Sunday, September 6, 2015
Sunday, August 9, 2015
Ne odlazis, voljena nasa.
Ne odlazis, voljena nasa. Ljubav koja nas vezuje je I sa ove I sa one strane duge, Tvoja JEDINSTVENOST je u potpunoj plemenitosti s kojom si rodjena I kojom si obasipala porodicu I ljude oko sebe. Zato si bila od svih iskreno voljena, DOBRA zena, zena BORAC, brizna cerka, posvecena supruga I u dobru I u zlu, negujuci svog muza Jovana do njegovog poslednjeg daha, sa kojim si se vencala na danasnji dan, 8.avgusta, pre 50 godina.
Sin SASA je bio tvoj ponos I SMISAO ZIVOTA kome si stvarala ugodjaje I u nemogucim uslovima da bi mu uvek bilo dobro… I bice. Mirno spavaj. Nije ostao sam. Tu smo mi, njegov brat Gasa sa porodicom, ljudi koji te uvazavaju….
Tvoje komsije, pocev od najmladje decice koja su ti trcala u narucje, I starije komsije, I ljudi iz dragstora, sa pijace, nas Rade I njegova porodica iz Lipovca, verni prijatelj, dozivljavali su te kao DOBRO koje se kao takvo odrzalo do zadnjeg tvog daha NEOKALJANO, sto je PRIVILEGIJA RETKIH.
Mi, tvoje sestre, zet Pera (za koga si obozavana svastika), snazan oslonac, imamo toliko predivnih uspomena sa terase naseg srecnog odrastanja, stare, trosne kuce u srcu Nisa ciji si izdanak. Uspomene sa letovanja, iz Beograda, Novih godina sa mnogih mesta po Srbiji, uzivanja u prekrasnom ambijentu manastira Lipovac u vikendicama skromnim, na svetom mestu, druzenja sa VELIKIM PRIJATELJEM OCEM DIONISIJEM koji je sve nas blagoslovio…..
Imamo I tuzne uspomene ispracajuci baka Tekicu, nasu nezamenjivu pomoc Zumbulu, Kum Dobrija, mamu, Branka, Bule, zeta Jocu,dr Vanjusku, Trencu,Radetove roditelje iz Lipovca, baka Dragu,Vidana, Vesnu,Daneta, teta Anku, cika Boru , roditelje nase Buce, drage rodjake iz familije Ciric, nezaboravnu I posebnu Lalu, divnog Tonsu, cika Ljubisu, sina Djordja naseg Milanceta iz Amerike, Brankicu zenu brata Mikija iz Beograda, nase rodjake Maksimovic iz Smederevske palanke, naseg brata I sestru Ljupceta I Lelu Zojic…. Tolike prijatelje ….
TVOJOJ NEVENI, tvojoj Neculojki, tvojoj VILI kako si je zvala I kao takvu nosila u srcu, OBELEZILA SI ZIVOT NAJVECIM VREDNOSTIMA COVECNOSTI, LJUBAVI, SAMILOSTI, RAZUMEVANJA, PRASTANJA, TOLERISANJA, PLEMENITOSTI…..
Nisi bila samo njena tetka, vec TETKA SVIM NJENIM DRUGARICAMA koje te prosto NOSE U SVIM DELOVIMA SVOJIH BICA kao N E P R O C E NJ I V O B L A G O.
Tvoje kolege iz Beograda, iz Kopaonika, lile su suze kada im je u penziju otisla najlepsa koleginica, DOBRA DUSA, veseljak na svog oca Svetislava, na svim zabavama na kojima ti je uvek pevao Zvonko Bogdan, bas iz srca,znalac lepote zena I meraka. Mudra na nasu majku I studentsku majku nashi kolega, zapamcenu kao baka Seku jer su je tako zvali unucici,baka Seku pored koje ces da pocivas u tvom voljenom gradu na Vilinoj reci, u koji si se vratila posle 40 godina zivota u Beogradu.
Tvoje I nase odane kume prisvojile su te kao sestru, I one koje nisu prisutne, sa obozavanjem I postovanjem te ispracaju.
DOBRICE SVOJIH SESTARA , Dace I Nadje, NISTA NAS NE RAZDVAJA. Treperices namkaonajsvetlija Zvezda da svi tvoji najmiliji mirno spavamo do tamo nekog susreta u nekom trenutku.
Svi, ali svi te s ove strane ISPRACAMO ogromnom BOZANSKOM LJUBAVLJU na DANASNJI VELIKI PRAZNIK, znajuci da te ISTOM LJUBAVLJU DOCEKUJU SVI NASI DO VECNOSTI SJEDINJENI U PROSTRANSTVIMA D U H A.
