Leto u basti

MIT O NORMALNOSTI

'Bolest je kulturoloski konstruisana paradigma. Materijalisticko drustvo koje nas odvaja od nase duhovnosti...ignorise nase emocionalne potrebe, bice drustvo koje generise patologiju. To ima veze sa samom prirodom ekonomskog sistema koji tvrdi da nije vazno ko ste, vec koliko ste vrednovani od strane drugih, koliko mozete da proizvedete i potrosite. Sama priroda sistema diktira i promovise odvojenost od sopstva'

Kako da ne osecam radost u dusi zbog licnog uspeha da sacuvam svoju kicmu, u duhovnom smislu, da ne bude polomljena.

Niko nema pravo, ni porodica, da ometa razvoj deteta i u duhovnom uzrastanju ako je odlucilo da izabere taj tezi put, ostavljajuci utisak nesvesnog izbora (a da li je!?!) jer samo na taj nacin ne moze da se udalji od svog sopstva.
Desetogodisnje MAGIC STVARALASTVO, deca za decu u vannastavi (1991-2001) je svojevrstan primer ZDRAVOG JEZGRA koje su cinila DECA SLOBODNOG DUHA, zabelezeno u ovom carobnom kutku pocetkom 2011.god da se ne zaboravi LEPOTA PROZIVLJENIH TRENUTAKA i sacuva seme za rasejavanje ideja koje pokrecu svet...

Veoma vazno, u toliko pre sto zivimo u materijalistickom svetu i sve stoji, bas kako jeste, u gore postavljenom tekstu, video obracanju.

Kada se tako neometani nadjete u nekim godinama na veoma visokom duhovnom nivou, prosto vidite da ce treci milenijum doneti expanziju duha.

Zapisano je, na saljiv nacin, tih davnih godina u MAGIC decjem casopisu (postojao u okviru stvaralastva, bila je, cini mi se 2000.g), da je MAGIC BOMBA EKSPLODIRALA, a da to niko nije primetio, i OZRACILA LJUBAVLJU COVECANSTVO. Duh ljubavi ulazi u pore ljudi da bi se unutar samih licnosti borio sa, takodje donetim na svet ni malo lepim mislima i potrebom za jos manje lepim delima.

Drevni duh ljubavi je nemoguce unistiti ma kakav ga korov prekrivao. Ljudi uzvisenog duha postoje u dovoljnom broju da "ciste" korov i ostavljaju potomstvu plodno tlo.. A takvih je sve vise sto deluje blagotvorno na dusu i svakog dana se budite radosni jer lepota izbija iz vasih dubina zraceci iskonskom ljubavlju.

Jednostavno, prekrasan osecaj kada nikada ne osetite mrznju, kada bezgranicno tolerisete ljude koji vam cine lose, a vi bez materijalnih sredstava. Tada duhovna raskos i snaga stupaju na scenu. Radostan stav prema zivotu nije posledica materijalne zbrinutosti, vec sloboda tog nevidljivog duha koji vas vodi lavirintima materijalistickog sveta dok hodate po zici sa mogucnoscu pada svakog trenutka.

A vi? SRECNI!!!  JEDNOM MAGIC-UVEK MAGIC!

I ovog puta, kao i uvek, ZAHVALNA cerki sto sam saznala za Gabora Matea.

Video sa prevodom mozete pogledati na facebook linku

Ostavili su neizbrisivi trag

I dalje nas napustaju titani kulture...

Prijatelji moji stari

Jos jedna Nova

Mozda i oprostimo

JER, HODOCASNIK SAM

LJUBAVNA PESMA - Mirjana Bobić Mojsilović

Pošto me nikad nisi voleo

da bi me držao za ruku,

il’ odveo na more

u neku daleku luku,

da me hraniš

prstacima,

da,

za mene,

ubereš morsku zvezdu;

Da se spuštamo niz ulicu

sa tvojom rukom,

na mom struku.

Ili, da hodaš sa mnom

do crkvice Svetog Ilije,

na nekom grčkom ostrvu

ili na kopnu,

ako ti je milije.

I, pošto nikad nismo

imali

našu plažu;

ni naš sto

u omiljenoj kafani;

i, pošto hroničari,

uglavnom, lažu;

ni uspomene sa letovanja,

ni sa zimovanja,

herbarijum bez cveća

i bez lokvanja.

I, pošto se moji smrznuti prsti

nikada nisu grejali

u tvom džepu,

u dugim šetnjama

na keju;

i, pošto ti moje šale

nisu bile smešne,

dok im se svi drugi smeju.

I, pošto sada,

odjednom,

posle toliko vremena,

odjednom,

posle toliko vremena

kada ionako

više ništa nije smešno,

Ti, želiš da znaš

kome sam posvetila

onaj sonet lanjski,

i da li me još uvek

opčinjava Crnjanski,

i da li sve ovo ,

sa tobom ima

neke veze?

Bar malo?

Jer, vidim da ti je stalo,

hajde,

da ne izigravamo Engleze:

Sve što sam ikada uradila

bilo je samo zato,

što me nisi mogao voleti

onda,

kada sam čeznula

da hodaš sa mnom

do crkvice Svetog Ilije

na nekom grčkom ostrvu.

Ili, na kopnu,

ako ti je milije.

Tako da znaš:

Da,

bio si

sa mnom

u svakoj pesmi!

U knjigama,

u brigama,

u tortama,

u akvarelima,

i drugim bojama!

U porubima na haljinama,

u svim blizinama,

i daljinama!

U razgovorima,

u jezerima

i morima!

U usponima,

i u stvaralačkim

krizama,

izvor inspiracije

i eufemizama!

Ubila te

i ljubila,

i ponovo te

oživela,

da bih te srela

na kraju

neke priče.

Ili,

za potrebe male strofe,

da,

stavljala sam ti

tačke,

zareze

i apostrofe!

Kao što vidiš

ja ništa ne krijem.

Stvarno nemam

za čim da žalim:

Jer,

ja sam hodočasnik,

i ljubav je moj Jerusalim.



BRAVO, BRAVO DRAGA, DRAGA DEVOJKO, VANVREMENSKA BOBIC MOJSILOVIC