Happy Oh!New Year

Zakoracite u Novu 2013tu uz carolije iz Oh!radionice. Sve novitete mozete pogledati OVDE

DESET VELICANSTVENIH

Mojim favoritima iz 2011.godine pridruzuje se grupa od jos deset velicanstvenih za godinu od koje se oprastamo-2012.godinu.

1-Kumica Lena (5 godinica) I Baby kanal-Leptiric;

2-Profesor dr Joca Djordjevic u penziji-svetski nivo;

3-Dr Dusica Randjelovic-neuropsihijatar, Magic zvezda u serijalu Magic Zona ozona-Ekologija duse, na talasima Radio Nisa , 2000.godine;

4-Jovan Gojkovic-slatkis posebnog  senzibiliteta, majstor svog zanata-fotografija, video……..

5-Olivera Sasek Radulovic-cudo nevidjeno, sarm, lezernost, stvorena za kulturu I to iz Drugog ugla, reportaze na NTV ulepsava svojom pojavom, kojoj je I Kovacevic naklonjen ;

6-Srdjan Sveljo-car mode;

7-ZORICA  GAVRILOVIC, penzionisana BALERINA iz Beograda ( treperi u nekoj dimenziji)-  OSMISLILA  BALETSKU PRICU “Zalutali djavolan” koja se pamti I posle pola veka;

8-“RASKRSCA”-lektira za sefove kompanija, Viljem Pol Jang, autor “Kolibe”; 

9-Petar Mitic, penzionisani director YKOM-a, radio jos svasta nesto I jos toliko,  ali je poeta I boem bio I ostao;

10-Dalibor Popovic Pop-pesnik, bio covek I kao dete!

I dalje vanserijski  Fashion Corner I niski Dusko Radovic-for ever!

Mojih deset velicanstvenih I moji  vanserijski  likovi zauzimaju prvo mesto-kao jedino mesto u mom srcu 2012.godine.

U 2013.godinu, kao moji favorite, su vec zakoracili I zauzeli veliki deo prostora Carobnog kutka:

-Mr  Hristina  Vukovic, trenutno u zvanju  vanrednog profesora na Katedri za klavir; sto se mene tice – concert majstor  kome nema ravne;

ZALUTALI DJAVOLAN

Bajka! Zacarana suma. Mali djavolan u vlasti zle vile koja je u crnom kostimu-poput crnog labuda. Uz muziku Cajkovskog I maestralni ples, prati bezbrizno skakutanje djavolana, njegovu zanetost carolijom koju oseca svuda oko sebe, oseca miris cvetova koji ga mame, oseca lepotu neceg jos ne otkrivenog, cuje muziku sfera.

U trenutku, ozarenog, okruzuju ga dobre vile predvodjene svojom plemenitom kraljicom u prelepom belom kostimu, lepsem I od onog koji nosi beli labud. Dobre vile u haljinama spectra duginih boja I isto takvim cvetovima zadenutim u raskosne kose, igraju svoj veseli ples sa malim djavolanom koji plesom izrazava najlepsi deo sebe negde zaturen pod pretecim pogledom zle vile. 

Talas srece, lepota prizora vilinskog plesa sa djavolanom raskosnog plesa, prelivaju se na publiku malisana koji ne trepcu prateci bajku I pustajuci da im Cajkovski  duboko zaroni  u majusnu dusu.

Tu lepotu prekidaju teski akordi, zestok ples zle vile, raspomamljene prisustvom dobrih vila koje su svojom miloscu privukle djavolana. Sa podijuma se rasprse kao svetlucavi prah pred naletom zla. Vila u crnom, sa razapetim lukom cilja djavolana, otrovna strela ga pogadja I on, jos radosno svirajuci na svojoj carobnoj fruli, pada sa panja na kome je zanesen lepotom-svirao! Pada usmrcen.

Muzika utihnula, a salom se prolama vrisak:”Ona mi je ubila sestru!” sto se odmah gubi u novom naletu muzike uz koju zla vila igra svoj osvetnicki ples.  Ne za dugo!

Ojacane ljubavlju koja se isprepletala sa djavolanom neznog srca, dobre vile plesu oko njegovog bezivotnog tela predvodjene svojom kraljicom. Plesom docaravaju ljubav koju usmeravaju ka djavolanu obasipajuci ga mirisnim cvetovima iz svojih vilinskih kosa.  I, gle cuda! Kao u bajci! Djavolan se meskolji, proteze kao probudjen iz ruznog sna, sa prizorom najlepsih boja-koje je ugledao, I najmilozvucnije muzike koju je ikada cuo-kao u raju! Zalutali djavolan zauvek proteruje zlo iz sebe, kako u baletu, tako I u stvarnom zivotu.

Bajka s porukom! I to tako lepom porukom!