ZOJICEVO PRVENCE, NAJLEPSA DEVOJKO NISA, STARI NIS TE POZDRAVLJA. POCIVAJ U MIRU. AMIN.
08.avgust 2015. Na Novom groblju u Nisu u Crkvi Casnog Krsta posle opela Oca ZORANA, pravog coveka za ispracaj tako dobrog coveka u oblicju zene.
Sin SASA je bio tvoj ponos I SMISAO ZIVOTA kome si stvarala ugodjaje I u nemogucim uslovima da bi mu uvek bilo dobro… I bice. Mirno spavaj. Nije ostao sam. Tu smo mi, njegov brat Gasa sa porodicom, ljudi koji te uvazavaju….
Tvoje komsije, pocev od najmladje decice koja su ti trcala u narucje, I starije komsije, I ljudi iz dragstora, sa pijace, nas Rade I njegova porodica iz Lipovca, verni prijatelj, dozivljavali su te kao DOBRO koje se kao takvo odrzalo do zadnjeg tvog daha NEOKALJANO, sto je PRIVILEGIJA RETKIH.
Mi, tvoje sestre, zet Pera (za koga si obozavana svastika), snazan oslonac, imamo toliko predivnih uspomena sa terase naseg srecnog odrastanja, stare, trosne kuce u srcu Nisa ciji si izdanak. Uspomene sa letovanja, iz Beograda, Novih godina sa mnogih mesta po Srbiji, uzivanja u prekrasnom ambijentu manastira Lipovac u vikendicama skromnim, na svetom mestu, druzenja sa VELIKIM PRIJATELJEM OCEM DIONISIJEM koji je sve nas blagoslovio…..
Imamo I tuzne uspomene ispracajuci baka Tekicu, nasu nezamenjivu pomoc Zumbulu, Kum Dobrija, mamu, Branka, Bule, zeta Jocu,dr Vanjusku, Trencu,Radetove roditelje iz Lipovca, baka Dragu,Vidana, Vesnu,Daneta, teta Anku, cika Boru , roditelje nase Buce, drage rodjake iz familije Ciric, nezaboravnu I posebnu Lalu, divnog Tonsu, cika Ljubisu, sina Djordja naseg Milanceta iz Amerike, Brankicu zenu brata Mikija iz Beograda, nase rodjake Maksimovic iz Smederevske palanke, naseg brata I sestru Ljupceta I Lelu Zojic…. Tolike prijatelje ….
TVOJOJ NEVENI, tvojoj Neculojki, tvojoj VILI kako si je zvala I kao takvu nosila u srcu, OBELEZILA SI ZIVOT NAJVECIM VREDNOSTIMA COVECNOSTI, LJUBAVI, SAMILOSTI, RAZUMEVANJA, PRASTANJA, TOLERISANJA, PLEMENITOSTI…..
Nisi bila samo njena tetka, vec TETKA SVIM NJENIM DRUGARICAMA koje te prosto NOSE U SVIM DELOVIMA SVOJIH BICA kao N E P R O C E NJ I V O B L A G O.
Tvoje kolege iz Beograda, iz Kopaonika, lile su suze kada im je u penziju otisla najlepsa koleginica, DOBRA DUSA, veseljak na svog oca Svetislava, na svim zabavama na kojima ti je uvek pevao Zvonko Bogdan, bas iz srca,znalac lepote zena I meraka. Mudra na nasu majku I studentsku majku nashi kolega, zapamcenu kao baka Seku jer su je tako zvali unucici,baka Seku pored koje ces da pocivas u tvom voljenom gradu na Vilinoj reci, u koji si se vratila posle 40 godina zivota u Beogradu.
Tvoje I nase odane kume prisvojile su te kao sestru, I one koje nisu prisutne, sa obozavanjem I postovanjem te ispracaju.
DOBRICE SVOJIH SESTARA , Dace I Nadje, NISTA NAS NE RAZDVAJA. Treperices namkaonajsvetlija Zvezda da svi tvoji najmiliji mirno spavamo do tamo nekog susreta u nekom trenutku.
Svi, ali svi te s ove strane ISPRACAMO ogromnom BOZANSKOM LJUBAVLJU na DANASNJI VELIKI PRAZNIK, znajuci da te ISTOM LJUBAVLJU DOCEKUJU SVI NASI DO VECNOSTI SJEDINJENI U PROSTRANSTVIMA D U H A.
ZOJICEVO PRVENCE, NAJLEPSA DEVOJKO NISA, STARI NIS TE POZDRAVLJA. POCIVAJ U MIRU. AMIN.
