BOZICNI DAR

Predivnog mi poklona!  AGAPE, 08.01.2012. u 20h, Studio B, nedelja ; gost- Nikola Borovcanin I njegova Bajka o casti! Trinaestogodisnji decak I drevna mudrost koja tece iz njega. Decak koji je sacuvao spoznaju Sveta I o tome prica  -  kao vec dozivljeno. Mali – veliki mirotvorac – odmah pokraj Danijele Knez.

DREVNI DUH

U kome obitava drevni duh ljubavi niti je genijalan niti sumanut. Jednostavno zivi sa vrlinma  drevnog duha-ceni zivot uopste, zivi casno, mudro, slobodno, ne zavidi niti ikoga mrzi, prasta I razume zavist kod drugih, neguje saosecanje upravo za takve ljude jer, oni u svom neznanju cine zla.  I, tesko im je pomoci!

U kome obitava drevni duh ljubavi, zivi na nacin sasvim razlicit od zivota na planeti zemlji u trenutku sadasnjem. Ne tezi sticanju materijalnog blaga. Brine o bitnim potrebama za zivot I samo toliko uzima da bi ziveci I dalje negovao drevni duh mocniji od svega materijalnog. 

U kome obitava drevni duh ljubavi, na meti je svih kojima vrline nisu jaca strana. Takvi se obrusavaju do unistenja dobra I ljubavi. Ali, samo prividno. Castan zivot, ljubav, dobrotu, saosecanje….je nemoguce unistiti. Iako zavist, kada zavrsi svoj posao,  napista popriste borbe sa zivotom casnih I dobrih ljudi, kako Nikola u svojoj bajci pise,  jer joj vise nije interesantno posto je razorila zivot I vrednosti koje ga krase, nije pobednik. Sve se iz korena oporavlja zahvaljujuci upravo drevnom duhu.

U kome obitava drevni duh ljubavi, ljubav se preliva na okruzenje. Ljubavlju napaja zedj coveka uskracenog za taj nectar, pruza ruku da se oporavi, uzdigne. Velika je sreca takvog coveka koji je voljen iskreno, istinski. S tim blagom raskravljuje svoje zamrznute emocije, svoj um stavlja u sluzbu duha koji ga oporavlja I vraca zivot dostojan coveka kakav treba da bude.

Racio-sam za sebe-izolovan, predstavlja veliko zlo.   Tek u sprezi sa ljubavlju I duhom postaje vrednost koja krasi coveka.

Mnogo je lepo saznanje-meni-sto nekadasja MAGIC deca, sada mladi ljudi raznih profesija, jesu svesni sada-koliko je njihovo detinjstvo-tada, bilo srecno! U stvaralastvu u vannastavi ciji su sami bili tvorci, oni su MOGLI DA BUDU ono sto jesu-nadahnuta deca koja se kroz igru iskazuju u raznim oblicima kreativne aktivnosti.

Svesni su takodje, u zavisnosti od profesije, da moraju da se drze cinjenica, da je nuzno da iskljuce emocije, a o duhu da I ne govorimo,  da bi funkcionisali u okviru sistema u kome su se skolovali. Takva deca apsolutno prihvataju da je zaista njihov “UM OGRANICEN MATERIJALNIM ZNANJEM” I joss u vise ushicena zbog prostora koji sui mala odrastajuci, prostora za sopstveni duh koji je carovao. Slobodan duh, a deca divna jer je to bio disciplinovani duh koji samo slobodna volja moze da iznedri. Slobodna volja I ljubav koja je prati.

Pitaju se hocu li jos biti u funkciji da I njihovu decu okupim I omogucim im DA BUDU SVOJI! Obozavam ih zbog trenutno opravdanog otsustva svesti-pa tako ne vide das u iskrice u njima te koje ce da raspale plamen vecnosti drevnog duha u dusama svoje dece. 

Nikola Borovcanin je jedan u ko zna kolikom broju dece mirotvoraca-Bozanske, indigo, kristalne dece o kojima sam konacno dozivela da I naucno bude potvrdjeno njihovo postojanje.

