Ako treba da je kraj

AKO TREBA DA JE KRAJ

Gde su oni dobri anđeli čuvari

Što dolaze tiho da poprave stvari,

Ne vidim u mraku, leptire i svice,

Da ti sklone kosu i osvetle lice,

Ne vidim u mraku prst pred nosom,

Jutro stiže umiveno rosom,

Ne čuje se čak ni lepet krila,

Gluvi je sat.

Ako treba da je kraj,

Neka se odmah desi.

Ako treba da je bol,

Skupi ga i podnesi.

Ako treba da je život,

Samo duboka tuga,

Ako ovo bude kraj,

Znaću da nije ljubav.

DESET VELICANSTVENIH

Proteklu godinu obelezilo I zabelezilo se u Carobnom kutku:

1 – Oh!Photos; Oh!Purses; Oh! Fashion Corner;

I na Niskoj televiziji, Fashion Corner od 21og minuta u emisiji "Iz drugog ugla

2 – Oh! Nezamenljivi, jedinstveni fotomodeli-Ana, Vesna, Marijana, Jelena, Tamara, Ljubica, Marina (koktel filologa, novinara, pravnika, farmaceuta sa istancanim osecajem za lepo); 
 /link sa bloga Oh!Purses na kome se pojavljuju ove mlade dame mozete pogledati OVDE/

3 – Danilov Dozivljaj Beca – uvek iznova prevazilaze sami sebe;

4 – Nevena Kragic – multimedijalna;

5 – Oliver Katic – za sva vremena;

6 – Dubravka Katic – vanserijska;

7 – Danijela Knez – Ona koja dolazi;

8 – Milica Vuckovic – nova zvezda kulturnog sazvezdja;

9 – Marko Micic – koji izvlaci talente iz sesira pa ih lansira;

10- Niski Dusko Radovic, pored ostalog.

I sva ta lepota udahnuta, upletena u mozdane vijuge, u nevidljive sfere duse, u nepregledno prostranstvo duha I emocija, sve to ne bih dozivela I prozivljavala da pre dvadeset I sest godina nije banula jedna vesela beba, razigrana I razdragana zbog koje je tako lepo biti njena mama. Me happy! 

Oh! Happy New Year!  

LATENTNO ZLO

Pojavom dobra, latentno zlo se aktivira. Facebook svedoci o tome. Vulgarni komentari, ispod svakog ljudskog dostojanstva, imaju za cilj da omalovaze I duboko povrede pred javnoscu licnost koja radi nesto dobro, lepo I kreativno ili pozitivno sugerise te aktivnosti putem pisane reci, koje I tekako imaju odjeka u onom dovoljnom broju ljudi-nosioca dobra rodjenih da neguju I sire tu ideju.

Inace, bila bi zastrasujuca cinjenica o postojanju gomile zdruzenih pojedinaca sa vulgarnim porivima koji, zapravo, iskazuju sopstvenu bolesnu sustinu. Ta gomila pulsira u ritmu mracne muzike za ples.

Oni - kojima je promakao clanak iz Politike od 24.12.2011.g., imace mogucnost da ga procitaju u narednom tekstu - LEOPOLD  SONDI – “Ucenje o familijarnom nesvesnom”.  

LEOPOLD SONDI

Leopold Sondi, autor knjige “Ucenje o familijarnom nesvesnom” (Prometej, Novi Sad, 2011.)  anticipirao je razvoj siksal-analize, zasnovane na izucavanju familijarnog nesvesnog.

PSIHOLOGIJA

Ivan Nastovic   

“ U dubinskoj psihologiji se 1937.godine pojavio jedan novi pravac:Sondijeva sikzal-analiza (schicksal-analiza) – analiza familijarnog nesvesnog, koja predstavlja most izmedju Frojdove psihoanalize, odnosno individualnog nesvesnog, I Jungove arhe-analize, odnosno kolektivnog nesvesnog.

Leopold Sondi (1893-1986), koji bez sumnje predstavlja najznacajniju licnost druge generacije  naucnika koji se bave dubinskom psihologijom, na egzaktan nacin, analizom velikog broja genealoskih stabala, uspeo je da dokaze da se izmedju individualnog nesvesnog, koje sacinjavaju individualno potisnuti sadrzaji, I kolektivnog nesvesnog, koje sacinjavaju arhetipovi, nalazi jedna do tada potpuno nepoznata oblast nesvesnog, koju je nazvao familijarno nesvesno, a ciji su sadrzaji latentni recesivni geni. 

HRABAR PRE FROJDA

Ovim otkricem Sondi je u dubinsku psihologiju uveo  novu dimenziju I time dopunio I prosirio krug njenog istrazivanja, tako da danas vecina dubinsko-psiholoskih fenomena dobija svoj pravi I puni smisao tek kada se sagledaju u svetlu individualnog, I familijarnog, I kolektivnog nesvesnog.

Gotovo je neverovatna cinjenica da je Jung, koji se posle odvajanja od Frojda (1913) potpuno posvetio proucavanju praistorijskog sloja nesvesnog I tako otkrio kolektivno nesvesno, presao preko velike oblasti familijarnog nesvesnog, koje danas igra vaznu ulogu u dinamickoj psihijatriji I psihologiji. To je uzrokovalo da familijarno nesvesno, kako u okviru Frojdovog tako I u okviru Jungovog ucenja, ostane po strain.

Prva Sondijeva saopstenja o familijarnom nesvesnom pojavljuju se 1937. godine; ona cine osnovu na kojoj se kasnije razvilo sikzal-analiticko ucenje. Medjutim, zacetak ideje o familijarnom nesvesnom, odnosno o delovanju latentnih recesivnih gena, kod Sondija se javlja daleko ranije, jos 1911. godine, kada mu je bilo samo osamnaest godina. U to vreme Sondi je mladalackim zarom citao dela Dostojevskog, kada se nad romanima ‘Zlocin I kazna’ I ‘Braca Karamazovi’ prvi put upitao: zasto je Dostojevski za junake svojih romana sa posebnom naklonoscu birao bas ubice?  Sondi pise da je tada, sa hrabroscu mladog coveka, o tome razvio vlastitu teoriju, koja glasi: Dostojevski je mogao I morao u svojim delima da prikazuje psihicki zivot ubica, jer je u skrivenom obliku, u svom familijarnom nasledju, nosio ubicu u sebi, tako da je u stvaralackom radu spontano I nesvesno projektovao latentne ubilacke impulse u psihu svojih junaka,, jer je I sam bio ‘latentni ubica’. (Buduci da se Frojdov rad Dostojevski I oceubistvo pojavio tek sedamnaest godina kasnije (1928), iskljucena je mogucnost da je na pojavu ove Sondijeve ideje mogao uticati Frojd). 

BEZ SIMBOLA I SIMPTOMA

Sodijeva teorija iz mladalackih dana nasal je svoju punu potvrdu ne samo u kasnije formulisanom sikzal-analitickom ucenju vec I u poznatoj biografiji H.Trojata o Dostojevskom, koja se pojavila u Parizu 1940.godine, a u kojoj autor jasno istice da su u genealoskom stablu Dostojevskog figurirale ubice I svestenici, sto se sasvim poklapa sa  Sondijevom pretpostavkom iz 1911.godine. 