08.avgust 2015. Na Novom groblju u Nisu u Crkvi Casnog Krsta posle opela Oca ZORANA, pravog coveka za ispracaj tako dobrog coveka u oblicju zene.
Saturday, July 11, 2015
Noam Comski
"Ukoliko danas poucavas onome o cemu si poducavao pre pet godina, onda ili je to polje mrtvo ili si ti mrtav."
SAZNANJE
Saznanje da je Vladeta Jerotic napisao “Pohvalu” za delo Bela Hamvasa, koje je Sava Babic preveo, delo od rukopisa koji su zaostavstina tog duhovnog gorostasa. Saznanje da je Vladeta Jerotic UVAZIO BeluHamvasa, koji je za mene u rangu Nikola Tesle vremevecnog od trenutka kada sam citala njegova dela (pre vise od dvanaest godina), to saznanje je za mene vrlo ZNACAJNO!
Pre, moguce, petnaest godina u moj duhovni svet je usetao Vladeta Jerotic. Propratila sam svako njegovo gostovanje, njegova predavanja u Nisu (a bilo ih je), citala I iscitavala sve sto je napisao/ Pojavio se kada mi je bilo najvaznije da imam “sagovornika” na mom intuitivnom putu duhovnog uzrastanja, ceprkajuci po sopstvenim, ko zna od koga, duboko ugradjenim iskonskim resursima.
Shvatila sam da je taj put sasvim ocekivan kod ljudi uopste (ranije ili Kasnije), shvatila sam da se kod mene taj process odvija od najranijeg detinjstva (verovatno I prenatalno u sta verujem iako se nisam ni trudila da tragam za dokazima) I da je moja zivotna filosofija sasvim zdrava jer su pri odrastanju bile udruzene snage emocija, duha I uma. Ali bas,bas tim redom.
Nesto kasnije, na moju veliku radost, dogodio se I Aleksandar Gajsek I AGAPE koja je od detinjstva MOJA TRPEZA I mojih srodnih dusa po duhu; I Vladeta Jerotic kao gost-domacin. Smatrala sam – TO JE VRH!!!
Ali, posto me je I Bela Hamvas pronasao, citajuci njegova dela, pred samom sobom sam se osecala nelagodno jer sam Belu Hamvasa postavila na pijedastal mislioca najviseg ranga. Nelagoda je izazvana cinjenicom, da Hamvas, po mom skromnom misljenju,na neki nacin, prevazilazi cak I naseg Vladetu Jerotica. I zbog toga se nikako nisam osecala dobro.
S druge strane, Hamvas je “tumacio” I bio “saglasan” sa mojim poimanjem onog nevidljivog koje sam smatrala sustinom covekovog bica. Osokolio me svojom recju jer mi je bilo vazno da znam da ni jednog trenutka nisam zastranila nap utu duhovnog sazrevanja na kome sam se sudarala I sa teskim trenucima, ali sam uvek isla lagano dalje I dalje…na putu koji sam sama izabrala osluskujuci to, nesto neopipljivo unutar sebe.
Nelagoda je trajala sve do saznanja da HAMVASU I VLADETA JEROTIC ODAJE PRIZNANJE!!! Tako rasterecena, za mene veoma znacajnim otkricem, DOZIVELA SAM EKSPLOZIJU SRECE.Neko tvrdi da je iluzija sreca, a drgi da je sreca iluzija. Ni jedno od toga dvoga nije bilo u osnovi moje sustinske srece.
U Eseju o Beli Hamvasu ( Aleksandar Maric )”ISTORIJA I APOKALIPSA”, 2010.g.Draslar partner, receno je: “Kada se pojavila knjiga sa zvucnim naslovom “I storija I apokalipsa”, I to u opremi sa raspecem na koricama, kao da se otvorila nova prilika, ne tako cesta, da se covek otisne u jos neistrazene dubine. Da je ta sugestija tacna, potvrdjuje I kratka biografija Bele Hamvasa gde se on IMENUJE MUDRACEM,ESEJISTOM I ROMANSIJEROM KOJI JE ZAPOSTAVLJEN I POTISNUT MISLILAC ciji rukopisi jos nisu dostupni, ali se polako objavljuju I da smo sve vise SVEDOCI da ce PROSLI VEK U MADJARSKOJ IMATI JOS JEDNO KRUPNO IME, A SVET JEDNOG OD N A J Z N A C A J N I J I H MISLILACA NASEG DOBA.”
Iz Eseja “ Heliosa I Abelar ”
“Samo prolazno delo vredi objaviti; BESMRTNO DELO M O Z E OSTATI U RUKOPISU. I posle smrti autora sluzavka moze slobodno da rukopis skupi u korpu za rublje, da ga odnese u kuhinju za potpalu.