Medjutim, ni zla vila u zivotu nije zla. Kao lekar, decenijama zivi I radi u Nemackoj. Sama profesija je izraz njenog dobrocinstva. Zalutali djavolan, zanesen lepotom carolije iz detinjstva, zaneseno zivi svoje snove citav zivot. A kada se sretnu, zla vila I zalutali djavolan, iz nih zaiskri ona cista ljubav dobrih vila koja nadmocno nadkriljuje, kako tu carobnu bajku ispricanu baletom, tako I sadasnji trenutak zrelog doba nekadasnjih ballerina od kojih neke jos uvek  plesu zanete jedva cujnom, samo njima znanom, muzikom sfera!  

21. DECEMBAR, 2012.

Pocetak zime! I pocetak neceg lepog I dobrog.

Decembra 2000.godine je eksplodirala MAGIC  bomba  I  ozracila covecanstvo ljubavlju, a da toga nije bilo svesno.  Posledice tog zracenja bi trebalo da su vec zacarile. 

Teslin eksperiment, prvi put izveden upravo sada, na Rtnju, sa namerom da losi budu dobri, a dobri jos bolji, posticice taj efekat rasprostiranjem talasa energije sa Rtnja sirom sveta pa I do sredista Galaksije. Lepo objasnjenje za laike, ali postoji veliki znacaj u naucnom pogledu, a opet u smislu pocetka neceg dobrog I lepog.

Pocetak zime! Ako je zima nije kraj! 

COVECE

Usudi se
Otvori se
Zaroni u sebe
Nadji se
Bori se
Ti to mozes
Ne predaj se
Veruj sebi
Bori se
Uzdaj se
Radi ono sto najbolje umes
Usudi se
Nadji se
Izmiri se

MESTO U DRUSTVU VISOKOM

S povodom 02.12.2010. – 02.12.2012. posveceno majkama koje ne mozemo da zagrlimo, ali smo vecno uplovili u njihov vanvremenski zagrljaj.

Visok koeficient duhovne ili sveobuhvatne inteligencije NE obezbedjuje mesto u drustvu visokom; samo omogucava coveku da zivi u zajednici, a da zivi u skladu sa svojom sustinom; da bude deo tima, a opet da zivi svoje snove I da nikoga ne ugrozava. Naprotiv!
Covek visoke SQ dopire do nase svesti uveravajuci nas da nas ona, koja je obecavala da ce tu biti vecno za nas, smrcu nije ostavila I izdala nasa ocekivanja, ona, majka – za citavu vecnost. Tako ne moze ni da oseca krivicu jer nije otisla. Samo je nevidljiva za culo vida, neopipljiva za dodir I zagrljaj, ali je svuda oko nas, disemo je, budimo se I snevamo s njom, snazniji, jer nam preliva energiju da poletno, a opet I spokojno, hodamo izabranim puteljcima ma koliko udaljenim od mesta u drustvu visokom – koje je bez znacaja za coveka podredjenog visim vrednostima istine I ljubavi.
Cak I kada misli da je disciplinovano nezavisna licnost, covek je I tada podredjen visim vrednostima istine I ljubavi koje ga stite I od sebe samog u po nekim trenucima kada zaboravi da nikada nije sam.

ODUZIMANJE ZIVOTA

Kada osoba snazno integrisane licnosti – duhovno, emotivno I racionalno – dozivi smrt bliske osobe, nastavlja da zivi kao da se nista nije dogodilo. Tako snazno integrisana licnost je na veoma visokom stupnju duhovne inteligencije (SQ) u kojim okolnostima je cin smrti sasvim normalna pojava tako da covek nastavlja normalno da zivi svoj zivot. Jer, nista se nije dogodilo njemu. Na nivou na kome je , ne postoji gubitak jer su duhovne veze vecne bas kao sto je I dodir dusa neraskidivo trajan.

Covek sa visokim SQ, zbog toga, reaguje po pitanju smrti razlicito od okruzenja. Smatra se , na bazi dostupnog znanja, da covek potiskuje emocije koje ce ga u datom trenutku uvesti u depresiju. I to stoji sa aspekta ucenja koje ne obuhvata najvazniju komponentu covekovog bica – njegov duh! Ucenje nije kompletno jer tretira deo covekovog bica, nije sveobuhvatno tako da se dovodi u pitanje tacnost ucenja zbog nesagledavanja celovitost licnosti.

Duhovno inteligentna osoba, tokom odrastanja, usaglaseno neguje razvoj svog racia, neguje emocije I uzrasta u duhovnom pogledu I ta usaglasenost stvara disciplinovano nezavisnu licnost koja je sposobna da se suocava I nosi sa raznim nedacama I ostane neozledjena dok traje kao integrisana licnost.

Ako se posle smrti bliske osobe nagomilana ljubav ne usmeri ka licnosti vrednoj ljubavi I ne realizuje u zajednistvu, te ako visom silom izgubite posao koji vas cini srecnim, volite da radite to sto radite I uzivate u tome, vec su ozbiljno uzdrmana dva stuba na kojima snazno integrisana licnost gradi svoj harmonican, disciplinovano nezavistan zivot.