Sikzal-analiza je zasnovana na analizi familijarnog nesvesnog, odnosno na analizi predaka koji u nama I dalje zive u formi latentnih recesivnih gena I nesvesno determinisu izbor ljubavnog I bracnog partnera, prijatelja, ideala, vrste bolesti I smrti, pa na taj nacin upravljaju nasom sudbinom. Stoga Sondi svoje ucenje I naziva ‘sikzal-analiza’,  odnosno analiza sudbine, pri cemu sudbinu tretira kao medicinski I dubinsko-psiholoski problem, a ne kao misticnu silu koja na nepoznat nacin upravlja tokovima naseg zivota.

Otuda se, za razliku od individualnog nesvesnog – koje stvara simptome, I kolektivnog nesvesnog – koje stvara simbole, familijarno nesvesno ispoljava u izboru, zbog cega upravo putem analize izbora saznajemo prirodu I sadrzaje familijarnog nesvesnog.

Ako je velika zasluga Frojda u otkricu, istrazivanju, dijagnostikovanju I terapiji individualnog nesvesnog, mozemo slobodno reci da Jungu I Sondiju pripada isto tako velika zasluga, prvog u oblasti kolektivnog, a drugog u oblasti familijarnog nesvesnog.

‘Ucenje o familijarnom nesvesnom’ je prva knjiga  Leopolda Sondija prevedena kod nas, za koju je podroban predgovor napisao autor ovih redova.  U ovoj svojoj knjizi Sondi je sazeo sustinu svog ucenja, pa ce ona biti od velike koristi ne samo psiholozima I psihijatrima, vec I svima onima koji su istinski zainteresovani da se upoznaju sa Sondijevim ucenjem, koje pored Frojdove psihoanalize I Jungove analiticke psihologije predstavlja jedan od jezgrovitih pravaca dubinske psihologije, koji zajedno grade ne samo bazu, vec I komplementarnu dinamicku celinu, zbog cega je Sondi I tezio njihovom ujedinjenju.”

Ne znam kako cete vi, ali ja cu svakako da se bolje upoznam sa Sondijevim delom! Eto meni poklona za Novu 2012.godinicu.

NISKI DUSKO RADOVIC

Napisano u 1h I 45 min. posle ponoci, 09.11.2011.g.

“Nekada se izmedju muskarca I zene, u svakojakim uzrastima, sam od sebe-kao poklon nepoznatog darodavca-stvori neobican odnos; jeste prijateljstvo, ali I nesto vise; nema medjusobne privlacnosti, ali nije sigurno da je uopste nema; nema razloga da brinete jedno o drugom, a ipak brinete; nije veza, ali postoji povezanost; nije ljubav, ali je daleko od ravnodusnosti.

Stvori se, eto, nesto nezno, nesto sto se vise oseca no sto se opisuje, nesto blago I otmeno, kao najfinija cipka. Lepo, ali neotporno: ovakvi odnosi se brzo gase, kao leptiri jer ih uvek prate demoni koji nekako nagovore jedno od to dvoje da nekim idiotlukom iscepa nezno tkanje, a pokidanu cipku nikada niko nije sastavio.”

Jedan od bezbroj komentara na tekst-veoma prihvatljiv:

“Izuzetno je otporno, I odnos I cipka kao material, a ja bih rekla da takav odnos cuvaju andjeli I zato traje godinama. Nema tu mesta za demoncice I njihove ujdurme.”

MEDJUPROSTOR

Kao,

dva uporedna puta.

Oba su nasa, 

ali mozemo biti

samo na jednom.

I, idemo jednim putem.

Sve je nekako tako,

kako mislimo da treba.

Nesto nas natera

da pogledamo drugi put.

Konstatujemo;

tamo je sve zivahnije

brze,

sa vise smeha , poverenja,

ljubavi.

Predjemo tamo 

i  sve je lepse.

Opustimo se za kratko

i sve je tako lako I normalno.

Sa uzasom shvatimo

da je sve tako,

ali da mi nismo mi –

izgubili  smo sebe .

Ostaje samo panika,

kojim putem ici,

jer treceg nema - 

i  tada se osecamo izgubljeno

u nekom medjuprostoru.

Dr sci. Olivera Savija Velickovic – iz neobjavljene zbirke poezije.  

OH!

PRIMARNA KREATIVNOST je izvor istinski novih otkrica; potice iz nesvesnog, iz primarnih procesa I iste je prirode kao igra I fantazija.

SEKUNDARNA KREATIVNOST  je rezultat racionalne produktivnosti (poseduju je mnogi uspesni ljudi).

ZDRAVA KREATIVNA OSOBA  je u stanju da bude kao dete kada ona to zeli; to je regresija u sluzbi ega. Ta ista osoba moze kasnije da bude odrasla, racionalna, senzibilna, kontrolisana….        (Iz knjige prof.psihologije Snezane Vidanovic) 

ISTINSKI INTEGRISANA OSOBA  (iliti “obozena”, kako kaze Vladeta Jerotic) moze biti I primarna I sekundarna, I detinjasta I zrela… Sve to u JEDNOJ osobi. JEDINSTVENOJ!         

Takvih devet devojaka je osvezilo uobicajeni ritam grada, koji kao da se predaje beznadju. Od 02. do 04. decembra 2011.g. Praznik za oci; melem za dusu: moda, fotografije, plakati, nakit, rucno radjeni damski novcanici ( Oh! Purses) rasprostrti u Modnom cosku ateljea Sandre Lalovic, svojim toplim koloritom lice na zivopisnu bastu u aleji visoke mode kreirane na originalan, unikatan nacin  kojim se iskazala svaka od tih jedeinstvenih devojaka.

Posecenost I veliko interesovanje za prvu prodajnu izlozbu mode ovog tipa, zaista su prevazisli ocekivanja. Opravdano.

Osmesi, zadovoljstvo, srdacnost, topla ljudska bliskost, ukorenjeni u onaj stari Nis koji nikada nije prestao da bude uporiste kulture. Uprkos silnim promenama bez kraja. Jezgro pulsira I okuplja kreativne duse I one koje se prepoznaju. Neverovatan odjek na sajtovima, medijima, raznim casopisima, ali je najdragoceniji ODJEK U DUSI COVEKOVOJ koja stremi  ka lepom I dobrom, koja se razliva, krepi I podize duh kojim istancane estete ulivaju nadu da lepota opstaje u svim okolnostima ostavljajuci snazan trag prijatnosti na putu kojim se redje ide, putu na kome nikada ne mozes da se izgubis.

AKSIOME

“Kolicina dobrog se ne meri u brojkama I vremenima, vec se uzima kao pandan velicini radosti makar jednog osvojenog srca. A osvajanje jednog bica istinskom dobrotom jednako je osvajanju citavog sveta.”   Str.195.

“Um vam je poput padobrana-funkcionise samo kada je otvoren. A on nikako ne moze biti otvoren ako covek ne radi na sebi I svojoj svesti I duhovnosti.” 