STO JE JEDNOM NAPISANO BESMRTNO, NJEGOVO BIVSTVO NE ZAVISI VISE OD LJUDSKOG SECANJA. TO DELO JE NEGDE DRUGDE POBEDILO, VECNO I KONACNO.
Nije htelo priznanja, nije zelelo glas, nije zudelo da poucava, nije trazilo novac, ni vlast I nije zelelo da se dopadne.
BESMRTNO DELO SE NE ZBIVA OVDE. NEGDE VISE. NEGDE DRUGDE. I ONO STO SE NALAZI U NJEMU, ZBIVA SE I Z M E DJ U C O V E K A I B O G A. Z B I L O SE.CAK I ONDA AKO TO NIKO NE ZNA.
I Bog ce ga se secati u srcu kad hartije vec budu izgorele onako kao kada se neki porfirni obelisk pretvori u prah, kao pesak. To vise nije stvar knjige, njoj ne treba citalac. Ne treba joj istorijograf…”
“ALI, MORAMO PRIZNATI posle ovakvog pregleda kakav je izbornik ili antologija “Istorija I apokalipsa”, IZ VELIKOG DELA OVOG MUDRACA, ESEJISTE, ROMANSIJERA I PESNIKA, DA NJEGOVA ZAOSTAVSTINA IMA OSOBINE I jednog I drugog, I PROLAZNOG I BESMRTNOG ISTOG ONAKVOG KAKO JUSTIN CELIJSKI DEFINISE SAMOG COVEKA – V R E M E V E C N O G.”
Otac Justin Celijski (Popovic) jedan je od utemeljivaca Srpskog Filosofskog Drustva 22.oktobra 1938. Rodjen 1894. U Vranju, a upokojiose u dan svog rodjenja (po starom kalendaru 25.marta) na Blagovesti 1979.g. Grob kod manastira crkve u celijama.
Kakvo blazenstvo saznati da je Bela Hamvas covek-vremevecni I da svet u njemu dobija jednog od najznacajnijih mislilaca naseg doba. Melem za moju dusu.
Pre, moguce, petnaest godina u moj duhovni svet je usetao Vladeta Jerotic. Propratila sam svako njegovo gostovanje, njegova predavanja u Nisu (a bilo ih je), citala I iscitavala sve sto je napisao/ Pojavio se kada mi je bilo najvaznije da imam “sagovornika” na mom intuitivnom putu duhovnog uzrastanja, ceprkajuci po sopstvenim, ko zna od koga, duboko ugradjenim iskonskim resursima.
Shvatila sam da je taj put sasvim ocekivan kod ljudi uopste (ranije ili Kasnije), shvatila sam da se kod mene taj process odvija od najranijeg detinjstva (verovatno I prenatalno u sta verujem iako se nisam ni trudila da tragam za dokazima) I da je moja zivotna filosofija sasvim zdrava jer su pri odrastanju bile udruzene snage emocija, duha I uma. Ali bas,bas tim redom.
Nesto kasnije, na moju veliku radost, dogodio se I Aleksandar Gajsek I AGAPE koja je od detinjstva MOJA TRPEZA I mojih srodnih dusa po duhu; I Vladeta Jerotic kao gost-domacin. Smatrala sam – TO JE VRH!!!
Ali, posto me je I Bela Hamvas pronasao, citajuci njegova dela, pred samom sobom sam se osecala nelagodno jer sam Belu Hamvasa postavila na pijedastal mislioca najviseg ranga. Nelagoda je izazvana cinjenicom, da Hamvas, po mom skromnom misljenju,na neki nacin, prevazilazi cak I naseg Vladetu Jerotica. I zbog toga se nikako nisam osecala dobro.
S druge strane, Hamvas je “tumacio” I bio “saglasan” sa mojim poimanjem onog nevidljivog koje sam smatrala sustinom covekovog bica. Osokolio me svojom recju jer mi je bilo vazno da znam da ni jednog trenutka nisam zastranila nap utu duhovnog sazrevanja na kome sam se sudarala I sa teskim trenucima, ali sam uvek isla lagano dalje I dalje…na putu koji sam sama izabrala osluskujuci to, nesto neopipljivo unutar sebe.
Nelagoda je trajala sve do saznanja da HAMVASU I VLADETA JEROTIC ODAJE PRIZNANJE!!! Tako rasterecena, za mene veoma znacajnim otkricem, DOZIVELA SAM EKSPLOZIJU SRECE.Neko tvrdi da je iluzija sreca, a drgi da je sreca iluzija. Ni jedno od toga dvoga nije bilo u osnovi moje sustinske srece.
