Zojin čarobni kutak: March 2015

"NOAM ČOMSKI O ŠTETNOSTI OCENJIVANJA I RANGIRANJA DECE I NASTAVNIKA

Sam sistem vrednovanja je potpuno veštački. Nastavnici se ne rangiraju prema svojoj sposobnosti da pomognu deci da ostvare svoje potencijale i istraže svoje kreativna interesovanja. Te stvari ne podležu testovima.

„Pogledajte šta se dešava obrazovanju. U poslednje vreme, naglasak je na ocenjivanju i dece i nastavnika, pa se učenje svodi na pripreme za testove. A testiranja utiču kako na sudbinu učenika, tako i nastavnika.

To garantovano uništava svaki smisleni obrazovni proces. Nastavnik ne može da bude kreativan, maštovit niti da uzima u obzir različite potrebe učenika. Učenici, s druge strane, ne mogu da slede svoja interesovanja, jer moraju da uče za sutrašnji kontrolni zadatak. A od rezultata testova zavisi i budućnost učenika i nastavnika.

Birokrate koje sede po kancelarijama nisu loši ljudi, već rade unutar sistema čije ideologija i doktrine su izuzetno štetne.

Za početak, ne morate sve vreme ocenjivati ljude… Oni ne moraju stalno bivati rangirani prema nekim veštačkim standardima. Sam sistem vrednovanja je potpuno veštački. Nastavnici se ne rangiraju prema svojoj sposobnosti da pomognu deci da ostvare svoje potencijale i istraže svoja kreativna interesovanja. Te stvari ne podležu testovima.

Vi rangirate, ali to je uglavnom besmisleno i samo po sebi štetno. Pretvara nas u osobe koje svoje živote posvećuju boljem rangiranju, umesto da činimo stvari koje su vredne i važne.

U osnovnoj školi to je veoma razorno, što sam uvideo kada su moja deca bila osnovci. Već kada stignu do trećeg razreda, stvara se podela na glupe i pametne. Ako si svrstan među glupe, onda te škola tretira na potpuno drugačiji način nego kad si među pametnima.

Zamislite šta to čini deci. Ona to veoma ozbiljno shvataju, što je pogubno za njih, a pritom nema nikakve veze sa obrazovanjem.

Obrazovanje – to je razvijanje sopstvenih potencijala i sopstvene kreativnosti. Možda nećete biti sjajni u školi, ali ćete biti odličan umetnik. Šta je loše u tome? To je samo drugačiji način da živite ispunjenim životom, da oplemenite i sebe i one oko vas.

Sama ideja rangiranja je štetna. Ona je deo sistema koji treba da stvori tzv. “ekonomskog čoveka”. To je neko ko racionalno kalkuliše kako da poboljša sopstveni status i svoje bogatstvo, ne obraćajući pažnju ni na šta drugo. Ko teži da gomila materijalna dobra, jer je to ono što može da se izmeri. Ako ste dobri u tome, onda ste racionalna osoba koja donosi odluke na osnovu činjenica. Povećavate svoj “ljudski kapital” koji možete da prodate na tržištu.

O kakvom to čoveku govorimo? Da li je to ljudsko biće koje želimo da stvorimo? Svi ti mehanizmi – testiranje, procenjivanje, merenje, vrednovanje – prisiljavaju ljude da razviju takve osobine… A takve ideje imaju svoje posledice…“

(Transkript dela intervjua sa Noamom Čomskim, datog magazinu „Progresiv“)"

Izvor: Detinjarije i Buka, online magazin za online mislioce

Zato sam posle neprevazidjenog i jedinstvenog iskustva u druzenju sa decom posebnog potencijala, imala sasvim ozbiljnu nameru da formiram Osnovnu skolu po meri decjeg duhai onog NECEG VISE STO NOSE U SEBI da bih sprecila da im se lomi kicma u duhovnom pogledu

Pratila sam potencijale te divne dece citavu deceniju i podrzavala s ljubavlju i paznjom njihova interesovanja, a sve kroz igru i zabavu, kao izraz SLOBODNOG DISCIPLINOVANOG DUHA oko koga su se deca okupila u vannastavi

Neverovatna podrska je dolazila sa mnogih strana , od izuzetnih licnosti poput iskusnih pedagoga, grupe psihologa koje su radile psiholoske radionice i zakljucile da je to jezgro najkreativnije grupe dece Nisa koje treba negovati sa posebnom paznjom,, zatim podrske roditelja, nastavnika, knjizevnika, slikara, lekara , novinara, Biljane bajke, Cece koja voli decu psihijatara takodje u smislu kako sacuvati to zdravo jezgro dece da ne dodju u priliku da im je vaznija raskosna kuca, limuzine, dzipovi, novac, a da zaboreve na ono najvaznije u zivotu, ljubav.Kratko receno PODRSKA LJUDI OD DUHA koji su bili gosti u Radio emisiji MEDZIK ZONA OZONA, EKOLOGIJA DUSE svake druge nedelje na Radio Nisu gde su intervjuisani od dece dajuci im primer kakav covek treba da bude.