Ako to ne cini “ um ostaje ogranicen materijalnim znanjem.”

“Duhovnom oku otkrivaju se dveri nemerljivog blaga koje nije od sveta materije, vec od sveta mnogo istancanijeg, cistijeg I mocnijeg no sto ljudski um moze zamisliti. Ta fina prozimanja moci I divnih energija stvaraju sve sto je ljudsko oko ikada videlo a um zamislio. Zato se uvek trudi da makar I naslutis  koliko ima nezamislivog, a ima ga sigurno…. “  str.229. 

“Samo je zivot, koji se zivi u izvesnom duhu, vredan zivota. ….. Zivot I duh su dve sile, ili neophodnosti, izmedju kojih je postavljen covek. Duh daje njegovom zivotu smisao I mogucnost najveceg razvitka. Ali zivot je neophodan duhu, jer njegova istina nije nista ako ne moze da zivi.”

“Bolest je cesto posledica nedostatka ili iscrpljenosti zivotnih sila, ali cesto je ociscenje duha I tela od otrova koji su se nakupili.  Neophodno je da covek boluje s vremena na vreme. Izvor vecine bolesti je u duhu. Zato duh I moze da izleci vecinu bolesti.”  Str.193.

“Ono sto zasigurno znam je da postoje retki ljudi, nazvacu ih blagoslovenim bicima, koja izdizu covecanstvo I brane njegovu cast pred moralnim I etickim principima kosmosa. Da, ta bica ostavljaju posebne tragove na zemlji I da njihovih spisa, biografija, misli I pozitivnih posledica velikih dela ima svuda u pisanoj istoriji kroz citav duhovni razvitak ljudske rase. Velicina tih genija duhovnosti cesto ume biti nemerljivo velika, dovoljno grandiozna da se neretko ceo njihov zivot moze nazvati svetim bivstvovanjem.” Str.232.

I Petar Kralj je u njihovom drustvu. Verujem da ima dovoljno ljudi koji tako misle. 

“ Snaga cistog srca I uzvisenog zivota ne potice iz nase vere prema Svevisnjem, vec od Njegove vere u nas. Jer, kome veruje Onaj cijih nebrojano mnogo cudesnih sunaca svojom svetloscu uzrokuje procvat krajnjeg znanja, mira, duhovnosti I postojanja, taj je blagosloven za ceo svoj zivot I taj ce uvek biti ophrvan Njegovim iskusenjima, ne da bi patio, vec da bi, kao jedan od najboljih ucenika, dobro I vredno ucio da bude Covek.

Sada znam, odgovor je sve vreme lezao u pitanju – da li  zapravo Bog veruje u nas, da li smo kao ljudi koji to ne umeju biti, dostojni njegove vere.”    Str.233.

Iz romana   “Okean u oku”  Danijele Knez.

Trajem ocarana sto se kosmicki okidac dogodio, sto se pojavljuju mladi ljudi, ovom prilikom u liku Danijele Knez, koji nastavljaju drevnu pricu negujuci duh. Ovo je jos jedna knjiga koja me je nasla da me ozari, da potvrdi da je u svim vremenima, pa I danas, moguce ziveti u duhu, biti razlicit zbog shvatanja da je sustina svega duh, a ne materija, biti razlicit, biti covek.  

Divim se toj mladoj Danijeli Knez, koja je sa tako malo godina (neprestano o tome pricam) prosula bisere drevne mudrosti, koja na genijalan nacin servira steceno znanje; takva kakva jeste ima svo moje divljenje zbog raskosne licnosti koju, ocigledno neguje.

TEBI

Tvoja nas visoka duhovnost,
ocuvana u idealitetu, nadahnjuje
radoscu koja zivot znaci i zraci
svetloscu s one strane konacnosti
kroz nas - vecno s Tobom sjedinjene
u ljubavi.

Amarkord

03.11.1998. – 03.11.2o11.

S povodom vama koji ste ga voleli, a koji je ziveo otvorenog uma, duse I srca-kosmopolitskog duha.

Potrebno je znati “da vam je um poput padobrana-funkcionise samo kada je otvoren.

 A on nikako ne moze biti otvoren ako covek ne radi na sebi I svojoj svesti I duhovnosti”.

Ako covek ne radi na tome “UM CE  OSTATI  OGRANICEN  MATERIJALNIM ZNANJEM”.

Velika je verovatnoca da cete u nekom trenutku da se latite ove knjige. Ali, cak I ako se to ne dogodi, trajace uspomena da je “Okean u oku” secanje na Branka trinaest godina kasnije.

NESTO SASVIM LICNO – NESTO NOVO

“Polako I postepeno naucila je da uziva u bestelesnosti

svoje ljubavi.   SPOZNALA  je da se ono NAJVREDNIJE

SAMO  DUSOM  MOZE  DATI  I   PRIMITI”.

                                      Na obali Viline reke, 2003/2004.g.

REKLI SU O NAMA (1995. ’96……1999…..)

Uspeli model za buducnost-deca,stvaraoci u vannastavi, podredjena visim vrednostima istine I ljubavi-POCETAK  PUN  NADE  KOJI  JE  OSTAO  POCETAK. 

Ass dr Sladjana Jovic,

Odsek za zdravstveno vaspitanje

Zavod za zastitu zdravlja – Nis

            SVE POHVALE CASOPISU “MAGIC  MAGAZIN” 

U zdravstveno-vaspitnom radu sa decom I omladinom cesto sam u prilici da govorim o velikom znacaju kreativnosti I stvaralackih aktivnosti mladih. Osnovni smisao usmeravanja mladih ka konstruktivnim delatnostima u oblasti stvaralastva je olaksavanje razvoja njihovih potencijala u dugotrajnom procesu obogacivanja I uoblicavanja sopstvene licnosti. Na tom kreativnom putu, urednici I saradnici casopisa “MAGIC MAGAZIN” svojim stvaralastvom obogacuju, osim sopstvenih I zivote svojih vrsnjaka, ali I onih znatno starijih, koji sa zadovoljstvom procitaju ono sto ove mlade osobe napisu, nacrtaju I osmisle. Iz tog razloga, ovaj casopis predstavlja pun pogodak. Svojim bogatim sadrzajem, raznovrsnim I lepo obradjenim temama – pocevsi od stihova, reportaza, stripa, ucesca u radio emisijama, sa nesumnjivom ekoloskom orijentacijom,brojnim savetima o modi, bon-tonu I druzenju, pravilnoj ishrani mladih – ekipa koja uredjuje ovaj casopis zasluzuje svaku pohvalu.

Ovakav ozbiljan rad urednistva zasluzuje finansijsku podrsku onih koji na takav nacin mogu d aim pomognu. Na taj nacin ova, zbog razumljivih tehnickih I materijalnih mogucnosti, jos uvek “radna verzija” casopisa, mogla bi konacno da preraste, po formi I izgledu, u pravi, originalni casopis koji deca poklanjaju deci.

Urednistvu zelim od srca mnogo uspeha u daljem radu.