U Eseju o Beli Hamvasu ( Aleksandar Maric )”ISTORIJA I APOKALIPSA”, 2010.g.Draslar partner, receno je: “Kada se pojavila knjiga sa zvucnim naslovom “I storija I apokalipsa”, I to u opremi sa raspecem na koricama, kao da se otvorila nova prilika, ne tako cesta, da se covek otisne u jos neistrazene dubine. Da je ta sugestija tacna, potvrdjuje I kratka biografija Bele Hamvasa gde se on IMENUJE MUDRACEM,ESEJISTOM I ROMANSIJEROM KOJI JE ZAPOSTAVLJEN I POTISNUT MISLILAC ciji rukopisi jos nisu dostupni, ali se polako objavljuju I da smo sve vise SVEDOCI da ce PROSLI VEK U MADJARSKOJ IMATI JOS JEDNO KRUPNO IME, A SVET JEDNOG OD N A J Z N A C A J N I J I H MISLILACA NASEG DOBA.”
Iz Eseja “ Heliosa I Abelar ”
“Samo prolazno delo vredi objaviti; BESMRTNO DELO M O Z E OSTATI U RUKOPISU. I posle smrti autora sluzavka moze slobodno da rukopis skupi u korpu za rublje, da ga odnese u kuhinju za potpalu.
STO JE JEDNOM NAPISANO BESMRTNO, NJEGOVO BIVSTVO NE ZAVISI VISE OD LJUDSKOG SECANJA. TO DELO JE NEGDE DRUGDE POBEDILO, VECNO I KONACNO.
Nije htelo priznanja, nije zelelo glas, nije zudelo da poucava, nije trazilo novac, ni vlast I nije zelelo da se dopadne.
BESMRTNO DELO SE NE ZBIVA OVDE. NEGDE VISE. NEGDE DRUGDE. I ONO STO SE NALAZI U NJEMU, ZBIVA SE I Z M E DJ U C O V E K A I B O G A. Z B I L O SE.CAK I ONDA AKO TO NIKO NE ZNA.
I Bog ce ga se secati u srcu kad hartije vec budu izgorele onako kao kada se neki porfirni obelisk pretvori u prah, kao pesak. To vise nije stvar knjige, njoj ne treba citalac. Ne treba joj istorijograf…”
“ALI, MORAMO PRIZNATI posle ovakvog pregleda kakav je izbornik ili antologija “Istorija I apokalipsa”, IZ VELIKOG DELA OVOG MUDRACA, ESEJISTE, ROMANSIJERA I PESNIKA, DA NJEGOVA ZAOSTAVSTINA IMA OSOBINE I jednog I drugog, I PROLAZNOG I BESMRTNOG ISTOG ONAKVOG KAKO JUSTIN CELIJSKI DEFINISE SAMOG COVEKA – V R E M E V E C N O G.”
Otac Justin Celijski (Popovic) jedan je od utemeljivaca Srpskog Filosofskog Drustva 22.oktobra 1938. Rodjen 1894. U Vranju, a upokojiose u dan svog rodjenja (po starom kalendaru 25.marta) na Blagovesti 1979.g. Grob kod manastira crkve u celijama.
Kakvo blazenstvo saznati da je Bela Hamvas covek-vremevecni I da svet u njemu dobija jednog od najznacajnijih mislilaca naseg doba. Melem za moju dusu.
Tuesday, March 10, 2015
NEOSTVARENO ALI PROZIVLJENO
"NOAM ČOMSKI O ŠTETNOSTI OCENJIVANJA I RANGIRANJA DECE I NASTAVNIKA
Sam sistem vrednovanja je potpuno veštački. Nastavnici se ne rangiraju prema svojoj sposobnosti da pomognu deci da ostvare svoje potencijale i istraže svoje kreativna interesovanja. Te stvari ne podležu testovima.
„Pogledajte šta se dešava obrazovanju. U poslednje vreme, naglasak je na ocenjivanju i dece i nastavnika, pa se učenje svodi na pripreme za testove. A testiranja utiču kako na sudbinu učenika, tako i nastavnika.
To garantovano uništava svaki smisleni obrazovni proces. Nastavnik ne može da bude kreativan, maštovit niti da uzima u obzir različite potrebe učenika. Učenici, s druge strane, ne mogu da slede svoja interesovanja, jer moraju da uče za sutrašnji kontrolni zadatak. A od rezultata testova zavisi i budućnost učenika i nastavnika.
Birokrate koje sede po kancelarijama nisu loši ljudi, već rade unutar sistema čije ideologija i doktrine su izuzetno štetne.
