U Karadzicevoj br.6, zablistao stambeni objekat koji je, verovatno, promenjene namene-sada poslovni prostor!
Trosna kuca sa napuklim zidovima po vertikali, sa krovom kao od saca, sa ogradom od zica, tu I tamo pokidanom, kuca koja cuva duh obrazovanja I stvaralastva, I koja se cuva s ljubavlju, preko noci iznikla u palatu. Lepo je znati da postoje ljudi koji, osim novca, imaju I istancan osecaj za lepo!
U toj kuci, nekada, ziveli su fotografi, lekari iz srca Nisa, zivela je uciteljica kosmickog duha, vanvremenskog uma, koja je s lakocom prepoznavala dobrotu u deci koja rastu. Ostavila je snazan pecat svojim postojanjem, svojim radom kojim je stvorila sopstveni dom, svojim potomstvom. Procvat je nastao dolaskom dece stvaralackog zanosa, koja su rasipala bisere ciste duse zeljna ljubavi I razumevanja za ono sto nose u sebi. Orila se pesma tih malih carobnjaka-“Cuvajmo prirodu da bi nas spasila, da nam sunce ne bi ugasila…”, isijavala je decija radost zbog drugarstva s kojim su negovano rasla povezujuci se sa starijom decom koja su nesebicno prenosila malisanima spoznaju o svetu u koji su krocila.
Cvetali su ljubav I duh koje je uciteljica, ne samo u svojoj kuci, potsticala kod generacija dece u “Ucitelj Tasinoj” skoli nekim, samo njoj znanim carobnim stapicem. Sve se to uzizilo u kuci carujuceg stvaralastva za vecnost.
U prostoru u kome mogu da se prekrajaju zidovi, nadgradjuju spratovi, gde se sve iz temelja menja-ne postoje gradjevinari koji bi mogli da prekroje duh koji obitava u carobnoj kuci, duh porodica koje su tu zivele, postajale ljudi vredni paznje I kao takvi zapamceni po odlasku u neke druge svetove.
Ta Carobna kuca, bila je prinudjena da se da drugim cuvarima. Sa bolom su presli kljucevi iz ruku u ruke nekom novom soju ljudi. Kuca je vidljivi spomenik neimara; ono nevidljivo I dalje traje utkano u prostor kuce koja cuva tajne porodica starosedeoca kojih vise nema.
Nekako mi je doslo da preporucim knjigu Gorana Petrovica “Opsada crkve Svetoga spasa” davno procitane. Prosto se treba upoznati sa vrhunskim delima-pre ili kasnije. Ne mogu da precizno odredim koje je njegovo delo fascinantnije; da li upravo preporuceno ili “Sitnicarnica kod srecne ruke”-Narodna knjiga / Alfa 2001. – deseto izdanje – NIN-ova nagrada kritike za roman 2000. godine.
Svaka ruka je srecna ciji prsti stvaraju cuda. A “dogadjaju nam se samo cuda koja smo zasluzili”! Bez obzira u kojoj kuci, u kojoj epohi postojali.
“……..recenica na srpskom….Slovoslagana rucno.Stampana cirilicnim pismenima.
Mimo redova se dao nazreti otisak sa poledjine lista. Prvobitno savrseno beo, papir je mestimice zuteo od svuda zalazeceg vremena……..”
No comments:
Post a Comment