Imam silnu potrebu da razglasim da, ako zaista repriza emisije  u serijalu AGAPE bude u petak 13.01.2012. u 21h na Studiju B, das vi s paznjom odgledaju I poslusaju vanvremenski razgovor Gajseka I Nikole. To je tek pocetak. Smatram d ace oni koji su otkrili drevni duh u decaku, imati sluha I za mladje I starije uzraste koje povezuje isti duh-mirotvoracki.

Kosmos se pobrinuo da to bude sada. A svi, I mladi I stari, koji se prepoznaju u prici, koji zive drevni zivot, uvecavace broj ljudi zbog kojih ce covecanstvo opstati. 

Danijela Knez, Nikola Borovcanin su  na celu kolone. Me happy! Oh! Koliko sam samo happy! 

Secanja koja ne blede

Politikin Zabavnik je, u vreme bombardovanja, izdao tri broja posvecena centru starog Nisa. U jednom od njih se od zaborava cuva i manufaktura porodice Zojic u Obrenovicevoj 91. Skenirane strane casopisa mozete pogledati OVDE.

Ziveli u Novoj godini!

PRAZNIK ISTINE

Lepo je kada je covek podredjen VISIM  VREDNOSTIMA  ISTINE  I  LJUBAVI. Jos je lepse  kada ima dovoljan broj ljudi koji nastoje da neguju decu u tom duhu podredjenosti.

Kako stvari stoje, ispada da svaki covek ima svoju istinu; koliko ljudi - toliki broj istina; sve subjektivno obojeno.

U romanu “Okean u oku” sjajne Danijele Knez,  kljucna recenica  (opet-po mom subjektivnom ubedjenju) :”UM  OGRANICEN MATERIJALNIM ZNANJEM” je ISTINA=ZAKON.  Ta istina nije uvredljiva. Veliki strucnjaci se usavrsavaju tako sto se nadgradjuju materijalnim znanjem – opste prihvacenim u sistemu, a koje je u interesu I sluzbi drustva u celini (lekari,advokati, inzenjeri…ucitelji…). Ta materijalna znanja ne ostavljaju proctor carujucem duhu!

Te nevidljive spone duhovnog u nama, sa racionalnim I emotivnim aspektom - coveka

cine celovitim bicem, nalazu da se takav covek neguje – NE da se vaspitava (sto ne znaci da ce biti nevaspitan).

Negovanje nadarene dece, a svi se radjaju sa nekim darom, omogucava nesputani razvoj, ipak, neceg najlepseg s cim covek dolazi na svet.  Najlepsa je  TA  ISTINA  o spoznaji Sveta  koja se zadrzava u deci dugo, u deci koja se slobodno razvijaju.

ISTINA  otvara zardjala vrata memlivih mracnih dubina coveka koji se boji suocavanja sa samim sobom. Istina pomaze  oslobadjanju od straha; potpomaze hrabrost, usmerava ka lepom, ka ljubavi koja pokrece svet.

U to ime, srecan praznik istine koji govori recima ljubavi.         

REZIME 1970-2010

Zaokruzujuci etapu visedecenijskog rada u duhovno istrazivackim vodama, od osamnaeste godine kada sam svoj zivot uzela u sopstvene ruke, sa neizvesnom buducnoscu, cetrdeset godina kasnije, 02.06.2010, penzionisem samu sebe, prezadovoljna sto sam u jednom trenu (a trajao je od 1990), prozivela-na moj nacin-buducnost koja ce se kad tad dogoditi. 

Odrastajuci sam citala, igrala balet, crtala stripove, citala, kreirala, slikala, fotografisala, citala, citala,  uzivala u dzezu, disko ritmu, rok muzici, crtala, citala, studirala ekonomiju, putovala, putovala, putovala, citala, crtala, volela, radila u Banci, putovala, putovala, putovala….negovala Decije stvaralastvo u vannastavi, vodila Deciju kreativnu igraonicu,  zavrsila Skolu slikanja I crtanja za trece doba,  bila izuzetno ekstrovertna sa  povremenim introvertnim fazama…. I odnegovala odgovornog, kreativnog coveka-rodjenog u istinskoj ljubavi!

                               

              -----------       -----------     ---------

Vise ne putujem; I dalje citam. I na veliko zadovoljstvo, u protekloj deceniji, sirom sveta, nova generacija pisaca pise na nacin koji pokazuje budjenje duha u isto vreme na raznim mestima. Kosmicki okidac!  Psihoanaliza uz prodiranje u kolektivnu svest (ili besvest.) na neobjasnjivo novi nacin.