      

 Jos ako nicim izazvana, iz spoljne sredine, odredjena neprijatnost zvana stres – osteti duhovni omotac, toliko vas zbuni da zastanete na putu svog duhovnog uspona . A Bela Hamvas kaze, ako osoba na putu svog duhovnog uspona na trenutak zastane, nece ostati na tom nivou vec dozivljava sunovrat.

Tako se kida harmonican odnos duh – emocija – racio I jednostavno dolazi do raspada sistema snazno integrisane licnosti, do depresivnog raspolozenja cak I do depresije, ali, koja znaci, NIJE izazvana potisnutim emocijama (jer nisu bile potiskivane) zbog smrtnog slucaja vec je (depresija) izazvana okolnostima koje osporavaju I narusavaju postojecu harmoniju duhovnim sunovratom, nagomilanom ljubavlju I sokom da ostaje bez posla koji znaci sam zivot!

Kada covek ima srecu da radi posao koji voli, a onda nekom visom silom izgubi taj posao, e to JESTE gubitak jer se dogadja coveku licno, coveku koji radosno radeci moze I radosno da zivi; I koji zbog tolike ljubavi u sebi moze da zavoli I neko novo lice I da se duhovno oporavi I nastavi harmonican zivot I dalje duhovno uzrastajuci!

COVEK  TREBA  DA  RADI  ONO  STO VOLI U MA KAKVIM  OKOLNOSTIMA,   POSEBNO  AKO  JE  U  PITANJU  KREATIVNA  LICNOST. ODUZIMANJE  TE  MOGUCNOSTI  RAVNO  JE  ODUZIMANJU  ZIVOTA!

Ako se u drustvu dostigne takav nivo svesti da sistem nastavi da neguje duh, emocije I racio od rodjenju deteta (koje je vec prenatalno integrisano bice), da usmerava decu koja rastu na paznju prema coveku,  prirodi I svemu zivom I nezivom u njoj, zacarili bi humani odnosi.  Ne bi se dogadjali izlivi besa, bliznji se ne bi mrzeli, covek ne bi degradirao sebe samog I ne bi zapadao u bolesna stanja. Ne bi vise postojala ni potreba za psihijatrima.

Da sistem s paznjom prati sklonosti pojedinaca, omogucava da rade posao kome preferiraju po svojoj vokaciji, omogucava negovanje lepih odnosa u medjusobnoj komunikaciji, negovanje ljubavi I uvazi nuznost duhovnog razvoja, bio bi to doprinos harmoniji citave zajednice.

OBEZBEDITI coveku MOGUCNOST da duhovno uzrasta, da voli, da radi posao koji sam odabere, TREBA OBEZBEDITI  MOGUCNOST DA COVEK  DOSTOJANSTVENO  ZIVI!!!

Zvuci HIPOTETICNO!  Veoma tesko ostvarivo, ali sasvim moguce na odredjenom nivou razvoja pojedinacne pa tako I drustvene svesti. Verovatnoca postoji. I to nesto znaci!   

KOMADICI NEPOSLATOG PISMA PRIJATELJU

-----            -----          -----

Retki su trenuci kada smo zajedno; a I tada se jasno oseca da vodi svoj zivot, koji je sama izabrala (sto je divno) ili sto bi Leopold Sondi kazao – po prinudnim genima. Retko koji covek moze da se izvuce – slobodan, iz zivog blata svojih prapredaka ciji se geni ukrstaju pa ne znas koji ce, I kada I koga da strefi.

------       ------      ------

Trenutno vlada neka opustenost koja je, valjda,  ocekivana posle raznih dogadjanja koja se nizu zaista vratolomnom brzinom tako da decenija prohuji a da ne mozes da slozis sve prozivljeno po fiokama iz kojih izviruju trenuci koji vise nemaju ni gde da se smeste.

-----       -------       ------

Neocekivani bljesak osvetli bajku koju smo zivele, I koju zivimo, uprkos svemu sto je u okruzenju I kroz sta se prolazilo. Moze da se zivi u harmoniji sa svojom sustinom ili trazeci sustinu iskazujuci svoje potencijale.  Uz to mnogo igranja ukljucujuci sve ljude mlade, I decu I one malo starije koji sun am s radoscu dolazili.  Zaista je to carolija – spasonosna I potsticuca.  Za kreativne ljude prihvatljiva, za racionalne ljude neverovatna, ali  zivot se zivi raskosno punom snagom nabujalih inspiracija.

-----     ------      ------

Drazesni su trenuci, kada nadjemo vremana da caskamo kao prijateljice u smiraj dana, u nekoj basti; neverovatno zadovoljstvo u ovo doba godine. Sedeti u basti. I caskati sa dragim bicem.

