Zojin čarobni kutak

Sunday, December 18, 2016

JER, HODOCASNIK SAM

LJUBAVNA PESMA - Mirjana Bobić Mojsilović

Pošto me nikad nisi voleo

da bi me držao za ruku,

il’ odveo na more

u neku daleku luku,

da me hraniš

prstacima,

da,

za mene,

ubereš morsku zvezdu;

Da se spuštamo niz ulicu

sa tvojom rukom,

na mom struku.

Ili, da hodaš sa mnom

do crkvice Svetog Ilije,

na nekom grčkom ostrvu

ili na kopnu,

ako ti je milije.

I, pošto nikad nismo

imali

našu plažu;

ni naš sto

u omiljenoj kafani;

i, pošto hroničari,

uglavnom, lažu;

ni uspomene sa letovanja,

ni sa zimovanja,

herbarijum bez cveća

i bez lokvanja.

I, pošto se moji smrznuti prsti

nikada nisu grejali

u tvom džepu,

u dugim šetnjama

na keju;

i, pošto ti moje šale

nisu bile smešne,

dok im se svi drugi smeju.

I, pošto sada,

odjednom,

posle toliko vremena,

odjednom,

posle toliko vremena

kada ionako

više ništa nije smešno,

Ti, želiš da znaš

kome sam posvetila

onaj sonet lanjski,

i da li me još uvek

opčinjava Crnjanski,

i da li sve ovo ,

sa tobom ima

neke veze?

Bar malo?

Jer, vidim da ti je stalo,

hajde,

da ne izigravamo Engleze:

Sve što sam ikada uradila

bilo je samo zato,

što me nisi mogao voleti

onda,

kada sam čeznula

da hodaš sa mnom

do crkvice Svetog Ilije

na nekom grčkom ostrvu.

Ili, na kopnu,

ako ti je milije.

Tako da znaš:

Da,

bio si

sa mnom

u svakoj pesmi!

U knjigama,

u brigama,

u tortama,

u akvarelima,

i drugim bojama!

U porubima na haljinama,

u svim blizinama,

i daljinama!

U razgovorima,

u jezerima

i morima!

U usponima,

i u stvaralačkim

krizama,

izvor inspiracije

i eufemizama!

Ubila te

i ljubila,

i ponovo te

oživela,

da bih te srela

na kraju

neke priče.

Ili,

za potrebe male strofe,

da,

stavljala sam ti

tačke,

zareze

i apostrofe!

Kao što vidiš

ja ništa ne krijem.

Stvarno nemam

za čim da žalim:

Jer,

ja sam hodočasnik,

i ljubav je moj Jerusalim.

BRAVO, BRAVO DRAGA, DRAGA DEVOJKO, VANVREMENSKA BOBIC MOJSILOVIC