TIMOSENKO:

                        Naravno, sjajno je to sto ste u sebi nasli 

                        toliko stvaralackog potencijala da samostalno

                         izdajete casopis.

                         To mogu samo deca.

                         Mogu, naravno, I stariji, ali nikada sa toliko

                         topline I iskrenosti.

                         Vas casopis, jedinstven po tome sto ga stvaraju

                         iskljucivo deca, nema mane.

                         Mane uvek stvaraju odrasli.

                         Valjda ljuti sto ne mogu vise da budu ono sto

                         je najlepse: da budu deca.

                        Koja su buduci pisci, slikari, naucnici.

                        Nemojte odustajati.

                        Kada vam je najteze, a vi onda ucinite

                        sve da napravite najbolji broj.

Dimitrije Milenkovic,

Knjizevnik

                  MAGIJA  DECJEG  STVARALASTVA

Decje stvaralastvo I stvaralastvo za decu, proteklih godina u Nisu u naglom su usponu. Jedan od maticnih tokova sigurno je I ono sto ostvaruje jedinstveni casopis “Medzik  MAGAZIN” koji uredjuju I za koji pisu deca niskih osnovnih skola I deca iz Beograda. Riznica “Medzik magazine” sve je bogatija, pa se pojavila potreba da se iz prebogatog opusa izdvoji ono sto predstavlja pravu vrednost I  OBJAVI U KNJIZI, kako bi trajno zracilo I svedocilo o velikim kreativnim vrednostima sve veceg tima saradnika ovog jedinstvenog glasila.

Ovakve inicijative su zaista retke kod nas I zato ih moramo nesebicno podrzavati, jer iz njih ce  sigurno moci  da izrastu I potvrde se neophodne stvaralacke licnosti ciji trag trajno ostaje u nasoj kilturi I umetnosti.  

Milan Kerkovic,

Radio Nis           

                     “MEDZIK MAGAZIN” OTKRIVA PRAVI DECJI SVET 

Kada sam prvi put video “MEDZIK MAGAZIN” , bio sam siguran da ga  prave deca! Sve ostale “decje” casopise I listove uredjuju odrasli. To vise nisu decije novine! Ono sto smisle deca se mnogo razlikuje od stvaralastva odraslih za decu.

“MEDZIK MAGAZIN” ne pravi strategiju I “velike” urednicke “planove”, kako da zabavi decu – vec obicno preslikava deciju stvarnost. Ideje ne moraju da se “kuvaju” u “umnim” glavama “velikih” urednika, nego su odraz misli I emocija djaka-onakav kakav zaista jeste.

“MEDZIK MAGAZIN”  ne pravi razliku izmedju sveta djaka I “ozbiljnog” okuzenja “matorih”. Teme nisu samo djacke-one slikaju svet  vidjen decijim ocima.

“MEDZIK MAGAZIN” nema komplekse! Pise za decu-a poziva sve nas da saradjujemo. Bez obzira na godine. U “MEDZIK MAGAZINU” sve je istinskije. Umesto da odrasli pozivaju decu na saradnju I namecu im svoj program-deca objasnjavaju nama ( I ja sam jos uvek ponekad veliko dete) sta ih zanima, a sta im se ne dopada.

Ja, kao urednik ekoloske emisije Radio Nisa “ZONA OZONA” (u kojoj clanovi redakcije “MEDZIK MAGAZINA” svake druge nedelje uspesno saradjuju) – cestitam im na elanu, kreativnosti I uspesnoj saradnji sa Radio Nisem, I mislim da “MEDZIK MAGAZIN” zasluzuje ocenu – cisto pet (5).

Sonja Stankovic,

Professor engleskog jezika

                          Dragi medzikovci I ostali carobnjaci, 

Ima li nesto lepse nego kad deca pisu za decu? Kada se spoji decija masta, volja, entuzijazam, ljubav I spremnost  da se to podeli sa drugima, dobicete najiskreniji deciji casopis pod naslovom “Magic Magazine”. ‘Magija’ ovog casopisa je odraz magije njegovih pokretaca, glavnog urednika I saradnika, koju ovi mali carobnjaci svojim odabranim temama, tekstovima, pesmama, skolicom engleskog, salama I ilustracijama, kao carobnim stapicem prenose na svoje vrsnjake-citaoce. Kada bi taj carobni stapic imao I moc da oboji stranice ovog casopisa onda bi to zaista bio I pravi estetsko-umetnicki dozivljaj. Ali, za tako nesto potrebno je vise od entuzijazma I maste ovih malisana. Ja se iskreno nadam da u nasem gradu, kome je I ceo jedan broj posvecen, ima dobrih ljudi koji ce pomoci da se ovaj casopis odrzi I tehnicki unapredi. 

Kao prosvetni radnik ne mogu a da ne pohvalim ideju moje male prijateljice,urednice, Nevene Ciric, da svoju mastu I mastu svojih drugara pretoci u jedan ovakav magicni casopis. Magija se ogleda u sirenju interesovanja za “Magic Magazine”. Prvo su to bili njeni drugari iz odeljenja I skole, da bi se zatim ukljucila I deca drugih skola u Nisu, a kako saznajem iz samog casopisa, “Magic Magazine” je stigao I u Beograd.

Moja poruka malim carobnjacima I citaocima bice misao same urednice:’Deco ucite I igrajte se dok ste mali.Kad odrastete cekaju vas ozbiljne stvari’.

Dobrivoje Jevtic,

Knjizevnik , odgovorni urednik “Prosvete” Nis (godinu dana sponzorise casopis)

(iz intervjua sa knjizevnikom)

Kao covek sa ogromnim iskustvom, mozete li nam reci kako vidite decije stvaralastvo u okviru koga postoji I Medzik magazine?

-         MEDZIK MAGAZIN je vrlo zanimljiva revija za decu I mlade,koju uredjuju I ostvaruju mladi, deca za decu. Ima u njoj PUBLICISTICKE  SVEZINE, INVENCIJE, koja cesto nedostaje odraslim strucnjacima koji, dogadja se,  ne uspevaju da se otrgnu od rutine, pa se svezina I iznenadnost mnogih tekstova gubi. Zbog toga veoma cenim I, kao sto moze da se primeti-vec duze vreme svesrdno podrzavam ovaj casopis!

UTISCI – MISLJENJE I OCENA CASOPISA DECJE STVARALASTVO “MEDZIK MAGAZIN”

Samo poetske – romanticarske duse – kao sto su Nevena Ciric, Jovana Pesic I  Ivana Jovicic mogu uspesno, sa puno odusevljenja I spontanog poetskog nadahnuca da se4 prihvate slozenog posla – objavljivanja I izdavanja jedne jedinstvene (I u Jugoslaviji) publikacije “Medzik magazine”.

Citava koncepcija raznovrsnosti I sadrzaja radova I njeno literarno,pedagosko I likovno stvaralastvo govore o raskosnom talentu nasih ucenika osnovnih skola, a u prvom redu, Nevene Ciric koja je idejni pokretac cele zamisli. 

Sve ovo govori o neizmernoj ljubavi I pedagoskim podsticajima prema velikom broju mladih saradnika. Svi prilozi saradnika odisu originalnoscu I zivotnom vedrinom.