Inace se trudim da sto vise budem van kuce. Setnje su ugodne; pravo uzivanje da prolazis pokraj Caira, jos uvek zelenog I zlatnog lisca pod kapom nebeskog plavetnila, onako cistog I jasno plavog kao “Okean u oku”.

Spokoj me ispunjava. Slepa sam I gluva za sve sto ometa taj prijatan osecaj ovog jesenjeg novembra. Idem za idejama hvatajuci ih u letu; konstatujem ljude oko sebe, ali moje interesovanje je usmereno na nesto izmedju sto stvara blagost u citavom bicu od duha, od tela I emocija. 

Novac tu gubi bitku. Ispliva kada nestane, prodrma me da nesto preduzmem, sto sam I cinila zahvaljujuci imovini iz starog doba; zahvaljujuci dedovima koji kao da su stvarali materijalna dobra da bi nam pomogli da prebrodimo trenutke  u kojima radis vrlo predano, ali ne ostvarujes dobit jer radis I zivis u duhu starih vrednosti. 

Opet zahvaljujuci genima imucnih predaka, ne postoji osecaj teskobe sto se novac poigrava s nama – ima ga pa ga nema.  Niti pritom obracam paznju na druge. Nisam svesna ko, koliko I kako stvara bogatstvo, materijalno, upravo zato sto me ideje vuku u zivot raskosi po meri sopstvenog duha. 

Tiha patnja koja mi se u trenutku vrelog leta usunjala nezvana zbog jedne neprozivljene price, uvela me u spokoj jer sve se dogadja kako treba, pa I patnja dodje u pravo vreme I napusti te kada joj vise nisi interesantan, kada oseti da si ostvaren kao licnost.

Ne napustam rad koji me osvezava realizujuci ideje. Zaista su ideje te koje pokrecu svet! Pa, I mene!  

LJUBAV NE GASIM MRZNJOM

Nikada necu saznati kako je ziveti u braku iako sam se jednom I ja vencala. Ali, nismo prestali da se zabavljamo ma kako to izgledalo. Mozda je tajna u tome – ne “izgledati” vec “biti”. Danas – izgledati vise vredi od – biti. Covek ne zna ko je; nije naucio DA BUDE; nije bio pusten DA BI BIO. 

I dok izgled sljasti, NE negovana, NE otkrivena, NE spoznata sustina se raspada. Nema sile koja bi je integrisala jer je sva volja usmerena u pravcu IZGLEDATI, imati. Tako je danas.

Zelim da se nadam d ace”biti” ponovo nadrasti “izgledati”. Ako deca koja rastu sacuvaju tu dragocenu svesnost, a datu nam, da ne zaborave ko su, igrace se, igrace I kada odrastu. (Sladokuscima preporucujem knjigu “Igraj,igraj, igraj” Haruki Murakami). Zabavljace se puna radosti I kada zivot, danas, namece teske obrasce mladima. Umetnost je sacuvati cistu dusu, a plivati kroz muljevitu smesu I biti Slobodan. “Tajna slobode je u cistom srcu”.

A mozda je tajna I u recenici napisanoj jednom, jedne male urednice, jednog samoformiranog decjeg casopisa iznedrenog decjim stvaralastvom nastalim voljom dece, po sopstvenoj meri duha, recenici:”Deco, ucite I igrajte se dok ste mali. Kada odrastete cekaju vas ozbiljne stvari!”

Igrajuci se negujemo drugarstvo, cuvamo cistu dusu, cisto srce, cistu misao iz koje se ljubav siri.

Iz “BESKRAJNE PESME” Mike Antica

….KAZNJAVAN za sve sto pomislim,

a kamoli pocinim, OSUMNJICEN sam

za neznost I PROGLASEN sam KRIVIM,

sto LJUBAV NE GASIM MRZNJOM…

Ni po koju cenu ljubav ne gasim mrznjom – jedina emocija (ako je uopste emocija) koju nisam spoznala I verujem da necu ni sada ni ikada ma gde mi se dusa svila. 

Majka Tereza

Stranica izgubljenog dnevnika

Možeš me potražiti u šumi kraj potoka...

