoteka I zurki. Podignite casu za usamljene; njihova je pesma tisina. “ 

“ Samo je ljubav jaca od nemoguceg”. 

I veceras idemo ka Novoj godinici! Neka vas voli onaj koji vas nije voleo.

BOZICNI DAR

Predivnog mi poklona!  AGAPE, 08.01.2012. u 20h, Studio B, nedelja ; gost- Nikola Borovcanin I njegova Bajka o casti! Trinaestogodisnji decak I drevna mudrost koja tece iz njega. Decak koji je sacuvao spoznaju Sveta I o tome prica  -  kao vec dozivljeno. Mali – veliki mirotvorac – odmah pokraj Danijele Knez.

DREVNI DUH

U kome obitava drevni duh ljubavi niti je genijalan niti sumanut. Jednostavno zivi sa vrlinma  drevnog duha-ceni zivot uopste, zivi casno, mudro, slobodno, ne zavidi niti ikoga mrzi, prasta I razume zavist kod drugih, neguje saosecanje upravo za takve ljude jer, oni u svom neznanju cine zla.  I, tesko im je pomoci!

U kome obitava drevni duh ljubavi, zivi na nacin sasvim razlicit od zivota na planeti zemlji u trenutku sadasnjem. Ne tezi sticanju materijalnog blaga. Brine o bitnim potrebama za zivot I samo toliko uzima da bi ziveci I dalje negovao drevni duh mocniji od svega materijalnog. 

U kome obitava drevni duh ljubavi, na meti je svih kojima vrline nisu jaca strana. Takvi se obrusavaju do unistenja dobra I ljubavi. Ali, samo prividno. Castan zivot, ljubav, dobrotu, saosecanje….je nemoguce unistiti. Iako zavist, kada zavrsi svoj posao,  napista popriste borbe sa zivotom casnih I dobrih ljudi, kako Nikola u svojoj bajci pise,  jer joj vise nije interesantno posto je razorila zivot I vrednosti koje ga krase, nije pobednik. Sve se iz korena oporavlja zahvaljujuci upravo drevnom duhu.

U kome obitava drevni duh ljubavi, ljubav se preliva na okruzenje. Ljubavlju napaja zedj coveka uskracenog za taj nectar, pruza ruku da se oporavi, uzdigne. Velika je sreca takvog coveka koji je voljen iskreno, istinski. S tim blagom raskravljuje svoje zamrznute emocije, svoj um stavlja u sluzbu duha koji ga oporavlja I vraca zivot dostojan coveka kakav treba da bude.

Racio-sam za sebe-izolovan, predstavlja veliko zlo.   Tek u sprezi sa ljubavlju I duhom postaje vrednost koja krasi coveka.

Mnogo je lepo saznanje-meni-sto nekadasja MAGIC deca, sada mladi ljudi raznih profesija, jesu svesni sada-koliko je njihovo detinjstvo-tada, bilo srecno! U stvaralastvu u vannastavi ciji su sami bili tvorci, oni su MOGLI DA BUDU ono sto jesu-nadahnuta deca koja se kroz igru iskazuju u raznim oblicima kreativne aktivnosti.

Svesni su takodje, u zavisnosti od profesije, da moraju da se drze cinjenica, da je nuzno da iskljuce emocije, a o duhu da I ne govorimo,  da bi funkcionisali u okviru sistema u kome su se skolovali. Takva deca apsolutno prihvataju da je zaista njihov “UM OGRANICEN MATERIJALNIM ZNANJEM” I joss u vise ushicena zbog prostora koji sui mala odrastajuci, prostora za sopstveni duh koji je carovao. Slobodan duh, a deca divna jer je to bio disciplinovani duh koji samo slobodna volja moze da iznedri. Slobodna volja I ljubav koja je prati.

Pitaju se hocu li jos biti u funkciji da I njihovu decu okupim I omogucim im DA BUDU SVOJI! Obozavam ih zbog trenutno opravdanog otsustva svesti-pa tako ne vide das u iskrice u njima te koje ce da raspale plamen vecnosti drevnog duha u dusama svoje dece. 

Nikola Borovcanin je jedan u ko zna kolikom broju dece mirotvoraca-Bozanske, indigo, kristalne dece o kojima sam konacno dozivela da I naucno bude potvrdjeno njihovo postojanje.

