Ziveli u Novoj godini!

PRAZNIK ISTINE

Lepo je kada je covek podredjen VISIM  VREDNOSTIMA  ISTINE  I  LJUBAVI. Jos je lepse  kada ima dovoljan broj ljudi koji nastoje da neguju decu u tom duhu podredjenosti.

Kako stvari stoje, ispada da svaki covek ima svoju istinu; koliko ljudi - toliki broj istina; sve subjektivno obojeno.

U romanu “Okean u oku” sjajne Danijele Knez,  kljucna recenica  (opet-po mom subjektivnom ubedjenju) :”UM  OGRANICEN MATERIJALNIM ZNANJEM” je ISTINA=ZAKON.  Ta istina nije uvredljiva. Veliki strucnjaci se usavrsavaju tako sto se nadgradjuju materijalnim znanjem – opste prihvacenim u sistemu, a koje je u interesu I sluzbi drustva u celini (lekari,advokati, inzenjeri…ucitelji…). Ta materijalna znanja ne ostavljaju proctor carujucem duhu!

Te nevidljive spone duhovnog u nama, sa racionalnim I emotivnim aspektom - coveka

cine celovitim bicem, nalazu da se takav covek neguje – NE da se vaspitava (sto ne znaci da ce biti nevaspitan).

Negovanje nadarene dece, a svi se radjaju sa nekim darom, omogucava nesputani razvoj, ipak, neceg najlepseg s cim covek dolazi na svet.  Najlepsa je  TA  ISTINA  o spoznaji Sveta  koja se zadrzava u deci dugo, u deci koja se slobodno razvijaju.

ISTINA  otvara zardjala vrata memlivih mracnih dubina coveka koji se boji suocavanja sa samim sobom. Istina pomaze  oslobadjanju od straha; potpomaze hrabrost, usmerava ka lepom, ka ljubavi koja pokrece svet.

U to ime, srecan praznik istine koji govori recima ljubavi.         

REZIME 1970-2010

Zaokruzujuci etapu visedecenijskog rada u duhovno istrazivackim vodama, od osamnaeste godine kada sam svoj zivot uzela u sopstvene ruke, sa neizvesnom buducnoscu, cetrdeset godina kasnije, 02.06.2010, penzionisem samu sebe, prezadovoljna sto sam u jednom trenu (a trajao je od 1990), prozivela-na moj nacin-buducnost koja ce se kad tad dogoditi. 

Odrastajuci sam citala, igrala balet, crtala stripove, citala, kreirala, slikala, fotografisala, citala, citala,  uzivala u dzezu, disko ritmu, rok muzici, crtala, citala, studirala ekonomiju, putovala, putovala, putovala, citala, crtala, volela, radila u Banci, putovala, putovala, putovala….negovala Decije stvaralastvo u vannastavi, vodila Deciju kreativnu igraonicu,  zavrsila Skolu slikanja I crtanja za trece doba,  bila izuzetno ekstrovertna sa  povremenim introvertnim fazama…. I odnegovala odgovornog, kreativnog coveka-rodjenog u istinskoj ljubavi!

                               

              -----------       -----------     ---------

Vise ne putujem; I dalje citam. I na veliko zadovoljstvo, u protekloj deceniji, sirom sveta, nova generacija pisaca pise na nacin koji pokazuje budjenje duha u isto vreme na raznim mestima. Kosmicki okidac!  Psihoanaliza uz prodiranje u kolektivnu svest (ili besvest.) na neobjasnjivo novi nacin.

Kao sto ne umem da definisem ljubav, a od nje sam satkana I samo tako mogu da zivim-voleci, tako ne mogu da objasnim ni taj novi talas koji, samo culima potvrdjen, jeste u funkciji dobra.     

              -------------       ------------   ------------

Ne plasite se da  negujete SQ – duhovnu inteligenciju – ne boli I nikoga ne povredjuje, a zivite kvalitetno ovo jedinstveno cudo zivota koje nam je dato.  ….   

(Delic rezimea u tekstu”Iz mog ugla zainteresovanog pojedinca” od 03.01.2010.godine) 

“Zanesenost” Antonije Bajat , obelezila je moje zrelo doba, I citav zivot – valda zato sto sam zanesena rodjena I takva cu I skoncati. Jednom!     

SITNICARNICA KOD SRECNE RUKE

U  Karadzicevoj br.6, zablistao stambeni objekat koji je, verovatno, promenjene namene-sada poslovni prostor! 

Trosna kuca sa napuklim  zidovima po vertikali, sa krovom kao od saca, sa ogradom od zica, tu I tamo pokidanom, kuca koja cuva duh obrazovanja I stvaralastva, I koja se cuva s ljubavlju, preko noci iznikla u palatu.  Lepo je znati da postoje ljudi koji, osim novca,  imaju I istancan osecaj za lepo! 

U toj kuci, nekada, ziveli su fotografi, lekari iz  srca Nisa, zivela je uciteljica kosmickog duha, vanvremenskog uma, koja je s lakocom prepoznavala dobrotu u deci koja rastu. Ostavila je snazan pecat svojim postojanjem, svojim radom kojim je stvorila sopstveni dom, svojim potomstvom. Procvat je nastao dolaskom dece stvaralackog zanosa, koja su rasipala bisere ciste duse zeljna ljubavi I razumevanja za ono sto nose u sebi. Orila se pesma tih malih carobnjaka-“Cuvajmo prirodu da bi nas spasila, da nam sunce ne bi ugasila…”, isijavala je decija radost zbog drugarstva s kojim su negovano rasla povezujuci se sa starijom decom koja su nesebicno prenosila malisanima  spoznaju o svetu u koji su krocila. 