Skrivena sam u magli koja u praskozorja prekriva usnule obale.
Tada sam ono što jesam. Niko me ne vidi. Svako me može čuti. Niko me ne može naći.
Ja zapravo ne postojim. Možda bih htela da budem zra
k svetlosti u tami, eho večnosti u prolaznom svetu. Nisam sumnjiva, ali sumnjam da će me neko otkriti.
Kada spokojni san savlada dete, čuvam njegovu mirnoću, jer duh praznine vazda vreba svoj plen. Moje je da ga obuzdam i pokažem mu njegovo pravo lice.
Ja nemam lice, ali imam izraz.
Ne mogu da se pokrenem, ali pokrećem druge.
U stvarnosti ne postojim, ali me prizivaju da bi stvarnost zavarali.
Ponekad, u pričama kraj tople peći, budim dremljive slušaoce zanesene lepotom izraza.
Nikad me niko nije video, ali me naslućuju.
Nikad me niko neće naći, ali me i dalje traže.
Sudbina mi je odredila samoću. Prihvatam je kao razumno dete neispunjene želje.
Većina ljudi misli da mi je ime Tuga. Ne opirem se jer gomila uvek greši. Moje ime ću saopštiti samo Tebi i onom ko uspe da se uspne na vrh grebena sa kojeg se vide more i pustinja.
Tragaoci plove, ili lutaju. Jedni se uljuljkuju znanjem. Drugima je znanje poljuljano. Za sve mene krive.
Čekam da se probude oni što znaju i oni što misle da ne znaju, a znaju.
Tamo gde se more i pustinja spajaju prepoznaćeš večnu obalu. Ja sam tanka lelujava linija koja se stalno pomera.
Sada je trenutak da Ti otkrijem svoje ime.
Ali pre toga, još samo ovo da Ti kažem: “Ja sam ona što nestaje i postaje”.

Zovu me Mašta.

Autor nepoznat




- Pesma o Duši -

...Ja nisam ni ego, ni razum, ni um, ni misao nisam.
Ne možeš me namirisati ili u reči uobličiti, okom ili uhom uhvatiti.
U Svetlosti ili vetru me ne možeš naći, ni na nebu ni zemlji.
Svesnost i sreća, Blaženstvo Blaženoga
 Ja sam.

Nemam imena, ni život, ne udišem vazduh.
Ni jednim elementom ukalupljena nisam, koža me ne prekriva.
Nemam jezik, ruke ni noge, ne starim.
Svesnost i sreća Ja sam, Blaženstvo u oslobođenju.

Odbacujem mržnju i strast, iznad iluzije i pohlepe sam.
Ponos me ne dodiruje, nikada zavidna nisam.
Iznad vere, bogatstva, slobode i želja Ja sam.
Svesnost i sreća Ja sam, Blaženstvo je moj pokrivač.

Poroci, zadovoljstvo i bol nisu moje poreklo,
Ni sveti spisi, molitve ni hodočašća.
Nisam materija, ni eter nisam.
Svesnost i sreća inkarnirana, Blaženstvo Blaženoga Ja sam.

Strah smrti ne poznajem, pukotinom ili rasom razdvojena nisam.
Nijedan roditelj me ne zove detetom, veza rođenja me ne veže.
Nisam učitelj ni učenik, rođaka ni prijatelja nemam.
Svesnost i sreća Ja sam, jedinstvo s Blaženstvom moj je kraj.

Ni znanje ni poznavalac nisam, ne možeš me upoznati, bezobličnost je moj oblik.
Lutam između osećanja, ali ona nisu moj dom.
Uvek mirno uravnotežena, ni slobodna, ni vezana.
Svesnost i sreća Ja sam, u Blaženstvu moj je dom...

Tantric Love

BITI SLOBODNA ZENA – posveceno Tekici Ciric preminuloj na danasnji dan pre devetnaest godina

Zena slobodnog duha moze I da stoji u mestu, a da opet jezdi prostranstvima.

Zena nemirnog duha mora I fizicki da jezdi, da se krece, zavlaci u pukotine izvesnosti izazivajuci lancane eksplozije da se zna da jet u bila I nastavila dalje I dalje trazeci uzbudjenja na izazovnim mestima svetske pozornice.

Moze da se stekne utisak da je zena slobodnog duha zarobljena u kuci, kuhinji I spavacoj sobi (Kafka-znaci, vidjeno ocima muskarca). Da li je? U tom miljeu, njeno fizicko bice egzistira staticno na obican nacin, neupadljivo, zivi nevidljivo za javnost; stamena baza neuhvatljivog duha koji povremeno aterira na maticnom aerodromu snovidjenja.

Duhovne vratolomije vodjene zeljom za saznanjem, za traganjem I otkrivanjem spoznaje sustine biti, dobro kamuflirane I cuvane istine koja, samo izabrane mami I otvara puteve do sopstvenog, nepresusnog izvorista, te duhovne vratolomije-podsticane necim iskonskim, jesu bezgranicne, beskonacne I vanvremenske. 

Pre mnogo, mnogo godina, poklonila sam cerki za rodjendan knjigu Fransoaz Ziru “LU- prica o slobodnoj zeni” sa posvetom : “Moramo da zaboravimo ono sto mislimo da  jesmo kako bismo mogli postati ono sto zaista jesmo.”

Prica o Lu me ocarala bas kao sto je Frojd bio ocaran samom Lu. Volela bih da nadahnuti citaju tu pricu, da se, mozda, prepoznaju ili dobiju vetar u ledja I krenu u neizvesno da bi otkrili ono sto zaista jesu.

