MUDAR COVEK

KREATIVNI PROCES:potreba za oslobadjanjem od stereotipa-kada ideje slobodno naviru. Dozivljaj rasvetljenja, razjasnjenja je uvek emocionalno obojen….stanje radosti, olaksanja, srece… 

PRIMARNA KREATIVNOST je izvor istinski novih otkrica, potice iz nesvesnog, iz primarnih procesa I iste prirode je kao igra I fantazija.

SEKUNDARNA KREATIVNOST  je rezultat racionalne  produktivnosti (poseduju mnogi uspesni ljudi).

ZDRAVA KREATIVNA OSOBA je u stanju da bude kao dete kada ona to zeli. To je regresija u sluzbi ega. Ta ista osoba moze kasnije da bude odrasla, racionalna, senzibilna…. 

ISTINSKI INTEGRISANA OSOBA moze biti I sekundarna I primarna,  I detinjasta I zrela. 

         Iz knjige “Odbrambeni stil likovno obdarenih adolescenata” prof. S V 

Znaci, iskazivanje celovite, integrisane licnosti je visestruko, raznovrsno, drugim recima lepeza licnosti u jednom kreativnom coveku. 

Ima slucajeva da neupuceni ljudi po pitanju kreativnog procesa, ma koje profesije da su, uzimaju slobodu da etiketiraju kreativne licnosti kao poremecene, smatrajuci da su doziveli rascep, da su u jednom trenutku jedna osoba, a zatim neka druga…. 

Tesko da drustvo moze da razvija svoju kulturu ako, kojim slucajem, neuki preovladaju, ako svojim rigidnim stavovima predstavljaju prepreku iskazivanja darovitih cije, cak, zdravlje dovode u pitanje.

Za to vreme, nadareni ljudi hodaju stazom odabranom po svom nadahnucu, jer samo tako mogu da zive, ali stvarno, ne obaziruci se na prepreke – valjda zato sto poseduju I mudrost.

“Covek dobrih osecanja ne moze dokono posmatrati propadanje….   A opet, MUDAR COVEK DELUJE SAMO ONDA AKO MORA, ali se ni onda ne  brine da l ice uspeti ili nece”.  

GORDIJEV CVOR

Zdrav covek deluje bolesno normalnom coveku koji je, zapravo, neizlecivo bolestan. 

Procitati: POCETAK PUN NADE KOJI (NE)OSTAJE POCETAK od 12.06.2011.god.
http://zojincarobnikutak.blogspot.com/2011/06/pocetak-pun-nade-koji-neostaje-pocetak.html

FIKCIJA

Biti spreman u zivotu za nove stvari? Kada izadjes iz ljusture, nekako se nadjes na raskrscu. Zastanes. Oslusnes. Tisina. Neizvesnost Nadahnuce? Pa grunes, nekom stazom, snagom koju ne ocekujes da vise imas.  Ali, vec si lansiran u zivotnu neodredjenost. Ako sam ne krenes, neminovnost te pronadje. Spremnog ili nespremnog. Jos uvek zivog. I dok pulsira bilo, voleces, patices, radovati se sitnicama (maker balonima napunjenim heliumom koji se bezazleno lelujaju, a pokrecu lavinu emocija) ili s nevericom posmatrati dragulje  koji izazivaju zar u ocima onih zeljnih posedovanja tog, neprocenjivog blaga.

Neprocenjivo blago, za neke, moze da predstavlja cak I patnja jer je product neceg grandioznog, toliko lepog, koje je trajalo tek jedan tren ili citavu vecnost, I znas da je to ljubav, ali kako se dogodila, ne mozes da odgonetnes. Tek, ugnjezdila se. Umesnost je sacuvati to prelepo osecanje zaobilazeci patnju kojoj je zadatak d ate vreba I ulovi  nespremnog. Tada pocinje kosmar, muka, suze, cemer cega zelis da se oslobodis da bi ponovo udisao vazduh, da bi znao da si ziv. 