Cvetali su ljubav I duh koje je uciteljica, ne samo u svojoj kuci, potsticala kod generacija dece u “Ucitelj Tasinoj” skoli nekim, samo njoj znanim carobnim stapicem.  Sve se to uzizilo u kuci carujuceg stvaralastva za vecnost. 

U prostoru u kome mogu da se prekrajaju zidovi, nadgradjuju spratovi, gde se sve iz temelja menja-ne postoje gradjevinari koji bi mogli da prekroje duh koji obitava u carobnoj kuci, duh porodica koje su  tu zivele, postajale ljudi vredni paznje I kao takvi zapamceni  po odlasku u neke druge svetove. 

Ta Carobna kuca, bila je prinudjena da se da drugim cuvarima. Sa bolom su presli kljucevi iz ruku u ruke nekom novom soju ljudi. Kuca je vidljivi spomenik neimara; ono nevidljivo I dalje traje utkano u prostor kuce koja cuva tajne porodica starosedeoca kojih vise nema. 

Nekako mi je doslo da preporucim knjigu Gorana Petrovica “Opsada crkve Svetoga spasa” davno procitane. Prosto se treba upoznati sa vrhunskim delima-pre ili kasnije. Ne mogu da precizno odredim koje  je njegovo delo fascinantnije; da li upravo preporuceno ili “Sitnicarnica kod srecne ruke”-Narodna knjiga / Alfa 2001. – deseto izdanje – NIN-ova nagrada kritike  za roman 2000. godine. 

Svaka ruka je srecna ciji prsti stvaraju cuda. A “dogadjaju nam se samo cuda koja smo zasluzili”! Bez obzira u kojoj kuci, u kojoj epohi postojali. 

“……..recenica na srpskom….Slovoslagana rucno.Stampana cirilicnim pismenima.

Mimo redova se dao nazreti otisak sa poledjine lista. Prvobitno savrseno beo,  papir je mestimice zuteo od svuda zalazeceg vremena……..”

Ako treba da je kraj

AKO TREBA DA JE KRAJ

Gde su oni dobri anđeli čuvari

Što dolaze tiho da poprave stvari,

Ne vidim u mraku, leptire i svice,

Da ti sklone kosu i osvetle lice,

Ne vidim u mraku prst pred nosom,

Jutro stiže umiveno rosom,

Ne čuje se čak ni lepet krila,

Gluvi je sat.

Ako treba da je kraj,

Neka se odmah desi.

Ako treba da je bol,

Skupi ga i podnesi.

Ako treba da je život,

Samo duboka tuga,

Ako ovo bude kraj,

Znaću da nije ljubav.

DESET VELICANSTVENIH

Proteklu godinu obelezilo I zabelezilo se u Carobnom kutku:

1 – Oh!Photos; Oh!Purses; Oh! Fashion Corner;

I na Niskoj televiziji, Fashion Corner od 21og minuta u emisiji "Iz drugog ugla

2 – Oh! Nezamenljivi, jedinstveni fotomodeli-Ana, Vesna, Marijana, Jelena, Tamara, Ljubica, Marina (koktel filologa, novinara, pravnika, farmaceuta sa istancanim osecajem za lepo); 
 /link sa bloga Oh!Purses na kome se pojavljuju ove mlade dame mozete pogledati OVDE/

3 – Danilov Dozivljaj Beca – uvek iznova prevazilaze sami sebe;

4 – Nevena Kragic – multimedijalna;

5 – Oliver Katic – za sva vremena;

6 – Dubravka Katic – vanserijska;

7 – Danijela Knez – Ona koja dolazi;

8 – Milica Vuckovic – nova zvezda kulturnog sazvezdja;

9 – Marko Micic – koji izvlaci talente iz sesira pa ih lansira;

10- Niski Dusko Radovic, pored ostalog.

I sva ta lepota udahnuta, upletena u mozdane vijuge, u nevidljive sfere duse, u nepregledno prostranstvo duha I emocija, sve to ne bih dozivela I prozivljavala da pre dvadeset I sest godina nije banula jedna vesela beba, razigrana I razdragana zbog koje je tako lepo biti njena mama. Me happy! 

Oh! Happy New Year!  

LATENTNO ZLO

Pojavom dobra, latentno zlo se aktivira. Facebook svedoci o tome. Vulgarni komentari, ispod svakog ljudskog dostojanstva, imaju za cilj da omalovaze I duboko povrede pred javnoscu licnost koja radi nesto dobro, lepo I kreativno ili pozitivno sugerise te aktivnosti putem pisane reci, koje I tekako imaju odjeka u onom dovoljnom broju ljudi-nosioca dobra rodjenih da neguju I sire tu ideju.

Inace, bila bi zastrasujuca cinjenica o postojanju gomile zdruzenih pojedinaca sa vulgarnim porivima koji, zapravo, iskazuju sopstvenu bolesnu sustinu. Ta gomila pulsira u ritmu mracne muzike za ples.

Oni - kojima je promakao clanak iz Politike od 24.12.2011.g., imace mogucnost da ga procitaju u narednom tekstu - LEOPOLD  SONDI – “Ucenje o familijarnom nesvesnom”.