“U Nemackoj, gde je Lu zivela, bila je VEOMA CENJENI ROMANOPISAC. Bila je jedna od prvih slobodnih zena u Evropi zato sto je  SVOJIM PEROM USPEVALA DA OBEZBEDI SEBI MATERIJALNU NEZAVISNOST I POLOZAJ U DRUSTVU.

Ali, NJENO NAJVECE REMEK-DELO JE ONA SAMA.”

I dok ovaj pasus prepisujem, nekako intenzivno I sasvim zivo pred mojim ocima iskrsava lik Danijele Knez, jasno prepoznate u navedenom citatu!        

SRECAN RODJENDAN

POSVECENO MLADICU DISCIPLINOVANO NEZAVISNE LICNOSTI, VISOKOG STEPENA DUHOVNE INTELIGENCIJE! 

DUHOVNO INTELIGENTNA BICA-DISCIPLINOVANO NEZAVISNA, su umetnicke duse, slobodnog duha, kreativne licnosti koje upotrebljavaju I levu I desnu stranu mozga; bica koja odrastanjem razvijaju ujednaceno duhovnu, emocionalnu I racionalnu inteligenciju.  Vide svet sa visokog nivoa svoje celovite licnosti, plamte ognjem koji isijava njihova topla romanticarska dusa koja greje proctor I ljude I odrzava se u vremenu. Ta dusa! Dusa sveta!  

Svet opstaje zahvaljujuci dovoljnom broju ljudi disciplinovano nezavisnog duha, zahvaljujuci ljubavi, zahvaljujuci muzici, zahvaljujuci sposobnosti da takve ljude prepoznamo, negujemo, podrzavamo …. I radujemo se sa njima trenutku kada su ugledali svet.

Dizem casu kupinovog vina u cast rodjenja jednog od njih pre vise decenija. SRECNO!  

MIROSLAV MIKA ANTIC

Kad mi dodje da idem,

Mnogo moram da idem.

Nije vazno kuda cu.

Nije vazno dokle cu.

Doslo mi je da idem

I ja idem kao lud

- unutra u mene. 

OMAZ VELIKOM MAJSTORU

Dok slusam VELIKOG MAJSTORA “Jedan covek I jedna zena”, rasplakale ste me, deco moja , Ana, Marina, Nevena…potvrdjujuci mi da zivot jeste MAJKE MI BAJKA, I da ljubav jeste vecnost I lepota…

PS: Uz 45 fotosa iz albuma “Odnesi me, ponesi me, povedi me” (pesma koju peva Vlado Divljan, a koju je na vencanju pevao svojim kumovima Vlada za otvaranje svadbenog bala) I pesmu velikog majstora Dragana Stojinica, moju veliku ljubav,  na cijem sam zadnjem koncertu u Nisu bila sa prijateljima MAGIC-a, koje sam POVELA u znak zahvalnosti za podrsku I saradnju sa decom stvaraocima 85-tog godista grada Nisa, naviru gigantske emocije te nezaboravne noci.

Snazno smo dozivele pevanje tog VELIKOG MAJSTORA, kako ga danas naziva Marina, I konstatovale da posle ovog koncerta, necemo imati snage da ponovo dodjemo na njegov koncert I ponovo slusamo pesme koje doticu srz postojanja… Ta NOC JE BILA VRH VRHOVA!   

I, bilo je tako! Jer, veliki majstor se, nakon toga, ugasio diskretno svetlucajuci od vremena do vremena kao I danas u ovo nedeljno jutro septembra meseca, miholjskog leta, svetlucajuci I u srcima mladih generacija…  

NEBESKA KAPIJA MIRA

Ove godine, drvo jabuke nije cvetalo. Ali je lisce jos uvek zeleno, lisce koje dominira nad raznim neprijatnim mirisima kanalizacije…nad prljavstinom  koju ljudi, neki,  ostavljaju za sobom kao da je to sasvim normalno. Interesantno! Ne smeta mi. Samo konstatujem. Na malom prostoru carujuceg duha ljubavi, nije vise samo ljubav prisutna. Dobila je svoju suprotnost za drugaricu. Ali, ljubav ne bi bila to sto jested a nema bezgranicno razumevanje za one kojima je taj osecaj stran. Ima ogromno razumevanje za svoju drugaricu koja se namece iako nije zeljena.  Ljubav je tolerise.

Od cvetne baste je nastalo smetliste. Prljavo!  Mada, to su samo kulise loseg komada koje ce biti uklonjene kada se zavesa spusti. Hoce li biti aplauza? Hoce li se glumci pokloniti publici istancanog duha? Podizace opet I opet nove kulise svog vidjenja sveta, ali nikada nece moci da uklone jezgro ljubavi koje pulsira u cvetnoj basti, u oazi, koja samu sebe napaja neunistivom energijom koja je svojstvena jednoj, jednom davno uspostavljenoj harmoniji univerzuma.