Danas u eri prozaicnog zivota, nastojanjem “da se prezivi” I famozne “potrosacke korpe za cetiri osobe”, ovo je uspeli pokusaj da se udje I u drugi svet, svet emocija I poezije.

U coveku postoji kretanje koje ide u pravcu spoljne delatnosti, I misljenje u pravcu unutrasnje. Sintezu izmedju tih suprotnosti predstavljaju osecanja. Samo osecanja-emocije zahtevaju celu licnost covekovu. 

U umetnosti treba da se dozivi I saznaje da u kulturi zamisao coveka nema granicara  I carinika. Umetnik zivi s drustvom I za drustvo prelazeci granice svoje individualnosti. 

U uvodnom delu lepo je istaknuta misao Ive Andrica  “Na temelju zivotne stvarnosti I razuma, podizete zgradu svog obrazovanja I zivota, ali ostavite uvek jedan prozor  koji gleda u predele umetnosti”.

Poznati anticki filozof  Platon, rekao je:”najbolji je put moralnog vaspitanja onaj koji polazi  od estetike ka etici”. A znameniti americki pisac Vilijam Fokner, prilikom primanja Nobelove nagrade za knjizevnost rekao je, izmedju ostalog,  I sledece:”Nasa danasnja tragedija je zajednicki, sveopsti strah za buducnost. Nema vise problema duha. Zbog toga je pisac koji pise danas zaboravio probleme ljudskog duha. Ja odbijam da prihvatim kraj covekov. Piscevo je pravo I duznost da istraje I pobedi.”

Poznati pesnik Toplice (I ne samo Toplice) Rade Drainac, rekao je u pesmi “Ne peva ptica sa uvelih grana”.

U zbirci ima mnogo pedagoskih – didaktickih misli I konstatacija. Na strain 66. pod naslovom  Prostor – Casovi – Nastavnicki predmeti – Ocenjivanje – Nagrade – Kriterijumi za izbor nastavnika I reizbor nastavnika kao I o ucenicima, napisano je savrseno lepo, pregledno I tacno kao da su pisali pedagozi, didakticari I psiholozi u punom smislu te reci.

Takvih primera ima dosta I neki zadivljuju svojom sadrzinom I inventivnoscu. Treba istaci veliki broj priloga ucenika osnovnih skola u cijem odabiru je ucestvovao I veliki broj nastavnika sto je za svaku pohvalu.

ZAKLJUCAK – Citajuci ovaj Zbornik vratio sam se u dane svog uciteljovanja, a ljubav prema deci je bila uvek, I onda I sada, moja inspiracija. Zbog svega ovoga, prethodno izlozenog, TOPLO PREPORUCUJEM  DA  SE  OVAKO  ZNACAJNA  PUBLIKACIJA I  STAMPA.  

 Februar, 1999.godina                                  
U znak paznje I uvazavanja              

Dr Jovan Parlic, 

redovni professor Univerziteta u penziji

                                   

NASA STRANA - VASA POSTA

Decembar,2000.godina, Beograd

Dragi prijatelji,                                                             

Nisam vas zaboravio, samo sam nesto vise nego obicno bio zauzet pa mi je vremena falilo. Dobio sam vasu postu I dalje me odusevljava taj entuzijazam, to sto vas je drzalo I uzdizalo I u najtezim vremenima. S pravom vam mogu reci da ste ispit zrelosti vec polozili I tek sada, na pragu treceg milenijuma, dolazi vase vreme. 

Vi ste verovali u sebe, u svoje snage, imali ste volje I pameti I to vas je I odrzalo. Znam koliko ste imali finansijskih problema, a I sada vam je to kamen spoticanja. Nadam se I hocu da verujem d ace vas ljudi od vlasti cuti I shvatiti koliko vi vredite I koliko ste vi dusa jednog grada.

Vas krasi humanist, jer ste pomagali ljudima onda kada im je bilo najteze u ratu, u nemastini, u krizi morala! Vi ste cistiliste dusa, ekipa “psihijatara” bez diplome, a koja svesno ili nsvesno ljudima uliva poverenje, samopouzdanje, oslobadja ih nekorisnih neuroza I svaku muku modifikujete I pretacete u stvaralastvo I kreativnost. Bili ste Evropa na ovim prostorima usred mraka I beznadja. I deca Samerhila mogu da vam pozavide.

Svima vama od mene imate I dalje punu podrsku I sve cestitke za uspeh. Vase vreme je u trecem milenijumu, pa zato smelo I sretno zakoracite.

                     Vas saradnik I prijatelj-Miroslav Marinkovic

                     OS “Kralj Petar prvi”

HRABROST – SUPROTSTAVITI SE GOMILI

“Nasa kultura je kultura gomile. Mediji nas ohrabruju da svi mislimo iste misli I da svi imamo ista stanovista. Masovna proizvodnja nas ohrabruje da suzimo svoj asortiman ukusa, dok masovno reklamerstvo cini sve sto je u njegovoj moci da utvrdi te suzene ukuse. Slicno tome, nasa kultura je I pomodarska kultura: ako je ostavljanje duvana u modi, svi smesta gasimo cigarete. Nasi intelektualci se bave istim trenutno aktuelnim mislima, nasi poslovni savetnici svi od reda prodaju isti “transformacioni” paket, nasi duhovni tragaci pribegavaju istim kristalima I napitcima. Mi vise ne znamo kako da razmisljamo svojom glavom. 

Jedan od glavnih kriterijuma za visoku duhovnu inteligenciju je biti, kako to psiholozi kazu, “disciplinirano nezavisan”. To znaci da treba da budem sposobna da se suprotstavim gomili, da ostanem pri nekom nepopularnom stanovistu ako je to ono u sta duboko verujem. Ali, tu ponovo dolazim do nuznosti samosvesnosti I duboke svesnosti o tome da posedujem licno srediste. Ukoliko postojim samo iz svog ego sloja, ja sam naprosto skup individualizovanih borbenih mehanizama koje sam razvila kao odgovor na svoje iskustvo, puka maska.  Te sam tako, na negativan nacin, jos uvek zavisna od reakcije I misljenja drugih. A ako zivim iz asocijativnog, srednjeg sloja sebe, onda sam deo grupe. 

Visoki SQ od nas zahteva da imamo funkcionisuci ego I zdravo ucesnistvo u grupi, ali I jedno I drugo moraju biti ukorenjeni u nasem dubokom sredistu. Iz te usredistene perspective, iz onoga sto bi se moglo nazvati perspektivom “duboke subverzivnosti”, izdvajam se iz gomile, ali sada mogu dati nekakav doprinos – svoju perspektivu. Ja znam ko JA nisam I sta JA verujem.  To nije egoizam, vec cista individualnost, koja cesto zahteva ogromnu hrabrost. 