Imam silnu potrebu da razglasim da, ako zaista repriza emisije  u serijalu AGAPE bude u petak 13.01.2012. u 21h na Studiju B, das vi s paznjom odgledaju I poslusaju vanvremenski razgovor Gajseka I Nikole. To je tek pocetak. Smatram d ace oni koji su otkrili drevni duh u decaku, imati sluha I za mladje I starije uzraste koje povezuje isti duh-mirotvoracki.

Kosmos se pobrinuo da to bude sada. A svi, I mladi I stari, koji se prepoznaju u prici, koji zive drevni zivot, uvecavace broj ljudi zbog kojih ce covecanstvo opstati. 

Danijela Knez, Nikola Borovcanin su  na celu kolone. Me happy! Oh! Koliko sam samo happy! 

Secanja koja ne blede

Politikin Zabavnik je, u vreme bombardovanja, izdao tri broja posvecena centru starog Nisa. U jednom od njih se od zaborava cuva i manufaktura porodice Zojic u Obrenovicevoj 91. Skenirane strane casopisa mozete pogledati OVDE.

Ziveli u Novoj godini!

PRAZNIK ISTINE

Lepo je kada je covek podredjen VISIM  VREDNOSTIMA  ISTINE  I  LJUBAVI. Jos je lepse  kada ima dovoljan broj ljudi koji nastoje da neguju decu u tom duhu podredjenosti.

Kako stvari stoje, ispada da svaki covek ima svoju istinu; koliko ljudi - toliki broj istina; sve subjektivno obojeno.

U romanu “Okean u oku” sjajne Danijele Knez,  kljucna recenica  (opet-po mom subjektivnom ubedjenju) :”UM  OGRANICEN MATERIJALNIM ZNANJEM” je ISTINA=ZAKON.  Ta istina nije uvredljiva. Veliki strucnjaci se usavrsavaju tako sto se nadgradjuju materijalnim znanjem – opste prihvacenim u sistemu, a koje je u interesu I sluzbi drustva u celini (lekari,advokati, inzenjeri…ucitelji…). Ta materijalna znanja ne ostavljaju proctor carujucem duhu!

Te nevidljive spone duhovnog u nama, sa racionalnim I emotivnim aspektom - coveka

cine celovitim bicem, nalazu da se takav covek neguje – NE da se vaspitava (sto ne znaci da ce biti nevaspitan).

Negovanje nadarene dece, a svi se radjaju sa nekim darom, omogucava nesputani razvoj, ipak, neceg najlepseg s cim covek dolazi na svet.  Najlepsa je  TA  ISTINA  o spoznaji Sveta  koja se zadrzava u deci dugo, u deci koja se slobodno razvijaju.

ISTINA  otvara zardjala vrata memlivih mracnih dubina coveka koji se boji suocavanja sa samim sobom. Istina pomaze  oslobadjanju od straha; potpomaze hrabrost, usmerava ka lepom, ka ljubavi koja pokrece svet.

U to ime, srecan praznik istine koji govori recima ljubavi.         

REZIME 1970-2010

Zaokruzujuci etapu visedecenijskog rada u duhovno istrazivackim vodama, od osamnaeste godine kada sam svoj zivot uzela u sopstvene ruke, sa neizvesnom buducnoscu, cetrdeset godina kasnije, 02.06.2010, penzionisem samu sebe, prezadovoljna sto sam u jednom trenu (a trajao je od 1990), prozivela-na moj nacin-buducnost koja ce se kad tad dogoditi. 

Odrastajuci sam citala, igrala balet, crtala stripove, citala, kreirala, slikala, fotografisala, citala, citala,  uzivala u dzezu, disko ritmu, rok muzici, crtala, citala, studirala ekonomiju, putovala, putovala, putovala, citala, crtala, volela, radila u Banci, putovala, putovala, putovala….negovala Decije stvaralastvo u vannastavi, vodila Deciju kreativnu igraonicu,  zavrsila Skolu slikanja I crtanja za trece doba,  bila izuzetno ekstrovertna sa  povremenim introvertnim fazama…. I odnegovala odgovornog, kreativnog coveka-rodjenog u istinskoj ljubavi!

                               

              -----------       -----------     ---------

Vise ne putujem; I dalje citam. I na veliko zadovoljstvo, u protekloj deceniji, sirom sveta, nova generacija pisaca pise na nacin koji pokazuje budjenje duha u isto vreme na raznim mestima. Kosmicki okidac!  Psihoanaliza uz prodiranje u kolektivnu svest (ili besvest.) na neobjasnjivo novi nacin.