I, ostace zelena trava, raskosno cvece, fontana I beskrajno nebesko plavetnilo koje, sada, proviruje izmedju kulisa gvozdja I sivila sveta koji prozivljava svoj trenutak prolaznosti, ali koji nije za elegije.

Vecnost se ne potire. Vecnost traje kroz ljubav u nedogled. Zato ljubav nikome ne zamera zaneta lepotom kojom zraci, lepotom izmaglice koja svojim velom neutralise  prljavstinu rasipajuci po njoj zvezdani prah spectra duginih boja. Na svom putu, ljubav bezbrizno brodi ogrnuta tim zastitnim plastom (samo njoj vidljivim) koji dodiruje nezne cvetove iznikle da obeleze I krase svoju teritoriju pred nebeskom kapijom mira kojoj ljubav stremi.  

RAVNODUSNOST

I tako se pojavi dragi lik I ti shvatis da uopste nisi ravnodusan. Preplavi te osecaj lepote, osecaj ispunjenosti, na neki cudan nacin-I osecaj pripadanja.

I bude ti lepo. Mnogo. 

I, to je to! 

Ja sam sve što želim biti

Novi niški brend - lični senzibilitet

                          

Preko mesecinom uglacanih litica

Dok moja cerka srecna jezdi Beogradom hrleci u zagrljaj svezim uspomenama, Artur Rubinstajn mi uznosi dusu svetlucavo snaznim tonovima pod kapom vanvremenskog duha, pod kojom sve kipi I preliva se, kao slapovi fontane preko mesecinom uglacanih litica carobnog kutka.      (06.07.2012.)

ARTHUR RUBINSTEIN – Piano Concertos DVD

Grieg       Shopin     Saint Saens

London Simphony Orchestra

Conductor – Andre Previn 

Neukrocena

Samo ukroćena (ili od rođenja krotka) žena može da nađe mesta u društvu i u spletu dužnosti i obaveza koje život u društvu predstavlja. Ona kojoj pođe za rukom da se tome otme i pokaže se kao nepripitomljiva, ta ostaje izvan društva i njegovih zakona, pa ma kakva ona inače po sebi bila. Ona i nije autonomno, jedinstveno i zauvek jedno stvorenje ljudsko, nego više jedan otrgnut deo prirode koji, pod izgledom i imenom ličnosti, ponavlja, u malom, kratkovekom i ograničenom obliku, sve večite i velike procese prirode. Dok je dete, ona je detinjstvo i sva draž detinjstva; kad je ljubav, onda je sva samo sila i lepota ljubavi; kad zamrzi, onda je mržnja i ne zna za druge zakone do one koji vode i pokreću lavine, vatru ili poplavu; dok boluje, dotle je samo bolest i bol i strah od smrti i borba protiv nje, bez sećanja na sve što je bilo pre bolesti i što bi moglo biti posle ozdravljenja. I tako u svemu. I tako do kraja. Tek tamo negde, iza poslednjeg daha, u opštem i zajedničkom ćutanju, gde se ništa ne kreće i gde niko ne misli, nalazi i ona svoje mesto među svima. Ali dok živi — ne, ili bar nikad trajno ni potpuno.

Ivo Andrić

Genius loves company

From Ray Charles duet album, 2004.

Komadici teenage mozaika

Vreme kolektivnog zaljubljivanja.

 

  

  

  

Poslastice

El Corner & Fashion Jazzyra

Narodne Novine, 22.06.2012.

Ples Venere 6.jun, 2012.

EYOT

CHOOSE THE SECOND

“ If you love two people at the same time, choose the second…. 

   Because if you really  loved the first one, you wouldn’t have fallen for the 

   Second…..” 

                     Johnny Depp 

Sasvim tacno!!!

NA RUBU ZNANOSTI

Mnogo se toga nalazi “na rubu znanosti” valjda zato sto je “um ogranicen materijalnim znanjima” I ne prihvata lako novine.  Tesi saznanje da sve sto je danas naucno prihvaceno, jednom je isto cekalo na rubu…cekalo I doslo na red; zato sto za sve postoji pravo vreme; cinjenica koja relaksira.

Kazu-ima ljudi koji zele da vide sta je iza zavese.Nagoni ih teraju! Ili ih Ideje vuku? Ideje koje pokrecu svet.

Tek po koji genije nacini korak vazan za covecanstvo. Uvek, pri takvoj misli, iskrsava Tesla. Uvek I samo Tesla. A ima ih nekolicina.

U svom dnevniku, mislilac H.G.Amil je zapisao: “Uciniti sa lakocom ono sto je tesko drugima, eto to je talenat; uciniti ono sto je nemoguce talentovanima, eto genija.” I eto Tesle-nekada na rubu znanosti,  danas s one strane vecnosti, a izmedju ljudi koji jos uvek drze po fiokama silne Tesline patente, otkrica koja bi coveku olaksala zivot. Ali, jos nije vreme po necijem misljenju. 

