Lepo je kada je covek podredjen VISIM VREDNOSTIMA ISTINE I LJUBAVI. Jos je lepse kada ima dovoljan broj ljudi koji nastoje da neguju decu u tom duhu podredjenosti.
Kako stvari stoje, ispada da svaki covek ima svoju istinu; koliko ljudi - toliki broj istina; sve subjektivno obojeno.
U romanu “Okean u oku” sjajne Danijele Knez, kljucna recenica (opet-po mom subjektivnom ubedjenju) :”UM OGRANICEN MATERIJALNIM ZNANJEM” je ISTINA=ZAKON. Ta istina nije uvredljiva. Veliki strucnjaci se usavrsavaju tako sto se nadgradjuju materijalnim znanjem – opste prihvacenim u sistemu, a koje je u interesu I sluzbi drustva u celini (lekari,advokati, inzenjeri…ucitelji…). Ta materijalna znanja ne ostavljaju proctor carujucem duhu!
Te nevidljive spone duhovnog u nama, sa racionalnim I emotivnim aspektom - coveka
cine celovitim bicem, nalazu da se takav covek neguje – NE da se vaspitava (sto ne znaci da ce biti nevaspitan).
Negovanje nadarene dece, a svi se radjaju sa nekim darom, omogucava nesputani razvoj, ipak, neceg najlepseg s cim covek dolazi na svet. Najlepsa je TA ISTINA o spoznaji Sveta koja se zadrzava u deci dugo, u deci koja se slobodno razvijaju.
ISTINA otvara zardjala vrata memlivih mracnih dubina coveka koji se boji suocavanja sa samim sobom. Istina pomaze oslobadjanju od straha; potpomaze hrabrost, usmerava ka lepom, ka ljubavi koja pokrece svet.
U to ime, srecan praznik istine koji govori recima ljubavi.
No comments:
Post a Comment