Velike ljubavi, ma kako cudno zvuci, stite te od velike patnje. Ako traju kao velike. Bas te ljubavi pomazu da prebrodis   trenutke. Uticu da iz tvoje dubine izranjaju prelepi prizori nad kojima si raznezen I mnogo, mnogo takvih, izranjajuci brzinom svetlosti, cine filmsku traku sa sadrzinom razlicitom od realne. Znas da postoji, ta realnost, alit e neki ideali izvlace iz lonca u kome sve vri. Nije tacno da “za ideale ginu budale”. Racionalni ih tako predstavljaju. Ideali pokrecu svet. Realno ti krade optimizam I nadu I zakucava tamo gde te nadje nespremnog da se odupres. 

Sve zavisi od volje vezane za um, dusu I emocije, koje udruzene tako, sa zdravim stremljenjem ka lepom, ne daju da te zgrabe slutnje realnosti. Moguce da je tako nesto svojstveno samo genijalcima I umetnicima koji sup o svojoj prirodi vizionari. Uvek spremni za staro vino. Uvek piju nectar ljubavi I zive voleci. I znaju da uvek vole fikciju koju materijalizuju. Ali vole, vole iskreno I dok zive nikada se ne dogodi upitanost “sta to bese ljubav” jer ta fikcija je uvek trenutak sadasnji.   

ODA NADAHNUTIMA

“…….Da ponovim: voda se izjednacava sa vremenom I cini dvojnika lepote. Delom sazdani od vode, mi sluzimo lepoti na isti nacin. Glacajuci vodu, ovaj grad oplemenjuje izgled vremena, ulepsava buducnost. To je njegova uloga u vasioni. Jer grad je statican dok se mi krecemo. Suza to dokazuje. Jer mi odlazimo, a lepota ostaje. Jer mi idemo u buducnost, a LEPOTA je VECNA SADASNJOST. Suza je pokusaj da se ostane, da se ne ide, da se slije s gradom. Ali to je protiv pravila. Suza je korak nazad, danak koji   buducnost placa proslosti. Ili je rezultat oduzimanja veceg od manjeg:lepote od coveka. Isto to vazi za ljubav, jer je COVEKOVA LJUBAV  VECA  OD  NJEGA  SAMOGA.”              

                                       Novembar, 1989.   “Vodeni zig” Josif Brodski

Ostalo je cutanje……   

KOMSIJE KROZ EPOHU

Sve se menja pa I komsijske veze. Kada rastete na jednom mestu, a komsije se smenjuju, uocavate neverovatnu razliku  “nekada” u odnosu na “sada”. Ljubaznost I predusretljivost komsija bile su  vrednosti na visokom nivou. Da li zato sto su svi bili iz srca grada sa manirima lepo odgojenog sveta ili zato sto su bili iz iste price, tek bilo je lepo komunicirati sa dobronamernim ljudima.  Nije bitan samo ljubazan pozdrav vec delanje, briga oko zajednickog prostora, negovanja cveca, osecaja prijatnosti izazvanog poverenjem I mogucnoscu oslonca kada je to potrebno. Pojam koristoljublja nije bio poznat, a red se postovao kako u sopstvenoj kuci tako I van nje. 

Komsijski odnosi su se negovali kao cvece, nizali se kao poeticni stihovi nadahnutih,

citava prica bila je cvetna basta. To je stari Nis sa drevnim vrednostima.   

Neznano kada, tek promena koja sledi je drasticna. Potomci starog Nisa samo su po rodjenju gradjani, ali sa zaturenim odlikama covecnosti sredine u kojoj su ponikli. Cak I ako se bave lepim poslovima, nisu sacuvali lepe manire svojih starih. Vasa iskrena komsijska naklonost izaziva cudjenje, sto je decenijama pre bilo ustaljeno ponasanje. Cudjenje je moguce I iz razloga sto znaju da ne uzvracaju dobrim, da ne zele harmoniju unutar istog prostora u koji dolaze I odlaze, da ne postuju red, das u neuredni…..i kao takvi vise lica na razmazenu celjad no na odrasle ljude kojima je stalo do sopstvene reputacije.