Namera o osnivanju Osnovne skole, mada je kadar postojao, nije realizovana. Verovatno zato sto je stvaralastvo dece buknulo 1991.godine (valjda voljom Kosmosa) i cvetalo usred mraka do 2002.godine u najrazlicitijim izrazima, kao pomenutoj radio emisiji,TV nastupima, u sopstvenoj redakciji stvarajuci svoj casopis DECA ZA DECU, izlozbe u Decjoj biblioteci i poetska druzenja, gostovali u Crvenom krstu povodom Decje nedelje, ucesnici na priredbama u Domu vojske, pa u decjoj kreativnoj igraonici, PRVOJ KREATIVNOJ gde su novim malisanima jednom nedeljno dolazili kao instruktori za recitovanje, slikanje, komponovanje, engleski jezik....... i to su malisani BIRALI sa kim hoce da uce recitacije, glume, pevaju, sviraju, upoznaju se sa kompjuterom, sade i neguju biljke. Kakva je to bila uzajamna sreca. A tek zajednicke priredbe za mame ,tate, bake, deke, tetke strine....... modne revije, izbore misica i mistera, posete Sajmu knjiga, izlozbi cveca....sirenju interesovanja , clanstvo u Decjoj biblioteci gde su i trogodisnjaci imali svoju karticu i birali knjigu da je "citaju"

Tesi me sto je stotina dece , i kao saradnici iz mnogih delova nase tadasnje zemlje, sacuvala te prelepe uspomene svog odrastanja i srecnog detinjstva pevajuci DA RATA NIKADA NE BUDE.....

A zatim su deca odrasla i to u kvalitetne ljude. Da je taj model negovanja decjih potencijala tada zaziveo, sada bismo mi ziveli u blagodeti koju bi nam ta odrasla deca omogucavala zbog obilja paznje i ljubavi koju su akumulirala od nas i mogucnosti da sami nauce a ne da se namece put kojim treba da idu vec da cvrsto koracaju putem sopstvenog izbora prema sklonostima za koje im je omoguceno da otkriju u sebi.

Zadovoljstvo je imati u okruzenju tako formiranu mladost ispunjenu ljubavlju ciji je zivot dostojanstven i lep zbog odgovornosti delanjai postovanja prema okruzenju i u medjusobnom kontaktu Sto je sve lako kada su noseni krilima ljubavi.

Ipak sam sigurna da ce taj model koji sam s radoscu prozivljavala, kad tad da zazivi samo sto ja to zbog kratkovekog covekovog zivota necu stici da dozivim. Neizmerna je sreca sto sam tu buducnos prozivela. Kosmos mi je bio naklonjen. To je nasa tajna kroz eone. Sta se tu moze. Samo da se radujem novom danu koji je korak blize viziji koju sam prozivela citavim svojim ovozemaljskim bicem nepogresivo vodjenim ka duhovnim visinama.

ŽELJANA RADOJIČIĆ LUKIĆ, NAJKREATIVNIJA UČITELJICA U SRBIJI

Učitelji su čarobnjaci, samo toga uvek treba da budu svesni, moto je Željane Radojičić Lukić, učiteljice u školi „Milan Rakić“ u Banji Vrujci.

Ona sama stvorila je čistu čaroliju u ovom malom mestu. Iza fasade seoske škole krije se najkreativnija učionica u Srbiji, u kojoj đaci ne moraju da sede strogo raspoređeni po klupama, pred kojom se izuvaju i gde sve može da posluži kao nastavno sredstvo.

– Učitelji kažu – imamo samo tablu i kredu. E, pa ja se s tim ne slažem, jer pored krede postoje i flomasteri, a pored table postoji i kolaž papir – kaže Željana objašnjavajući da je njena učionica napravljena po meri deteta.
A decu smo pitali kakva im je učiteljica. Najbolja, ali stroga, rekli su uglas. Dok granice na času postoje, u Željaninom „Čarobnom selu“ nadomak Banje ih nema. To je učionica pod otvorenim nebom, u kojoj deca tkaju, seju, gaje biljke, kroje, šiju, pecaju i igraju se već zaboravljenim igračkama poput praćki, lastiša i klikera.

Učiteljica Željana je za doprinos obrazovanju dobila Svetosavsku nagradu, proglašena je za najboljeg edukatora, a „Blic žena“, najtiražniji i najčitaniji magazin u regionu, proglasila ju je za naj ženu.

Željana priznaje da joj nagrade gode, ali da bi je od svega najviše obradovao novi put do „Čarobnog sela“.

Izvor: Blic žena