Sin jednog cileanskog biologa, Umberto Maturana, razocarao se zbog toga sto su mu   nastavnici u skoli onemogucavali da bilo sta nauci. Oni su zeleli da GA  NAUCE onome sto su oni znali, umesto da IZVUKU ono sto je NJEMU BILO POTREBNO da NAUCI. Kao rezultat toga, Maturana je napisao “Ucenicku molitvu”, ciju skracenu prevedenu verziju iznosimo. Ona savrseno izrazava odgovor duhovno inteligentnog pojedinca na prilagodjavajuce pritiske roditelja, nastavnika, gazdi ili gomile.

                   Nemojte mi nametati ono sto vi znate,

                           jer ja zelim da istrazim nepoznato

                       i da budem izvor sopstvenih otkrica.

                   Neka poznato bude moje oslobodjenje, a ne moje ropstvo. 

                   Svet vase istine moze biti moje ogranicenje;

                           vasa mudrost moje poricanje.

                       Nemojte me poducavati; hajde da koracamo zajedno.

                   Neka moje bogatstvo otpocne tamo gde se vase zavrsava.

                   Uputite me tako da mogu stajati

                            na  vasim ramenima.

                    Otkrijte sebe tako da ja mogu biti

                            nesto drugacije.

                     Vi verujete da svako ljudsko bice

                             moze voleti I stvarati.

                          Zbog toga razumem vas strah

                     kada od vas trazim da zivite u skladu sa svojom mudroscu.

                     Vi necete saznati ko sam ja

                               sve dok slusate samo sami sebe.

                           Nemojte me poducavati; PUSTITE ME DA BUDEM.

                      Vasa greska je u tome sto zelite da budem isti kao I vi!”

                                                 “SQ” – izdanje SVETOVI – NOVI SAD

                                                              2000.godina 

USPEH

Negde procitano: “Ko shvati da je zivot jedno veliko zezanje – uspeo je.”

Tvrdjava - Meša Selimović

Neobičan mladić. Biće divan čovjek ako ne uspije u onome što želi, strašan ako uspije. Bio bi ponosan na svoju čistu misao i poslije, kad bi već odavno bila uprljana. Sad je protiv nasilja, zavešće ga u ime slobode. Sad je za slobodu, ugušiće je u ime vlasti. Boriće se surovo za svoje uvjerenje, smatrajući da je plemenito, ne znajući da je postalo neljudsko. Biće najljući neprijatelj protiv sebe bivšeg, i čuvaće, kao hamajliju, ogrubjelu sliku svoga nekadašnjeg zanosa. A ako ne uspije, kao i toliki drugi, ako mu sadašnji bivši zanesenjaci presijeku put, njegovo stradanje će učiniti više nego pobjeda. Sačuvaće se u ljudima dirljiva uspomena na žrtvu i na misao koja nije postala stvarnost. I začudo, to je najljepše od svega što čovjek može da učini: da pokuša i da ne uspije.

Ostaje tako da živi želja i vjera da će jednom doći sanjani raj, a s tom željom lakše se živi. Ako proroci razočaraju, snovi tamne. Proroci treba da umru prije nego što išta ostvare. Dovoljno je to što su još jednom razgorjeli staru nadu. Zašto da je gase djelom koje razočarava. Možda treba da prođe neko drugo vrijeme, da se u dušama nakupi dosta te neokaljane ljepote, pa da ljudi, očišćeni, ostvare prastari san.

OGRANICEN UM

Konacno su pomenuta INDIGO  DECA  I na nasem podrucju. Njihovo visedecenijsko postojanje, moglo bi se reci ignorisano, danas je nemoguce negirati.  Bar nije moguce pobiti tvrdnju  naucnika.. Da postoje. Cak se pominje broj I do dvadeset miliona.

Deca su iznad prosecna, krase ih mirotvoracke ideje, ljubav, humanist I potreba za uspostavljanjem takvih odnosa u komunikaciji.  Kljucna razlicitost je da poseduju sesto culo koje im omogucava DA  ZNAJU, ali to ne mogu da objasne ljudima osiromasenim za to culo; koji su mnogobrojni I u redovima kojih seta vojska duhovno obogaljenih bica koja cesto boluju od najteze bolesti, koja se ne leci jer kao takva nije registrovana, bolesti zla. Zato, zle ljude treba po najvise zaliti.  

Posebno je tesko indigo deci u tom najmladjem uzrastu kada cak ni roditelji ne pokazuju razumevanje za pricu koju deca kazuju.  Nepravilnosti koje vide I na koje ukazuju kao netacne, iskrivljene, neistinite, odrasli ne dozivljavaju na taj nacin. Ali je strasno sto smatraju da deca izmisljaju pa ako uporno nastavljaju da brane svoj iskaz-stav, cak ih I kaznjavaju. To izaziva bunt kod dece jer znaju da govore istinu Znaju.

Dogadja se indigo deci, npr. da knjigu koju treba da  procitaju, zapravo su vec procitali culima kojom prilikom ne primecuju ni stil pisanja, ni pismo kojim je knjiga pisana-nije im bitno- osim sustine. … I mnogo je jos primera koji potvrdjuju vanvremensku I vanserijsku prirodu indigo dece.

Indigo decu karakterise izuzetna kreativnost koja cesto dovodi I do NECEG NOVOG! To su bozanska bica. Verovatno ta deca cine onaj dovoljan broj ljudi na zemlji zarad cijeg postojanja opstaje covecanstvo. 

Njihov misaoni process, njihova svest I poimanje vidljivog I nevidljivog nadmasuju prosecnost. Kada odrastu, shvate da je nemoguce objasniti ljudima te neslucene mogucnosti bez njihovog duhovnog razvoja I nadgradnje.

Danijela Knez je divno formulisala u svom romanu “Okean u oku” sledece – UM  OGRANICEN  MATERIJALNIM  ZNANJEM!  

Takvi umovi su prepreka realizacije ideja natprosecne-indigo dece; ali prepreke ce biti uklonjene. Spor process – nezaustavljiv! 

SA POSEBNIM DIVLJENJEM  -  INDIGO  DECI  U  CAST :)   

PLATONSKA LJUBAV

Kazu, danas ne postoje platonske ljubavi. Mladi ni ne znaju sta to znaci. Ali, ranije su se dogadjale. Moguce do druge polovine XX veka. Tako su se voleli tineidzeri. Trepereci od iscekivanja da se sretnu, a kada se to dogodi, jednostavno svako nastavi svojim putem. I sanjali su. Budni su sanjali I sve idealizovali. Sve se svodilo na ceznju. I sve tako dok se

ne probudi strast.  Kasnije se secaju tih neznih godina I zbijaju sale na sopstveni racun, ali se secaju sa pietetom.

I zrelo doba je znalo za platonske ljubavi. Razlikovale su se od onih decijih, prvih otkrica emocija. Sto su se deca tako volela, jasno je jer se jos nije dogodila seksualna revolucija. Ali ono pravo zrelo doba sa lepezom iskustva erotskog zanosa, sa saznanjem da ne postoje prepreke  (ako ne postoje), sa slobodom I samosvescu, zasto se ljubav samo platonski iskazivala u tim zrelim godinama ? Kako je moguce da ne predje postavljenu granicu? I zasto granica uopste postoji? 