Na trenutak shvatite da visedecenijski odnosi sa ljudima koji vas snabdevaju svojim poljoprivrednim proizvodima nisu ni malo promenjeni.  Vidite u njima licnosti vredne postovanja, stamene ljude, kvalitetne ljude. I blagost vas obliva.   

Nije sve izgubljeno. Ima ljudi koje moc novca nije odvukla na stranputicu. Rade, zaradjuju, bogati su, prebogati, ali u njima I dalje obitava drevni duh ljubavi ili cega vec.

Medjutim, ima I komsija koji zasluzuju da budu postavljeni na pijedestal nedodirljivih. Dovoljno je da ih sretnete I citav dan vam je raspevan I razigran. Ne znate odakle dolaze, tek tu su I vama je lepo, valjda zato sto danas vise nije vazno da li ste rodjeni u gradu ili na selu, BITNA je RAZLIKA  DA  LI   STE COVEK SA STILOM ILI NISTE.    

POCETAK PUN NADE KOJI (NE)OSTAJE POCETAK

Bolja vremena NADOLAZE. NOVE TENDENCIJE krce sebi putanje. KOVANJE NOVE  ETIKE zasnovane na urodjenoj duhovnoj inteligenciji (inteligenciji duse) na omogucava zivot sa neizvesnoscu da bi se pronasao unutrasnji balans u odnosu na nju.

“NEIZVESNOST NADAHNJUJE jer STVARA USLOVE u KOJIMA MORAMO NAPRAVITI IZBOR. NEIZVESNOST NAM DARUJE SLOBODU I USPOSTAVLJA USLOVE  ZA NASU ODGOVORNOST.”  “SQ” Dana Zohar, 2oo1.g. 

Tokom razvoja svoje celovitosti I negovanja stvaralastva , DECA su IZNEDRILA POTREBU za POKUSAJEM IZMENE FILOZOFIJE  LJUDSKOG ZIVLJENJA – da je SUSTINA LJUBAV,  a NE INTERES. 

SQ jeste obelezje coveka treceg milenijum, a model u prilog te tvrdnje  su upravo deca 85-godista koja svojim primerom, od 1992.g. uticu neposredno  na ocekivanje nuznih promena misaonog procesa  sto je I zabelezeno u rezimeu stvaralastva 2001.g. a o cemu se danas govori I dela u sklopu umrezavanja dece globalno. 

Originalni predlozi I sugestije o promenama procesa su das vet bude velika psiholoska radionica, da se uci kroz igru, kreativnu, bez presija o uspehu ka kome je tezio normalan covek drugog milenijuma za  razliku od zdravog coveka, kakav bi covek trebalo da bude u trecem milenijumu  (“normalan”-kontrolisan od sistema, sustinski neslobodan, frustriran…. “zdrav” covek iliti “divljak”, ali nikako anarchist  vec DISCIPLINOVANO NEZAVISNA LICNOST, koja RADI NA SOPSTVENOM USAVRSAVANJU DUHOVNE INTELIGENCIJE , kao sveobuhvatne, radi POBOLJSANJA KVALITETA ZIVLJENJA kako licnog tako I drustva u celini. 

Zbog boljih vremena koja dolaze, pocetak pun nade (od 1992.g.) nece ostati pocetak….. nastavice se…. polako I svet ce biti lepo mesto za zivot.

NEKAKAV VISAK

STVARALASTVO iz knjige AGAPE 2 – gosti: Sanja Domazet I Vladeta Jerotic, 2008.

(delic razgovora)

Sanja Domazet: Nekada davno citala sam I knjige koje su se ticale I stvaralastva, I secam se upravo formulacije profesora Jerotica, koji je rekao da postoje psihoanaliticke teorije po kojima stvaraoca cini visak libida. Ili mozda visak dara, ili visak energije, opsesije, visak maste ili nekakav visak. Nalazimo to kod Sekspira, koji kaze da je jadan svako od nas ko nema necega viska u zivotu.