Za početak, ne morate sve vreme ocenjivati ljude… Oni ne moraju stalno bivati rangirani prema nekim veštačkim standardima. Sam sistem vrednovanja je potpuno veštački. Nastavnici se ne rangiraju prema svojoj sposobnosti da pomognu deci da ostvare svoje potencijale i istraže svoja kreativna interesovanja. Te stvari ne podležu testovima.
Vi rangirate, ali to je uglavnom besmisleno i samo po sebi štetno. Pretvara nas u osobe koje svoje živote posvećuju boljem rangiranju, umesto da činimo stvari koje su vredne i važne.
U osnovnoj školi to je veoma razorno, što sam uvideo kada su moja deca bila osnovci. Već kada stignu do trećeg razreda, stvara se podela na glupe i pametne. Ako si svrstan među glupe, onda te škola tretira na potpuno drugačiji način nego kad si među pametnima.
Zamislite šta to čini deci. Ona to veoma ozbiljno shvataju, što je pogubno za njih, a pritom nema nikakve veze sa obrazovanjem.
Obrazovanje – to je razvijanje sopstvenih potencijala i sopstvene kreativnosti. Možda nećete biti sjajni u školi, ali ćete biti odličan umetnik. Šta je loše u tome? To je samo drugačiji način da živite ispunjenim životom, da oplemenite i sebe i one oko vas.
Sama ideja rangiranja je štetna. Ona je deo sistema koji treba da stvori tzv. “ekonomskog čoveka”. To je neko ko racionalno kalkuliše kako da poboljša sopstveni status i svoje bogatstvo, ne obraćajući pažnju ni na šta drugo. Ko teži da gomila materijalna dobra, jer je to ono što može da se izmeri. Ako ste dobri u tome, onda ste racionalna osoba koja donosi odluke na osnovu činjenica. Povećavate svoj “ljudski kapital” koji možete da prodate na tržištu.
O kakvom to čoveku govorimo? Da li je to ljudsko biće koje želimo da stvorimo? Svi ti mehanizmi – testiranje, procenjivanje, merenje, vrednovanje – prisiljavaju ljude da razviju takve osobine… A takve ideje imaju svoje posledice…“
(Transkript dela intervjua sa Noamom Čomskim, datog magazinu „Progresiv“)"
Zato sam posle neprevazidjenog i jedinstvenog iskustva u druzenju sa decom posebnog potencijala, imala sasvim ozbiljnu nameru da formiram Osnovnu skolu po meri decjeg duhai onog NECEG VISE STO NOSE U SEBI da bih sprecila da im se lomi kicma u duhovnom pogledu
Pratila sam potencijale te divne dece citavu deceniju i podrzavala s ljubavlju i paznjom njihova interesovanja, a sve kroz igru i zabavu, kao izraz SLOBODNOG DISCIPLINOVANOG DUHA oko koga su se deca okupila u vannastavi
Neverovatna podrska je dolazila sa mnogih strana , od izuzetnih licnosti poput iskusnih pedagoga, grupe psihologa koje su radile psiholoske radionice i zakljucile da je to jezgro najkreativnije grupe dece Nisa koje treba negovati sa posebnom paznjom,, zatim podrske roditelja, nastavnika, knjizevnika, slikara, lekara , novinara, Biljane bajke, Cece koja voli decu psihijatara takodje u smislu kako sacuvati to zdravo jezgro dece da ne dodju u priliku da im je vaznija raskosna kuca, limuzine, dzipovi, novac, a da zaboreve na ono najvaznije u zivotu, ljubav.Kratko receno PODRSKA LJUDI OD DUHA koji su bili gosti u Radio emisiji MEDZIK ZONA OZONA, EKOLOGIJA DUSE svake druge nedelje na Radio Nisu gde su intervjuisani od dece dajuci im primer kakav covek treba da bude.
Namera o osnivanju Osnovne skole, mada je kadar postojao, nije realizovana. Verovatno zato sto je stvaralastvo dece buknulo 1991.godine (valjda voljom Kosmosa) i cvetalo usred mraka do 2002.godine u najrazlicitijim izrazima, kao pomenutoj radio emisiji,TV nastupima, u sopstvenoj redakciji stvarajuci svoj casopis DECA ZA DECU, izlozbe u Decjoj biblioteci i poetska druzenja, gostovali u Crvenom krstu povodom Decje nedelje, ucesnici na priredbama u Domu vojske, pa u decjoj kreativnoj igraonici, PRVOJ KREATIVNOJ gde su novim malisanima jednom nedeljno dolazili kao instruktori za recitovanje, slikanje, komponovanje, engleski jezik....... i to su malisani BIRALI sa kim hoce da uce recitacije, glume, pevaju, sviraju, upoznaju se sa kompjuterom, sade i neguju biljke. Kakva je to bila uzajamna sreca. A tek zajednicke priredbe za mame ,tate, bake, deke, tetke strine....... modne revije, izbore misica i mistera, posete Sajmu knjiga, izlozbi cveca....sirenju interesovanja , clanstvo u Decjoj biblioteci gde su i trogodisnjaci imali svoju karticu i birali knjigu da je "citaju"
Tesi me sto je stotina dece , i kao saradnici iz mnogih delova nase tadasnje zemlje, sacuvala te prelepe uspomene svog odrastanja i srecnog detinjstva pevajuci DA RATA NIKADA NE BUDE.....