Kao sto ne umem da definisem ljubav, a od nje sam satkana I samo tako mogu da zivim-voleci, tako ne mogu da objasnim ni taj novi talas koji, samo culima potvrdjen, jeste u funkciji dobra.     

              -------------       ------------   ------------

Ne plasite se da  negujete SQ – duhovnu inteligenciju – ne boli I nikoga ne povredjuje, a zivite kvalitetno ovo jedinstveno cudo zivota koje nam je dato.  ….   

(Delic rezimea u tekstu”Iz mog ugla zainteresovanog pojedinca” od 03.01.2010.godine) 

“Zanesenost” Antonije Bajat , obelezila je moje zrelo doba, I citav zivot – valda zato sto sam zanesena rodjena I takva cu I skoncati. Jednom!     

SITNICARNICA KOD SRECNE RUKE

U  Karadzicevoj br.6, zablistao stambeni objekat koji je, verovatno, promenjene namene-sada poslovni prostor! 

Trosna kuca sa napuklim  zidovima po vertikali, sa krovom kao od saca, sa ogradom od zica, tu I tamo pokidanom, kuca koja cuva duh obrazovanja I stvaralastva, I koja se cuva s ljubavlju, preko noci iznikla u palatu.  Lepo je znati da postoje ljudi koji, osim novca,  imaju I istancan osecaj za lepo! 

U toj kuci, nekada, ziveli su fotografi, lekari iz  srca Nisa, zivela je uciteljica kosmickog duha, vanvremenskog uma, koja je s lakocom prepoznavala dobrotu u deci koja rastu. Ostavila je snazan pecat svojim postojanjem, svojim radom kojim je stvorila sopstveni dom, svojim potomstvom. Procvat je nastao dolaskom dece stvaralackog zanosa, koja su rasipala bisere ciste duse zeljna ljubavi I razumevanja za ono sto nose u sebi. Orila se pesma tih malih carobnjaka-“Cuvajmo prirodu da bi nas spasila, da nam sunce ne bi ugasila…”, isijavala je decija radost zbog drugarstva s kojim su negovano rasla povezujuci se sa starijom decom koja su nesebicno prenosila malisanima  spoznaju o svetu u koji su krocila. 

Cvetali su ljubav I duh koje je uciteljica, ne samo u svojoj kuci, potsticala kod generacija dece u “Ucitelj Tasinoj” skoli nekim, samo njoj znanim carobnim stapicem.  Sve se to uzizilo u kuci carujuceg stvaralastva za vecnost. 

U prostoru u kome mogu da se prekrajaju zidovi, nadgradjuju spratovi, gde se sve iz temelja menja-ne postoje gradjevinari koji bi mogli da prekroje duh koji obitava u carobnoj kuci, duh porodica koje su  tu zivele, postajale ljudi vredni paznje I kao takvi zapamceni  po odlasku u neke druge svetove. 

Ta Carobna kuca, bila je prinudjena da se da drugim cuvarima. Sa bolom su presli kljucevi iz ruku u ruke nekom novom soju ljudi. Kuca je vidljivi spomenik neimara; ono nevidljivo I dalje traje utkano u prostor kuce koja cuva tajne porodica starosedeoca kojih vise nema. 

Nekako mi je doslo da preporucim knjigu Gorana Petrovica “Opsada crkve Svetoga spasa” davno procitane. Prosto se treba upoznati sa vrhunskim delima-pre ili kasnije. Ne mogu da precizno odredim koje  je njegovo delo fascinantnije; da li upravo preporuceno ili “Sitnicarnica kod srecne ruke”-Narodna knjiga / Alfa 2001. – deseto izdanje – NIN-ova nagrada kritike  za roman 2000. godine. 

Svaka ruka je srecna ciji prsti stvaraju cuda. A “dogadjaju nam se samo cuda koja smo zasluzili”! Bez obzira u kojoj kuci, u kojoj epohi postojali. 

“……..recenica na srpskom….Slovoslagana rucno.Stampana cirilicnim pismenima.

Mimo redova se dao nazreti otisak sa poledjine lista. Prvobitno savrseno beo,  papir je mestimice zuteo od svuda zalazeceg vremena……..”