VRLO je, znaci VAZNO DA DETETU KOJE DODJE NA OVAJ SVET I KOJE NOSI U SEBI VISAK NECEGA – NE BUDE, U DUHOVNOM SMISLU, PRELOMLJENA KICMA VRLO RANO.

Zaista mislim da restriktivna sredina ne stvara genijalne I ne daje talentovane ljude. Mislim da kada su talentovani ljudi incidentalna pojava, kao sto je to danas kod nas, da to onda nije dobro za drustvo. 

Talenti se, dakle, razvijaju, neguju bas kao I kultura, I nije ni cudo sto u jednom trenutku dozivimo poplavu stvaralaca u odredjenoj sredini. Ako je drustvena klima dobra tog trenutka ce se iznedriti, stvoriti oko nas vrlo interesantni ljudi I mozda I potpuno novi pravci u umetnosti, nove inspiracije I NOVE TENDENCIJE.

______     _ _ _ _ _      _ _ _ _ _ _           _ _ _ _ _ _          _ _ _ _ _ _      _ _ _ _ _

Mislim da je SVAKI STVARALAC u osnovi velikim delom VEOMASRECAN COVEK vec samim tim sto stvara, tako da u tom kontekstu mislim da je I Van Gog bio vrlo srecan covek, ako ni zbog cega drugog, a ono zato sto je besmrtan, jer I dan-danas njegove slike izazivaju u nama najlepse, najvibrantnije I najdublje asocijacije.

Nedavno sam u Londonu videla njegov cuveni autoportret bez uha. STAJALA SAM ISPRED SLIKE I pitala se,  sta cu ja ovog puta cuti od velikog umetnika prvi put, I PORUKA je bila vrlo jednostavna, a to je da je SVAKI UMETNIK BICE KOJE IMA SUVISE SENZACIJA, SUVISE EMOCIJA I KOJE JE ZATO JAKO LAKO POVREDITI. Dakle, ta slika u tom trenutku za mene je bila PORUKA O LAKOM POVREDJIVANJU LJUDI, KOJI SE BAVE STVARALASTVOM  I UMETNOSCU. 

Vladeta Jerotic: Sto je stvaralac jaci to je snazniji impuls da savladava spoljasnje prepreke. Sto je jaci talenat, koji se priblizava genijalnosti, iako genijalnost nije bas lako definisati, to je onda manji    uticaj spoljne sredine. UNUTRASNJA SNAGA JE  DOVOLJNA.  

               ---------------------------------------------------------------------------------------

Iz casopisa PSIHOLOGIJA DANAS – 2001. godina

Darovita deca su deca koja brze napreduju od svoje generacije I, po onome sto znaju I mogu, vise lice na starije nego na svoje vrsnjake. Darovito postignuce je iznadprosecno, bolje od postignuca ostale dece, tacnije, preciznije, zrelije, bolje ili brze, zavisno od oblasti u kojoj  se radi. 

U najnovijim radovima, PREDLAZE SE NAPUSTANJE TESTIRANJA RADI SELEKCIJE darovitih I ZALAZE SE ZA TESTIRANJE U FUNKCIJI RAZVOJA RADI UTVRDJIVANJA   P R E P RE K A    KOJE SPRECAVAJU RAZVOJ.

NAJBOLJE JE MERENJE POKAZATELJA POSTIGNUCA I IDENTIFIKOVANJE DAROVITOSTI DECE  PREKO    P O D R S K E   NJIHOVIH INTERESOVANJA.

-------------------        -----------------     ----------------    -------------     ----------------    ------

Takva podrska je pruzana nadarenoj deci 85-tog godista grada Nisa, koja su spontano pocela da se bave stvaralastvom 1992.g. u vannastavi, DECA ZA DECU, kao takvo JEDINSTVENO stvaralastvo na prostoru Jugoslavije, trajalo je deset godina. Zdravo jezgro, uspeli model za buducnost pedagogije I mladjeskolskog uzrasta. Uz podrsku, njihova unutrasnja snaga  je bila dovoljna da opstanu I traju citavu deceniju. 

