Ici ili ne ici, pitanje je
Hamlet moje mladosti,
pravi mi male pakosti;
moze ili ne moze biti,
tek, oslobodicu se njegovih niti...
Saturday, January 27, 2018
Saturday, January 13, 2018
RADOST OTKRICA
Plan projektovanja zdanja, koji su gradili dedovi, a mi tu zivimo I danas, potpisuje Julijan Djupon, ovlasceni arhitekta. Upisano u dnevnik pod rednim brojem .. .. .. 1933.godine.
Nebrojano puta mi je plan bio u rukama, ali, do pre nekog vremena, nikada nisam pogledala pecat dok mi nije skrenuta paznja.
Tog trenutka su se kockice slozile. Samo covek plemenitog roda, koji podrazumeva raskos emocija I duha, mogao je da prihvati projektovanje skromnog zdanja u srcu Nisa, ali zarad velike ljubavi dede da u prelepom prostoru zivi I odgaja decu njegova izabranica, u to vreme najlepsa zena Nisa. Samo je takav covek mogao da razume iskrenu ljubav, nemerljivu novcem.. Vec samim tim sto je arhitekta, umetnik, tacnije KREATOR!!!
Sa sigurnoscu tvrdim da je tada znao da ce ovo zdanje biti RASADNIK LJUBAVI, KREATIVNOSTI I CVETANJA DUHOVNIH VREDNOSTI. Decenijama, to se zaista dogadjalo I jos uvek dogadja u kuci koju samo odrzavaju nabrojane vrednosti, a za nas neprocenjiva bogatstva: ljubav, duh, kreativnost. Samo duh Slovenske duse Julijan Djupona, udruzen sa nagomilanim ljubavima vise generacija odraslih u kuci, moze da je sacuva za dolazece narastaje.
Kuca je odolela zemljotresima, poplavi, bombardovanjima….(cak I naletima uzurpatora). Ali je opstala I ostala proctor u kome je vise generacija odrastalo, druzilo se, stasavalo u casne ljude ovog grada koji volim svim svojim srcem. Decenijama su vrata kuce otvorena za mladost koja unosi radost I oplemenjuje okruzenje.
Ti dragi ljudi, brojnih generacija, dolaze da ozive secanja svojih druzenja, uz pesmu , muziku, ali I ozbiljno studiranje, pa I diskretno drzanje za ruke….mnoge ljubavi su rodjene u kuci pod okriljem duha Julijan Djupona I odrzali se brakovi koji traju I vise od pedeset godina.
Ova praznicna osecanja prosto nalazu da odam postu coveku koji je, na neki nacin, I moj zivot I mojih predaka ucinio smislenim. Cuvali smo I sacuvali gnezdo u kome obitava drevni duh ljubavi koji je u sudaru sa finansijskom moci pojedinaca u svetu kakav danas jeste.
Prostor je I dalje rasadnik ljubavi, lepote, kreativnosti kome je narocit pecat ostavila generacija 85 tog godista svojim potvrdjeno jedinstvenim stvaralastvom DECA ZA DECU kulturoloskog znacaja I to u veoma mracnom period kroz koji smo kao pojedinci I zemlja u celini, prolazili. Svetlost usred mraka.
I danas, taj prostor spremno I s radoscu docekuje graju nove generacije malisana koji se upravo radjaju I sa decjim odusevljenjem istrazuju bastu uspomena, u kojoj korov nije imao mogucnost da zacari, malisani ciste duse, najlepsi ukras stare kuce ciji su zastitni znak ljubav I mladost. Neka drevna ljubav pobedi. U to ime: ZIVELI !
Nebrojano puta mi je plan bio u rukama, ali, do pre nekog vremena, nikada nisam pogledala pecat dok mi nije skrenuta paznja.
Tog trenutka su se kockice slozile. Samo covek plemenitog roda, koji podrazumeva raskos emocija I duha, mogao je da prihvati projektovanje skromnog zdanja u srcu Nisa, ali zarad velike ljubavi dede da u prelepom prostoru zivi I odgaja decu njegova izabranica, u to vreme najlepsa zena Nisa. Samo je takav covek mogao da razume iskrenu ljubav, nemerljivu novcem.. Vec samim tim sto je arhitekta, umetnik, tacnije KREATOR!!!
Sa sigurnoscu tvrdim da je tada znao da ce ovo zdanje biti RASADNIK LJUBAVI, KREATIVNOSTI I CVETANJA DUHOVNIH VREDNOSTI. Decenijama, to se zaista dogadjalo I jos uvek dogadja u kuci koju samo odrzavaju nabrojane vrednosti, a za nas neprocenjiva bogatstva: ljubav, duh, kreativnost. Samo duh Slovenske duse Julijan Djupona, udruzen sa nagomilanim ljubavima vise generacija odraslih u kuci, moze da je sacuva za dolazece narastaje.
Kuca je odolela zemljotresima, poplavi, bombardovanjima….(cak I naletima uzurpatora). Ali je opstala I ostala proctor u kome je vise generacija odrastalo, druzilo se, stasavalo u casne ljude ovog grada koji volim svim svojim srcem. Decenijama su vrata kuce otvorena za mladost koja unosi radost I oplemenjuje okruzenje.
Ti dragi ljudi, brojnih generacija, dolaze da ozive secanja svojih druzenja, uz pesmu , muziku, ali I ozbiljno studiranje, pa I diskretno drzanje za ruke….mnoge ljubavi su rodjene u kuci pod okriljem duha Julijan Djupona I odrzali se brakovi koji traju I vise od pedeset godina.
Ova praznicna osecanja prosto nalazu da odam postu coveku koji je, na neki nacin, I moj zivot I mojih predaka ucinio smislenim. Cuvali smo I sacuvali gnezdo u kome obitava drevni duh ljubavi koji je u sudaru sa finansijskom moci pojedinaca u svetu kakav danas jeste.
Prostor je I dalje rasadnik ljubavi, lepote, kreativnosti kome je narocit pecat ostavila generacija 85 tog godista svojim potvrdjeno jedinstvenim stvaralastvom DECA ZA DECU kulturoloskog znacaja I to u veoma mracnom period kroz koji smo kao pojedinci I zemlja u celini, prolazili. Svetlost usred mraka.
I danas, taj prostor spremno I s radoscu docekuje graju nove generacije malisana koji se upravo radjaju I sa decjim odusevljenjem istrazuju bastu uspomena, u kojoj korov nije imao mogucnost da zacari, malisani ciste duse, najlepsi ukras stare kuce ciji su zastitni znak ljubav I mladost. Neka drevna ljubav pobedi. U to ime: ZIVELI !
Subscribe to:
Posts (Atom)