A zatim su deca odrasla i to u kvalitetne ljude. Da je taj model negovanja decjih potencijala tada zaziveo, sada bismo mi ziveli u blagodeti koju bi nam ta odrasla deca omogucavala zbog obilja paznje i ljubavi koju su akumulirala od nas i mogucnosti da sami nauce a ne da se namece put kojim treba da idu vec da cvrsto koracaju putem sopstvenog izbora prema sklonostima za koje im je omoguceno da otkriju u sebi.
Zadovoljstvo je imati u okruzenju tako formiranu mladost ispunjenu ljubavlju ciji je zivot dostojanstven i lep zbog odgovornosti delanjai postovanja prema okruzenju i u medjusobnom kontaktu Sto je sve lako kada su noseni krilima ljubavi.
Ipak sam sigurna da ce taj model koji sam s radoscu prozivljavala, kad tad da zazivi samo sto ja to zbog kratkovekog covekovog zivota necu stici da dozivim. Neizmerna je sreca sto sam tu buducnos prozivela. Kosmos mi je bio naklonjen. To je nasa tajna kroz eone. Sta se tu moze. Samo da se radujem novom danu koji je korak blize viziji koju sam prozivela citavim svojim ovozemaljskim bicem nepogresivo vodjenim ka duhovnim visinama.
Sam sistem vrednovanja je potpuno veštački. Nastavnici se ne rangiraju prema svojoj sposobnosti da pomognu deci da ostvare svoje potencijale i istraže svoje kreativna interesovanja. Te stvari ne podležu testovima.
„Pogledajte šta se dešava obrazovanju. U poslednje vreme, naglasak je na ocenjivanju i dece i nastavnika, pa se učenje svodi na pripreme za testove. A testiranja utiču kako na sudbinu učenika, tako i nastavnika.
To garantovano uništava svaki smisleni obrazovni proces. Nastavnik ne može da bude kreativan, maštovit niti da uzima u obzir različite potrebe učenika. Učenici, s druge strane, ne mogu da slede svoja interesovanja, jer moraju da uče za sutrašnji kontrolni zadatak. A od rezultata testova zavisi i budućnost učenika i nastavnika.
Birokrate koje sede po kancelarijama nisu loši ljudi, već rade unutar sistema čije ideologija i doktrine su izuzetno štetne.
Za početak, ne morate sve vreme ocenjivati ljude… Oni ne moraju stalno bivati rangirani prema nekim veštačkim standardima. Sam sistem vrednovanja je potpuno veštački. Nastavnici se ne rangiraju prema svojoj sposobnosti da pomognu deci da ostvare svoje potencijale i istraže svoja kreativna interesovanja. Te stvari ne podležu testovima.
Vi rangirate, ali to je uglavnom besmisleno i samo po sebi štetno. Pretvara nas u osobe koje svoje živote posvećuju boljem rangiranju, umesto da činimo stvari koje su vredne i važne.
U osnovnoj školi to je veoma razorno, što sam uvideo kada su moja deca bila osnovci. Već kada stignu do trećeg razreda, stvara se podela na glupe i pametne. Ako si svrstan među glupe, onda te škola tretira na potpuno drugačiji način nego kad si među pametnima.
Zamislite šta to čini deci. Ona to veoma ozbiljno shvataju, što je pogubno za njih, a pritom nema nikakve veze sa obrazovanjem.
Obrazovanje – to je razvijanje sopstvenih potencijala i sopstvene kreativnosti. Možda nećete biti sjajni u školi, ali ćete biti odličan umetnik. Šta je loše u tome? To je samo drugačiji način da živite ispunjenim životom, da oplemenite i sebe i one oko vas.
Sama ideja rangiranja je štetna. Ona je deo sistema koji treba da stvori tzv. “ekonomskog čoveka”. To je neko ko racionalno kalkuliše kako da poboljša sopstveni status i svoje bogatstvo, ne obraćajući pažnju ni na šta drugo. Ko teži da gomila materijalna dobra, jer je to ono što može da se izmeri. Ako ste dobri u tome, onda ste racionalna osoba koja donosi odluke na osnovu činjenica. Povećavate svoj “ljudski kapital” koji možete da prodate na tržištu.