RAZMISLJANJE MAGIC OSNOVCA NA ZADATE TEME : RAZMISLJAM O ZIVOTU,SRECI…

Zivot je usputna stanica na stazi vecnosti.Na njoj dusa zastane da se odmori pre no sto nastavi svoj kosmicki put. 

Svakom od nas se ukazuje prilika da, u skladu sa svojim sposobnostima, formira u sebi coveka, coveka kome je imperativ da pronadje sustinu svog bitisanja, koji ima zdrave ambicije I realne ciljeve ka cijim ostvarenjima stremi. Na nama ostaje da li cemo iskoristiti sansu,  koja nam se rodjenjem pruza, I postati ljudi.

“ Zivot je sacinjen od trenova samo, ne treba propustati sada” , jer svako “sada” sadrzi poruku, delove mozaika, komadice temelja Duhovnog dvorca, na kome svet pociva. Kada se mozaik slozi I mi OTVORIMO UM, DUSU I SRCE dovoljno siroko da prepoznamo svoju viziju u slici pred sobom, nas ZIVOT SE MATERIJALNO GASI jer  DOSTIZEMO SAVRSENSTVO koje nije dostupno obicnim ljudima, a DUH NASTAVLJA STAZAMA VECNOSTI trazeci novi oblik za svoj izraz.

Ako covek pocne da voli iskljucivo sebe, on tone, ruzi I narusava svoj identitet, gubi  svoju autenticnost, gubi lepotu kolektivnog pripadanja.

SRECA je BITI POSVECEN DRUGIMA. Obracati paznju na (ne)prolazne sitnice, radovati se I bez razloga, sto je PRIVILEGIJA CISTE DECIJE DUSE, a sto treba zadrzati I u zrelosti.  Sreca obitava u nama postojano poput jezerske vode. Cak I kada zavitlan kamicak zla – koncentricno siri talase negativnih uticaja po glatkoj povrsini srece, od nas zavisi hocemo li  uspostaviti ravnotezu I ZADRZATI SRECU U JEZERU SVOG ZIVOTA.                                                           13.mart 2000.g.

                  

PRED JEDNIM UMETNICKIM DELOM

Umetnost…. Jedna rec, a tako mnogo znaci. Napaja dusu energijom koja pokrece. Vodi nas u nas svet zauvek skriven od vecnosti. Omogucava da kroz prizmu vremena – jedan um dotakne drugi bez obzira da li putem knjige koja recju budi mastu I radoznalost, da li muzikom koja nijansama tonova izaziva vizije sto stimulisu nasa cula ili SLIKOM  koja je, za mene , NAJSAVRSENIJI IZRAZ  UZBURKANIH EMOCIJA koje se  PRETACU U SMIRAJ POSLEDNJIM POTEZOM KICICE.

 

Iz magline se izazovno nudi spektar boja koji ne dopusta da bude mimoidjen.

Slika u slici. Zamrznuti trenutak srece. Fotografija vencanja iz nekog davnog perioda. Pored napustenog svecnjaka sa nedogorelim svecama, kraj  sasusenog cveca koje je cudesno zadrzalo svezinu mladosti, zmirka sanjivi cajnik iz koga niko nece biti posluzen.

Zapravo, takav je prvi utisak da, osim dvoje vencanih I ovekovecenih fotografijom, nema vise nikog na slici. Sve je ususkano pod velom davnine, zasuto prahom proslosti I melanholijom koja doziva. 

Kao sto je u NASU SVEST DUBOKO ZARONJENA   N A D A  da iz svih TESNACA IMA IZLAZA, tako naslikana jabuka, izasla iz Raja, obecava POCETAK POSLE KRAJA. Jer, kada se prekoraci dozvoljeno, kroci se u neizvesnost, kroci se u svet koji vise nije raj. 

Okolo takve kompozicije, razmazane boje, kao kulise drevnih pozornica nagovestavaju da se mozda iza njih glumci uzurbano spremaju da odigraju svoju zivotnu ulogu na “daskama koje zivot znace”. 