Kao sto ne umem da definisem ljubav, a od nje sam satkana I samo tako mogu da zivim-voleci, tako ne mogu da objasnim ni taj novi talas koji, samo culima potvrdjen, jeste u funkciji dobra.     

              -------------       ------------   ------------

Ne plasite se da  negujete SQ – duhovnu inteligenciju – ne boli I nikoga ne povredjuje, a zivite kvalitetno ovo jedinstveno cudo zivota koje nam je dato.  ….   

(Delic rezimea u tekstu”Iz mog ugla zainteresovanog pojedinca” od 03.01.2010.godine) 

“Zanesenost” Antonije Bajat , obelezila je moje zrelo doba, I citav zivot – valda zato sto sam zanesena rodjena I takva cu I skoncati. Jednom!     

SITNICARNICA KOD SRECNE RUKE

U  Karadzicevoj br.6, zablistao stambeni objekat koji je, verovatno, promenjene namene-sada poslovni prostor! 

Trosna kuca sa napuklim  zidovima po vertikali, sa krovom kao od saca, sa ogradom od zica, tu I tamo pokidanom, kuca koja cuva duh obrazovanja I stvaralastva, I koja se cuva s ljubavlju, preko noci iznikla u palatu.  Lepo je znati da postoje ljudi koji, osim novca,  imaju I istancan osecaj za lepo! 

U toj kuci, nekada, ziveli su fotografi, lekari iz  srca Nisa, zivela je uciteljica kosmickog duha, vanvremenskog uma, koja je s lakocom prepoznavala dobrotu u deci koja rastu. Ostavila je snazan pecat svojim postojanjem, svojim radom kojim je stvorila sopstveni dom, svojim potomstvom. Procvat je nastao dolaskom dece stvaralackog zanosa, koja su rasipala bisere ciste duse zeljna ljubavi I razumevanja za ono sto nose u sebi. Orila se pesma tih malih carobnjaka-“Cuvajmo prirodu da bi nas spasila, da nam sunce ne bi ugasila…”, isijavala je decija radost zbog drugarstva s kojim su negovano rasla povezujuci se sa starijom decom koja su nesebicno prenosila malisanima  spoznaju o svetu u koji su krocila. 

Cvetali su ljubav I duh koje je uciteljica, ne samo u svojoj kuci, potsticala kod generacija dece u “Ucitelj Tasinoj” skoli nekim, samo njoj znanim carobnim stapicem.  Sve se to uzizilo u kuci carujuceg stvaralastva za vecnost. 

U prostoru u kome mogu da se prekrajaju zidovi, nadgradjuju spratovi, gde se sve iz temelja menja-ne postoje gradjevinari koji bi mogli da prekroje duh koji obitava u carobnoj kuci, duh porodica koje su  tu zivele, postajale ljudi vredni paznje I kao takvi zapamceni  po odlasku u neke druge svetove. 

Ta Carobna kuca, bila je prinudjena da se da drugim cuvarima. Sa bolom su presli kljucevi iz ruku u ruke nekom novom soju ljudi. Kuca je vidljivi spomenik neimara; ono nevidljivo I dalje traje utkano u prostor kuce koja cuva tajne porodica starosedeoca kojih vise nema. 

Nekako mi je doslo da preporucim knjigu Gorana Petrovica “Opsada crkve Svetoga spasa” davno procitane. Prosto se treba upoznati sa vrhunskim delima-pre ili kasnije. Ne mogu da precizno odredim koje  je njegovo delo fascinantnije; da li upravo preporuceno ili “Sitnicarnica kod srecne ruke”-Narodna knjiga / Alfa 2001. – deseto izdanje – NIN-ova nagrada kritike  za roman 2000. godine. 

Svaka ruka je srecna ciji prsti stvaraju cuda. A “dogadjaju nam se samo cuda koja smo zasluzili”! Bez obzira u kojoj kuci, u kojoj epohi postojali. 

“……..recenica na srpskom….Slovoslagana rucno.Stampana cirilicnim pismenima.

Mimo redova se dao nazreti otisak sa poledjine lista. Prvobitno savrseno beo,  papir je mestimice zuteo od svuda zalazeceg vremena……..”