O kakvom to čoveku govorimo? Da li je to ljudsko biće koje želimo da stvorimo? Svi ti mehanizmi – testiranje, procenjivanje, merenje, vrednovanje – prisiljavaju ljude da razviju takve osobine… A takve ideje imaju svoje posledice…“
(Transkript dela intervjua sa Noamom Čomskim, datog magazinu „Progresiv“)"
Izvor: Detinjarije i Buka, online magazin za online mislioce
Pratila sam potencijale te divne dece citavu deceniju i podrzavala s ljubavlju i paznjom njihova interesovanja, a sve kroz igru i zabavu, kao izraz SLOBODNOG DISCIPLINOVANOG DUHA oko koga su se deca okupila u vannastavi
Neverovatna podrska je dolazila sa mnogih strana , od izuzetnih licnosti poput iskusnih pedagoga, grupe psihologa koje su radile psiholoske radionice i zakljucile da je to jezgro najkreativnije grupe dece Nisa koje treba negovati sa posebnom paznjom,, zatim podrske roditelja, nastavnika, knjizevnika, slikara, lekara , novinara, Biljane bajke, Cece koja voli decu psihijatara takodje u smislu kako sacuvati to zdravo jezgro dece da ne dodju u priliku da im je vaznija raskosna kuca, limuzine, dzipovi, novac, a da zaboreve na ono najvaznije u zivotu, ljubav.Kratko receno PODRSKA LJUDI OD DUHA koji su bili gosti u Radio emisiji MEDZIK ZONA OZONA, EKOLOGIJA DUSE svake druge nedelje na Radio Nisu gde su intervjuisani od dece dajuci im primer kakav covek treba da bude.
Namera o osnivanju Osnovne skole, mada je kadar postojao, nije realizovana. Verovatno zato sto je stvaralastvo dece buknulo 1991.godine (valjda voljom Kosmosa) i cvetalo usred mraka do 2002.godine u najrazlicitijim izrazima, kao pomenutoj radio emisiji,TV nastupima, u sopstvenoj redakciji stvarajuci svoj casopis DECA ZA DECU, izlozbe u Decjoj biblioteci i poetska druzenja, gostovali u Crvenom krstu povodom Decje nedelje, ucesnici na priredbama u Domu vojske, pa u decjoj kreativnoj igraonici, PRVOJ KREATIVNOJ gde su novim malisanima jednom nedeljno dolazili kao instruktori za recitovanje, slikanje, komponovanje, engleski jezik....... i to su malisani BIRALI sa kim hoce da uce recitacije, glume, pevaju, sviraju, upoznaju se sa kompjuterom, sade i neguju biljke. Kakva je to bila uzajamna sreca. A tek zajednicke priredbe za mame ,tate, bake, deke, tetke strine....... modne revije, izbore misica i mistera, posete Sajmu knjiga, izlozbi cveca....sirenju interesovanja , clanstvo u Decjoj biblioteci gde su i trogodisnjaci imali svoju karticu i birali knjigu da je "citaju"
Tesi me sto je stotina dece , i kao saradnici iz mnogih delova nase tadasnje zemlje, sacuvala te prelepe uspomene svog odrastanja i srecnog detinjstva pevajuci DA RATA NIKADA NE BUDE.....
A zatim su deca odrasla i to u kvalitetne ljude. Da je taj model negovanja decjih potencijala tada zaziveo, sada bismo mi ziveli u blagodeti koju bi nam ta odrasla deca omogucavala zbog obilja paznje i ljubavi koju su akumulirala od nas i mogucnosti da sami nauce a ne da se namece put kojim treba da idu vec da cvrsto koracaju putem sopstvenog izbora prema sklonostima za koje im je omoguceno da otkriju u sebi.
Zadovoljstvo je imati u okruzenju tako formiranu mladost ispunjenu ljubavlju ciji je zivot dostojanstven i lep zbog odgovornosti delanjai postovanja prema okruzenju i u medjusobnom kontaktu Sto je sve lako kada su noseni krilima ljubavi.
Ipak sam sigurna da ce taj model koji sam s radoscu prozivljavala, kad tad da zazivi samo sto ja to zbog kratkovekog covekovog zivota necu stici da dozivim. Neizmerna je sreca sto sam tu buducnos prozivela. Kosmos mi je bio naklonjen. To je nasa tajna kroz eone. Sta se tu moze. Samo da se radujem novom danu koji je korak blize viziji koju sam prozivela citavim svojim ovozemaljskim bicem nepogresivo vodjenim ka duhovnim visinama.
Subscribe to:
Posts (Atom)