I kada pomislis da je to sve sto slika pruza, ostavljajuci te mozda I ravnodusnim, ERUPCIJA BESA STO JE NESHVACENA, Z G R A B I   TE  nespremnog, zarobi te I uvuce u svoje lavirinte DA JE OSLUSNES. Da li je to DOMINACIJA DUHA slike koji je PLOD VRISKA VASIONE iz ledenog daha proslosti I razigranih boja sadasnjeg trenutka koji mami dusu   posmatraca da istrazuje sliku koja zivi ?

A SLIKA ZIVI tako sto neprestano iz nje izranjaju novi, neocekivani  LIKOVI koji su MISIONARI jos NESAZRELIH IDEJA UMETNIKA. Pre svega, zamisljen PROROK, zagledan kroz vreme, koji dopier do svesti ili je izronio iz podsvesti. Sta zeli da poruci?  Sta prorice? Njegov lik nista ne odaje. On samo POSTOJI SKRIVEN OD VECNOSTI, a izronio iz nje…. Zatim, lik indijanca poglavice… lik UMETNIKA sa kapom, pelerinom I MASKOM, UMETNIKA  KOJI   Z E L I    DA OSTANE ANONIMAN , kako samo STVARALAC ima potrebu da ostane NEOMETAN od onih koji ga ne shvataju, da ostane u SVOM RASKOSNOM SVETU NEISCRPNE INSPIRACIJE I ENERGIJE koja je BOZANSKI DAR, a opet u DODIRU SASTVARNOSCU I TRENUTKOM U KOME PROZIVLJAVA SOPSTVENA DELA kroz koja se POMALJA NJEGOVA RANJIVA SUSTINA. 

U miljeu tih likova koji zrace blagoscu, a koji su se SAMI POJAVILI, naziru se I neke zlocudne pojave, neprijatnog lika, sa vrebajucim izrazom macke pri lovu, pa cak I glave zivotinja u vidu trofeja. 

Svaki posmatrac otkriva nesto novo sto je I oku drugih pristupacno. I SLIKA VEZUJE SVOJOM MAGIJOM VECNOSTI, zahteva da bude gledana I dozivljena. Mozda I zato sto u jednom kutu slike, DETE, OBLIKOVANO NEBESKOM MAGLINOM, kao andjeo nestvarno, OSVETLJAVA   P A U N A, rajsku pticu, SIMBOL IGRE, jer “paun igra I kada je najteze”. 

Bilo je to razmisljanje osnovca pred sopstvenim platnom “DOMINACIJA-skriven od vecnosti” 2000.godine.    

DA RATA NE BUDE

Deca dolaze na svet sa mirotvorackim porukama iz prenatalnog doba. Jos sasvim mala, pre polaska u skolu, kada im se obezbedi prostor, ukaze paznja I pruzi ljubav, deca isijavaju radost, neguju prijateljstvo izmedju sebe, lep odnos sa prirodom, koju na iskonski nacin vole, I neguju prijateljstvo sa ljudima koji ih okruzuju.

Deca NAMA daju PRIMER kakav covek treba da bude. Ali, odrasli im ne  odaju   priznanje za to. Jos uvek smatraju, na sasvim sebican nacin, da oni mogu da odlucuju sta je dobro za decu, da ih nauce da postuju razlicitosti, da neguju mir iako deca to vec cine.

Kada se nadju ljudi koji zele I mogu da cuju decu, bice jasno da  su te male licnosti, nosioci velikog mira.

Posle vise decenija od nastojanja da se skrene paznja na decu, na njihove potrebe I prava koja su se nasla I u “Bukvaru decjih prava”, koji su deca promovisala davno na talasima Radio Nisa, dogadja se vidni pomak. Umrezavanje dece, apeluje se na izmenu misaonog procesa, izmenu svesti….Znaci, ovaplocuju se tendencije malisana 85-tog godista cije delovanje je obelezilo zadnju deceniju XX veka. MODEL iz 1992.g. I narednih deset godina, koji se pokazao uspelim u obrazovanju I vaspitanju mladje skolskog uzrasta I pedagogije, ali uspelim ZA BUDUCNOST, trajace u pricama.   

