Zojin čarobni kutak

Saturday, December 27, 2014

Postoji mladi covek, prelep, prezgodan, prepametan, obrazovan, sa posebnim sarmom I smekom I diskretnom dozom saljivog cinizma koji ne vredja. Njegovo znanje je sveobuhvatno, ne samo u oblasti kojom se bavi. Rodjeni lider. Dobar poznavalac ljudi. Duboko zaronjen u biznis I profit. Porodican covek. Jako posvecen porodici. A opet- SVOJ!

U moru biznismena, ono sto ga apsolutno razlikuje od svih, ima SLUH ZA KREATIVNO ISKAZIVANJE, naravno ako I to donosi profit.

Ono sto ne znam je da li bi imao hrabrosti da izgubi mrvicu svog, radom stecenog bogatstva, a da ne trepne, ulazuci u kreativan rad sa neizvesnim ishodom. Da ulozi u lepotu umetnosti koja jeste izraz drevnog duha ljubavi, a koji (duh) za proizvod ima istinu, sirenje neceg dobrog I plemenitog sto utice na negovanje culture tako neophodne za trenutak u kome se svet nalazi.

Na mestu na kome sam u svom carobnom kutku, sasvim svoja I snazna, dogodio se SUDAR DREVNOG DUHA LJUBAVI I GVOZDENE MOCI INDIVIDUALNOG JA, FINANSIJSKE MOCI, naravno!!!

Ljubav, totalno degradirana u danasnjem svetu, ta drevna ljubav negovana citav vek u kutku koji traje na svoj tihi I predivan nacin mimo sveta, cini se snaznijom od prodiruce gvozdene moci biznisa koji ne preza da bi dosao do cilja.

Duboko verujem I ne gubim nadu da je ovaj svet nap utu da iznedri mnogo takvih mladih ljudi spremnih da se uortace sa krhkom snagom kreativnih ideja pojedinaca bez finansijske moci, ali sa ogromnom ljubavlju u sebi koja se preliva preko granica bica stiteci ga beskrajno od povreda.

Sa takvim covekom od biznisa, kreativac moze da bude ORTAK, da realizuje svoje ideje neopterecen ekonomskom egzistencijom, covekom spremnim da ulozi u negovanje drevnog duha ljubavi I umetnosti, na mestu, na mestima na kojima takav duh I umetnost caruju citavu vecnost.

Potraga za takvim ortakom I potreba da sacuvam carobni kutak od unistenja zarad necijeg profita jeste smisao mog zivota. Verujem, duboko verujem I u ljude I u cuda. Verujem bezrezervno! Valjda mi se zato jako dopala, a ne znam cija je misao: “Ako uspete da prevarite nekoga, nemojte misliti da je ta osoba glupa. Shvatite onda da vam je ta osoba verovala mnogo vise od onoga sto vi zasluzujete.”

O slavi Sv Nikolaja

Monday, November 24, 2014

MAGIC Stvaralastvo = Montesori Pedagogija

Magic Stvaralastvo u Nisu – Deca za Decu u vannastavi, samookupljene oko ideje svog slobodnog duha u kuci Zojic (1992 – 2002) imalo je istu sustinu kao danas vec primenljiv Montesori program.

Bravo za MAGIC decu, kreativce 85og godista grada Nisa, I njihove saradnike od 7 do 77 (I sire ) koji su podrzavali razvoj slobodnog duha malisana, koji kao takav JESTE izraz DUHOVNE INTELIGENCIJE (SQ) coveka, kao sveobuhvatne, krajnje inteligencije koja nalaze: “ Pomozi mi da naucim sam”, da imam slobodu izbora, a na taj nacin ostanem disciplinirano nezavisna licnost. Upravo to je bilo omogucavano citavu deceniju MAGIC deci, osnivacima stvaralastva u vannastavi po volji spostvenog duha., kojima su se pridruzili vrsnjaci iz raznih osnovnih skola Nisa, pa malo stariji, a potom I oni najstariji saradnici sirom nase zemlje, razlicitih profesija I interesovanja. Zajednicko im je bilo da imaju sluh za potrebe malisana da se slobodno razvijaju u skladu sa svojim interesovanjima. Da se I posle 10 godina trajanja nastavila ta divna stvaralacka aktivnost I negovanje takve dece, bilo bi carobno ziveti u njihovom svetu kada odrastu.

Medjutim, nista nije izgubljeno. Naprotiv. Carolija se nastavlja.

http://montesorivrtic.com/SR/

http://www.decijakuca.rs/

Poslednja kolumna Jovana Ćirilova

Jovan Ćirilov pisao je za NIN skoro 30 godina. Poslednju Reč nedelje napisao je sa željom da bude objavljena u NIN-u nakon njegove smrti.

Poslednja reč nedelje

Ja

Jednog ja manje je na svetu. I to moga ja. To svi drugi znaju, osim mene koji više ne postojim. Lakše je ne postojati, nego postojati. Telo je jedino stanište svakog ja, ali telu nije lako što u njemu prebiva jedno ja. Ja muči telo, a i telo muči – ja.

Oni su u grčevitom zagrljaju dok postoje. Ja je svesno da ne može bez tela, a telo ne zna ništa. Ono prosto postoji ne zbog ja, ali kao da je tu zbog ja.

Otkako je ljudskog roda, bilo je bezbroj neponovljivih ja. Svet postoji dok ga jedno ja samosaznaje. I kad njega nema, kao da nema ni sveta. A ima ga. Koliko je za našeg življenja otišlo raznih ja iz života, i svet je nastavio da postoji bez tih ja. To je dovoljan dokaz. Evo, mene više nema, a svet postoji…

Celu kolumnu možete da pročitate u novom broju NIN-a.