Zapravo u tim zrelim, zrelim godinama, platonska ljubav kod zena, moguce prerasta u materinsku ljubav. Da bi se izbegao Edipov kompleks, platonske ljubavi su trajale dugo.

Sve to se uklapa u pokret sporosti u svetu, da cinis najbolje sto mozes, to sto umes da volis dugo, postojano…. Najbolje sto mozes, a ne najbrze kakav je trend danas, ne samo sa ljubavlju, koja I ako postoji, brzo se potrosi, vec I u svakom radu.

Brzina zivljenja umanjuje, cak I unistava cari smislenog zivota.

VAZNOST PISANJA

EMIL  SIORAN – izrazit pesimista. Genijalno delo napisao vec sa dvadeset godina: “Na vrhovima beznadja”.

Kod nas ga je uvela Isidora Sekulic sa istancanim osecanjem za vrednost I sustinu onoga sto dolazi (Siorano s pocetka XX veka pisao o posastima prirode I coveka, cega smo mi danas-svedoci).

Sioran od detinjstva samoubilacki raspolozen, ali doziveo 85-tu godinu I umro prirodnom smrcu. Kontradiktoran jer je sa puno zara ziveo-strastven prema zenama, imao samo jednu vencanu, ali mnogo koje je voleo.

Uprkos pesimizmu o kome pise iznoseci svu tezinu zivota,, u ceznji da se dostigne raj (kako kaze da je u detinjstvu bio u raju,ali da li je?) iz Rumunije, gde je rodjen I gde zivi, odlazi za Pariz gde je sve pisao na francuskom jeziku, a kako kaze-sve ostalo je radio na rumunskom-mislio, voleo, ziveo…

Iako pesimisticna, njegova dela su pozitivno uticala na citaoce (niko se, citajuci ga, nije ubio)  jer iznosi svu tezinu sa kojom se covek suocava, sva zla…koja tako predocena ipak daju mogucnost borbe za opstanak. 

Pisanje je ,po Jeroticu, Siorana spasilo od samoubistva. Jerotic podvlaci da je inace vazno pisati,, ne samo u genijalnim slucajevima poput Siorana (zapisuje svaku iskrslu misao bez vracanja na korigovanje I uoblicavanje, jer, kao I veliki broj mislioca pise nadahnuto I ne vraca se da kontrolise sta je napisano-to je IZRAZ GENIJALNOSTI), vec I u slucajevima psihickog I duhovnog opterecenja I to bi trebalo da cine svi  koji imaju ma kakvu tenziju zbog nekog problema.

Razgovor sa prijateljem ili u slucaju sa analiticarem, nikada ne moze da bude apsolutno iskren kao kada se napise, jer  podsvesno prikriva istinu.  STAVLJANJEM  NA  PAPIR, COVEK SE OSLOBADJA  ONOGA  STO  GA  MUCI, a ako se to dalje cita, ako ode u etar, fakticki se TAJ  PROBLEM  SASVIM  UDALJAVA  od onoga ko pise. 

Jerotic uopsteno dodaje da se pisanjem ostvaruje snazna ekstaza-moze da nadjaca zadovoljstvo seksualnim cinom! Nije na odmet zapamtiti Jeroticeva tumacenja!

I Sanja Domazet je govorila o Sioranovom zivotu-dobro upoznata-pisala eseje o njemu. Emisija u okviru serijala AGAPE,22.maja,2011.g.  nam je posvecena na predlog Jerotica koji Sioranov filozofski rad smatra veoma znacajnim. 

Interesantno da se nije ubio Sioran vec njegova zena deset godina po smrti svog supruga. Nije izdrzala!

OCAJ NE PROZIVLJENOG

Zivot koji nastavljas da zivis, uprkos ostvarenim snovima, podstice zelje u tebi. Jedno su snovi – drugo su zelje; I sasvim trece – neplanirano ulices u novu ljubav koja moze da bude product uzavrelih strasti dugo potiskivanih zelja. 

Sreca je ako se prepustis toj bujici I, sasvim svesno, u toj besvesnoj strasti, dopustis da se ostvaruje svaki delic tvog fizicko-emotivnog I duhovnog naboja  unutar bica.

Tuga je ako to ne prozivis.

Takva tuga da ni Jung, ni Frojd,…, ni ma koji vidar duse ne mogu da pomognu. Ako je ljubav bila, ali bas istinska u uzavreloj strasti koja baca u senku ostala cula, nema pomoci. Osim nade. Ziveti s nadom koja lebdi izmedju zivota I totalnog propadanja.

Tolika je moc ljubavi.

U pomoc nadi, u borbi za zivot, priticu I ostvareni snovi  da ublaze ocaj  ne prozivljenog.

Ocaj neprozivljene ljubavi.

OSTVARENI SNOVI

Jednog trenutka, izgleda, kao da su se zemlja I nebo urotili protiv tebe. A ti, smiren, blag, nadahnut, ides u susret nedacama, cak s osmehom, kao da ides ka oazi koja, kao takva,  postoji samo u snovima. Samo za tebe. Takvu kakva jesi.

Sigurno koracas stazom do snova jer si vec tamo. U ostvarenim snovima. Prvi plac u susretu sa svetom, prvi pokusaji komunikacije, prvi koraci, prvi osmesi, ljutnja, izrazi ljubavi, radoznalo osmatranje okruzenja, prijatelji bas kao sto su ti potrebni, covek koga si cekala, jer u nekom dobro cuvanom energetskom naboju, stoji ideja o coveku koji ce ti omoguciti da ostvaris snove. Jedan covek. I jedno dete.  Od prvog placa, sve te void ka njima.

Bujice strasti se smenjuju sa agonijom traganja nacina da se I oni oko tebe usude da zavire u sebe. Jer, tu lezi blago, neotkriveno. Ako ne prodres do tog – urodjenog blaga, ono postaje teret koji ti ne  dopusta da poletis ka zvezdama gde cuci ljubav scucurena iza treptaja svetlosti koja tka saru ostvarenog zivota.

Odevena haljinom u bojama tvoje duse, koja te stiti od krhotina gromada koje tek izlete niodkuda preteci d ate zdrobe, hodas bezbrizno, s dostojanstvom coveka ostvarenih snova. Vidis oko sebe srodne duse nastanjene u deci koja rastu ne zaboravljajuci svoju misiju utkanu u matricama svog postojanja.

Zasticena, kao stitom od proboda maceva, oslonjena na coveka koji se stvorio da ti otskrine vrata da izlete ideje koje su vremenom sazrele, drzeci za ruku nejako dete koje te vodi ka tvojoj stazi iza otvorenih vrata da  te uveri da zivot nije bio besmislen, da se vizije ostvaruju u budjenju uspavanih dusa, da su se ostvarile u liku jednog coveka, I jednog deteta I zivotnog trojstva.

Jedan covek. I jedno dete. I ostvareni snovi. I zivot koji nastavljas da zivis pruzajuci ruku onima koji su  na putu spoznaje. Radjaju ti se zelje, struji energija zadovoljnog coveka koji moze da pomaze. Tiho ispunjenje snova ne okoncava zivot. Naprotiv.