U zavisnosti od verodostojnosti prica, menjace se I ta prelepa sustina modela koji su DECA IZNEDRILA. Sustina je utisnuta kao zig u procesu transformisanja    ka boljem, kao vodeni zig.

1992., 1994, 1998.g. , deca, mnogo dece je pevalo  “Da rata ne bude” I slalo poruke mira putem radija, putem pisane reci….. a rata je bilo I jos ga ima.

Deca I dalje pevaju stremeci ka miru. Pesma se sukobljava sa ratnim poklicima. Prasina zamagljuje sva cula. Kada se slegne, trebalo bi da rata vise ne bude.

IZ MEDZIK ARHIVE :  “…..Mozda ce nam iz neke daleke galaksije stici signali neprepoznatljivim pismom koje ce nam kompjuteri desifrovati. Mozda ce nam stici poruke mira, pa kada se deca vasione udruze, gledacu ih kao pensioner iz nekog kutka arhive, prezadovoljan sto je MOJ GLAS DOPRINEO DA KOSMOS TRAJE U HARMONIJI OTVARAJUCI NEBESKE KAPIJE MIRA.  Vecno vas  M A G I C  

M A G A Z I N E. “  jun 1995.g. u gradu Nisu na Vilinoj reci.

FENOMEN OGOVARANJA – RAVAN SMRTNOM GREHU

Ogovaranje UBIJA covekovu SUSTINU – KAKVA JESTE ustupajuci mesto obogaljenom duhu coveka koji se usudjuje da da svoju iskrivljenu sliku vidjenja licnosti o kojoj prica ni ne sluteci da nam tako otkriva svoju necistu dusu.

Takvih ima mnogo. Ubedjeni da imaju pravo da, pred ocima javnosti, iznose neistine menjajuci tako prirodu LJUDI KOJI ZIVE BEZAZLENO svoj sopstveni zivot u skladu sa svojom sustinom koju su  se potrudili da spoznaju……I koji su zadovoljni jer zive punim plucima, puni vere, ne ometajuci nikoga, ophodeci se sa postovanjem  prema svima-prema (ne)prijateljima, pre svega, postujuci  cudo zivota koje nam se dalo.

Po koji put, suoceni sa drskoscu da se citiraju reci nikada izgovorene, saosecajno proprate jad I bedu duha koji je zarobio lepotu duse sa kojom se svaki covek radja.  Uslovi zivota cesto sputavaju negovanje te, s rodjenjem donete ciste duse. Okolnosti mogu surovo da se obruse na dete u coveku. Ako dete nije ogradjeno neprobojnim stitom ljubavi, pokleknuce I pitanje je hoce li ikada da se uspravi I nastavi da hoda, svojom voljom, izabranim putem. 

Prosto je neverovatno da u rascvetalom mesecu maju uopste mogu da opstanu niski duhom I bogalji duse. Neverovatno da lepota I snaga prirode nisu u stanju da pocupaju  korov jednom za uvek. Valjda zato sto je skvrcen u ljusturi-dobro kontrolisanoj, pa tako zamaskiran, ne prepoznaje se izmedju mirisnih cvetova prirode.  

Ali, covek koji voli -  zaliva ljubavlju mirisne cvetove ni ne pomisljajuci da ma koje zlo, pa I ogovaranje, moze da naskodi snazi pulsirajuceg zivota prirode kroz koju se kao nit provlaci mocni, drevni duh ljubavi. 

NEDORECENO

U komunikaciji je neophodno, u interesu kvalitetnih odnosa, precizno definisati pojmove vezane za temu o kojoj je rec. Informacija koja je upucena sagovorniku treba da je razumljiva, posebno ako je rec o razlicitostima (duhovnim, profesionalnim, emotivnim, starosnim, domicilnim I jos mnogim  … nim. )  da ne bi doslo do nesporazuma. Ako je jos sve zacinjeno istinom I visoko moralnim cinom, nesporazumi se ne dogadjaju.