Bitno je da postoji mogucnost tamo negde na rubu znanosti ili u fioci-postoji mogucnost da se zivi u harmoniji sa prirodom, a pre svega sa samim sobom.

PORUKA

Divna poruka koju je, na svom FB, istakla Aleksandra Ciric:

“ It does not matter how slowly you go so long as you  do not stop.”

Bravo! Bravo! Bravo!

NEDOGLED

Kreativna licnost je sasvim, ali bas sasvim razlicita po nacinu vidjenja pojava, poimanju pojmova, po nacinu rasudjivanja, po nacinu na koji zivi, voli, snazno prolazi kroz stvarnost, ali se ne zadrzava u njoj, po intenzitetu prozivljavanja emocija I iskazivanju…

Kreativne licnosti samo povremeno zaiskre ili ostaju nevidljive, sto ima istu tezinu, jer zahvaljujuci postojanju u nekim trenucima stvarnosti, covecanstvo opstaje uprkos jedva uocljivom broju takvih licnosti u odnosu na ogroman broj racionalnih u okviru kojih egzistira I armija obogaljenih duhom-najopasnijih po ljudsko odrzanje.

Za kreativnu osobu nije od zivotne vaznosti biolosko potomstvo. Ali, ako se dogodi-voljom visih sila, pretace se sva moc nagomilanih cestica energije sakupljenih odasvuda iz zvezdanih prasina I traje do u nedogled

Ostvarena

Sustinu filozofije Americkih Indijanaca koja vodi do samoostvarenja mozete procitati OVDE

Zlatni dan

20 INDIJANSKIH PRAVILA

1. Ustani sa Suncem i pomoli se. Moli se sam. Moli često. Veliki Duh će slušati, samo ako ti govoriš.

2. Budi tolerantan prema onima koji su se izgubili na putu. Neznanje, ljutnja, ljubomora i pohlepa izlaze iz izgubljenih duša. Moli se za njih da pronađu vođstvo.

3. Traži sebe, kroz sebe. Ne dozvoli drugima da upravljaju tvojim putem. To je tvoj put i samo tvoj – Drugi mogu ići s tobom, ali niko ne može ići umesto tebe.

4. Ophodi se prema gostima u kući s puno obazrivosti. Posluži ih sa najboljom hranom, daj im najbolji ležaj, odnosi se prema njima s poštovanjem i čestitošću.

5. Ne uzimaj što nije tvoje, bilo od neke osobe, zajednice, divljine ili nečije kulture. Nije zasluženo i dato. Nije tvoje.

6. Poštuj sve što postoji na Zemlji, bilo ljude bilo biljke.

7. Poštuj tuđa mišljenja, želje i reči. Nikada ne prekidaj nečiji govor, prigovaraj ili grubo oponašaj mimikom izrečeno. Dozvoli svakoj osobi pravo na lično izražavanje.

8. Nikada ne govori loše o drugima. Negativna energija koju time odašilješ u univerzum vratit će ti se višestruko.

9. Svi ljudi čine greške. Sve greške mogu biti oproštene.

10. Negativne misli uzrokuju bolesti uma, tijela i duha. Vježbaj optimizam.

11. Priroda nije naša, ona je dio nas. Ona je dio naše svjetovne porodice.

12. Djeca su sjeme budućnosti. Sadi ljubav u njihova srca i zalivaj ih  mudrošću i učenjima života. Dok rastu, daj im mjesto da rastu.

13. Izbjegavaj ranjavanje srca drugih. Otrov tog bola će se vratiti tebi.

14. Budi iskren u sva vremena. Iskrenost je ispit nasljeđa i dosljednosti unutar ovog univerzuma.

15. Drži sebe u ravnoteži. Svoje umno Ja, Duhovno Ja, Emocionalno Ja, i Tjelesno Ja. Sva trebaju biti jednako snažna, čista i zrdava. Jačaj tjelo da ojačaš um. Rasti bogato u duhovnosti, da izlječiš emocionalne rane.

16. Donosi svjesne odluke, kao što ću i kakav biti, kako ću djelovati i nositi se sa svojim djelima. Budi odgovoran za svoja djela.

17. Poštuj privatnost i osobni prostor drugoga. Ne diraj tuđe vlasništvo, pogotovo ne diraj svete i duhovne relikvije. To je zabranjeno.

18. Budi prvenstveno iskren prema sebi. Ne možeš biti pažljiv i pomoći drugima, ako nisi pažljiv prema sebi i ne pomažeš prvo sebi.

19. Poštuj tuđa vjerska opredeljenja. Ne sili druge da vjeruju u tvoje.

20. Djeli svoju dobru sreću. Djeli i sudjeluj u davanju milostinje.

Sjeverno-američki indijanski etički kodeks