VREME IZMENE SVESTI

Nikada nisam prestala da verujem da cu docekati da vizije postanu stvarnost. Nikada nisam prestala da verujem da na svetu zaista postoji dovoljan broj ljudi, sa idejom dobra, zbog kojih covecanstvo opstaje. Nikada nisam sumnjala u postojanje SQ-duhovne, sveobuhvatne inteligencije koja cini licnost snazno integrisanom, sposobnom da saznaje culima, da neguje svoju ceznju ka beskonacnom, da prodire u sopstvene dubine, da neguje cistu dusu koja tezi harmoniji…. Koja coveku daje snagu, MOGUCNOST IZBORA, coveku slobodnog ali DISCIPLINOVANOG DUHA.

Verovala sam da, ako sam sa svojih osamnaest godina odlucila da je sustina zivota duh, a ne materija, verovala sam da sam dovoljno hrabra da zakoracim tom neispitanom stazom, ali koju sam odabrala za svoj put. Raskos I bogatstvo na stazi sopstvenog izbora, sokolili su moju duhovnu glad, davali krila kada je trebalo,, spajali me sa carobnim svetovima koji su postojali I kojih ce biti ….. , raskos I bogatstvo nemerljivi materijalnim izopacenostima, raskos I bogatstvo duha sacuvanog u drevnoj bastini covecanstva.

Devedesetih godina dvadesetog veka spoznala sam snagu disciplinovanog duha u nejakoj deci koja su se nasla pred pricom zivota koja je ispunila stranice knjige ne ostavljajuci mesta za nove tekstove nadahnute generacije koja dolazi.  Moj pokusaj da im pronadjem prostor za iskaz njihovog vanvremenskog kreativnog duha pretocio se u caroliju koja je trajala citavu deceniju..

Vrtoglavo su se nizala dogadjanja u koja su deca uvukla odrasle koji su imali sluha za NESTO SASVIM NOVO. Decja kreativna igra je dovela do NEMINOVNOSTI IZMENE MISAONOG PROCESA obrazovnog kadra, I uopste , sveta odraslih. Bili smo na korak od formiranja MAGIC osnovne skole u kojoj bi se  jasno dozivljavala  IZMENA SVESTI o svetu uopste stavljajuci akcenat na duhovnu komponentu licnosti kao postament  milenijuma pred nama.  Ta kreativna aktivnost plemenitih malih bica, od nekih znalaca, proglasena je uspelim modelom za buducnost. Ali se, takodje, na tom putu nasla nepremostiva prepreka nerazumevanja I neprihvatanja razlicitosti, tako da je taj pocetak pun nade, ostao samo pocetak. Tada. 

I dalje sam snazno verovala da pocetak pun nade ne moze da ostane na tome. Ali, niko nije zeleo da nacini napor I da se zapita cemu ta vratolomna brzina u kojoj se gubi kontakt coveka sa covekom,, u kojoj se gube saosecanje, ljubav prema vidljivim I nevidljivim svetovima, umesto da se pruzi ruka malim vizionarima.  Nije bio trenutak za takav napor., za skok u novu dimenziju postojanja.

A zatim se dogodila carolija! ARISTOKRATE DUSE, duhovna elita, izronila na svetlost I u snaznom zamahu mladalackih ideja, znanja, koja su donela na svet iz onostranog prostora I vremena, sacuvana od zaborava, jer je Kosmos tako hteo,, te krasne mlade duse zakoracile su hrabro ka buducnosti na nacin svojstven milenijumu u dogadjanju. 

Razotkriveno jezgro isplivalo u kulturnoj javnosti kao dugo ocekivana pojava I radosno docekana u carobnom kutku, trajace snagom nagomilanih eona, koja potvrdjuje da pocetak pun nade nece ostati samo pocetak..  Jer upravo zivimo vreme izmene svesti koja ce se dogadjati sirom sveta aktivirana kosmickim okidacem.

ARISTOKRATE DUSE

Elita duha! Sada. Ovog trena.Postoji. Postoje.  Uskomesala se Vasiona od dugo ocekivanog vatrometa koji je osvetlio riznicu bez dna carobnog kutka. Iskrice, koje su svetlucale s pocetka devedesetih I dugo trajale u tihom sjaju, nekada duboko prodiruci u drevno doba matrijarhata, vracajuci se svom izvoristu-Zenskom principu-principu ljubavi, humanosti,….., nekada utiruci put NJOJ KOJA DOLAZI, iskrice koje decenijama greju aristokrate duse suceljavajuci ih sa moci individualnog ja istorijskog coveka,, otporne na tu moc jer je drevni duh ljubavi neunistivi plamen.  Nema te moci koja bi ga ugasila. A samo ga ljubav rasplamsava do vatrometa.

Nisam prisustvovala toj epohalnoj promociji knjige “Okean u oku” neponovljive Danijele Knez koja dolazi!  Gorostas koji je natkrilio I Antoniju Bajat. Samo porodici dajem prednost nad vanvremenskim dogadjanjima I samo zbog te posvecenosti ne zalim da sam propustila cudo koje se dogodilo u kulturnoj javnosti kreativnog jezgra naseg vremena.

Carobni kutak prosto mora da prigrli ta PLEMENITA BICA, kako kaze sama autorka Okeana: Snezana Radovic, Milica Vuckovic, Nevena Kragic, Oliver Katic, Dubravka Katic,….bica koja me krepe svojim postojanjem I cine zivot smisleno opravdanim u ovo vreme kada moja porodica prozivljava teske trenutke (a I samo drustvo u celini); moja nastojanja opravdana, moj zivot posvecen teznji ka humanom drustvu, otkriva eksploziju kreativnog duha I sve to sazeto u recima Dubravke Katic koje carobni kutak zeli da cuva kao svojevrsnu dragocenost Epohe!  Reci zabelezene 16.septembra 2011.g. posle promocije knjige “Okean u oku” Danijele Knez u Narodnoj biblioteci “Stevan Sremac” u Nisu na Vilinoj reci:

“Upravo se vratila sa promocije. Odavno nista tako snazno, mudro, poeticno, sa puno znanja I pameti nisam cula. Ali, ono sto me cini POSEBNO SRECNOM je sto je sve to bilo DELO MLADIH-VEOMA MLADIH LJUDI.  Ja STVARNO NE BRINEM ZA BUDUCNOST SRBIJE.

 Danijela Knez, pored izuzetne lepote,  podarila nam je I snaznu pisanu rec, bogato delo, ‘nesvakidasnju duhovnu avanturu kroz koju cete putovati sirom otvorenog uma’.

Milica Vuckovic nam je priblizila knjigu na nacin dostojan DOAJENA u KNJIZEVNOJ KRITICI”.

“Ljubav je pocetak svake umetnosti. VREDNOST  I  DOMET jednog dela zavise od SPOSOBNOSTI UMETNIKA DA VOLI”.

                                                                   Herman Hese

Carolija se nastavlja iz uma, duha I srca ONE koja dolazi noseci sobom ljubav koja kao baklja osvetljava put u vekovnoj potrazi za Covekom.