Covek visoke duhovne inteligencije prepoznaje one koji su se zadrzali na nivoima koje je moguce , I pozeljno je, nadgradjivati. Takav covek ima moralnu obavezu da svoje informacije prilagodi stepenu duhovne inteligencije svog sagovornika.

Isto vazi I za profesionalne razlicitosti. Tek tu moralni cin I istina treba da osvetle svaku misao pretocenu u reci potkrepljujuci informaciju sa svih strana da nista ne ostane da visi u vazduhu. Posebno ako su pojedinci u profesionalnoj komunikaciji  I to jedan iz drustvene baze, a drugi iz nadgradnje.

Kada je rec o razlicitim emocijama, npr. kod dvoje ljudi, tu je vec moguce ostaviti po nesto nedoreceno. Ako emocije imaju tendenciju uharmonicavanja, srce ce dovrsiti nedorecenu ceznju, ali ako imaju tendenciju.

Ako se odrasla licnost obraca detetu, neophodno je I normalno prilagoditi informaciju uzrastu deteta. Ukoliko je informacija neugodna, cak tragicna,  pozeljno je ostaviti nedorecenost da se leluja, lebdi I mozda u nekom trenu pronadje malog sagovornika koji je u medjuvremenu odrastao spreman za pricu bez ostatka.

Sto se dece tice, ako I kazu nesto nerazumljivo, bar se zna da je uvek iskreno. Jer deca pamte onu istinu s kojom dolaze na svet. Svakom ko glorifikuje istinu, bice jasna detinjasta nedorecenost pa ce razumeti poruku.

Uzimajuci razlicitosti obicaja, npr. u razlicitim delovima iste drzave (dok je trajala), koja se prostire, recimo, od Vardara pa do Triglava, ili tako nekako, domicil jasno definise misao I stavove populacije koja zivi na tom podrucju, tako da je u komunikaciji pojedinaca iz razlicitih oblasti nuzno ukljuciti toleranciju u interesu razumevanja. Jer sve moze biti naruseno, ma koliko informacija bila precizna, ako nema tolerancije pa I saosecanja, saosecanja u smislu npr. bogat sever tuzni jug, saosecanja I paznje da informacija daje nadu sto je svojevrstan moralni cin kojim se I nedoreceno razume I ohrabruje. 

TREMA

Neobjasnjiva kategorija. Jednostavno izroni iz nekih dubina, sabotira te, a da ne znas razlog. Ukoci te, ostavi bez glasa sa ko zna kakvim sve pratecim elementima.

Smatra se da treba raditi na prevazilazenju treme suocavanjem sa izvorom nelagodnosti, ubedjivati se da ne postoji razlog…. Siliti sebe da radis to za sta si se skolovao, da opravdas poverenje koje ti se ukazalo….

“ONO STO JE BOZANSKO BEZ NAPORA JE.” To je jednom izjavio Eshil. 

Kada je bez napora, tada nema treme.

Ako si  na pogresnom mestu, trema te rastura. Ako radis u skladu sa sopstvenom sustinom koja te nadahnjuje, nikada neces saznati sta je trema. Klizices kroz zivot. Radices s blagoscu I lakocom, bez teskobe, cvetaces uprkos haosu koji te okruzuje, osetices strujanje povratne energije iz neke udaljene magline.

Trema treba da postoji u pozitivnom smislu. Trema treba da predstavlja predvorje  informativnih razgovora povodom trazenja radnog mesta. Ako te obuzme, bez obzira na kvalifikacije I ocekivanja sredine da tu pripadas, sigurno je da sin a pogresnom mestu. Nastavi dalje da trazis.

Tremu, znaci uzeti kao factor eliminacije za izbor radnih mesta (samo pod uslovom da radna mesta postoje I da mogu da se biraju). I to ne vazi samo za radna mesta vec I pri komunikaciji, pri odabiru mesta izlaska, drustva koje nije naporno…..

Da bi bio covek u sopstvenoj kozi u kojoj se osecas lagodno, neka te rukovodi moc sredista sopstvenog bica putevima samo tebi namenjenim, na kojima ne vreba trema kao upozorenje da si zalutao.