KOMADICI NEPOSLATOG PISMA PRIJATELJU

-----            -----          -----

Retki su trenuci kada smo zajedno; a I tada se jasno oseca da vodi svoj zivot, koji je sama izabrala (sto je divno) ili sto bi Leopold Sondi kazao – po prinudnim genima. Retko koji covek moze da se izvuce – slobodan, iz zivog blata svojih prapredaka ciji se geni ukrstaju pa ne znas koji ce, I kada I koga da strefi.

------       ------      ------

Trenutno vlada neka opustenost koja je, valjda,  ocekivana posle raznih dogadjanja koja se nizu zaista vratolomnom brzinom tako da decenija prohuji a da ne mozes da slozis sve prozivljeno po fiokama iz kojih izviruju trenuci koji vise nemaju ni gde da se smeste.

-----       -------       ------

Neocekivani bljesak osvetli bajku koju smo zivele, I koju zivimo, uprkos svemu sto je u okruzenju I kroz sta se prolazilo. Moze da se zivi u harmoniji sa svojom sustinom ili trazeci sustinu iskazujuci svoje potencijale.  Uz to mnogo igranja ukljucujuci sve ljude mlade, I decu I one malo starije koji sun am s radoscu dolazili.  Zaista je to carolija – spasonosna I potsticuca.  Za kreativne ljude prihvatljiva, za racionalne ljude neverovatna, ali  zivot se zivi raskosno punom snagom nabujalih inspiracija.

-----     ------      ------

Drazesni su trenuci, kada nadjemo vremana da caskamo kao prijateljice u smiraj dana, u nekoj basti; neverovatno zadovoljstvo u ovo doba godine. Sedeti u basti. I caskati sa dragim bicem.

Inace se trudim da sto vise budem van kuce. Setnje su ugodne; pravo uzivanje da prolazis pokraj Caira, jos uvek zelenog I zlatnog lisca pod kapom nebeskog plavetnila, onako cistog I jasno plavog kao “Okean u oku”.

Spokoj me ispunjava. Slepa sam I gluva za sve sto ometa taj prijatan osecaj ovog jesenjeg novembra. Idem za idejama hvatajuci ih u letu; konstatujem ljude oko sebe, ali moje interesovanje je usmereno na nesto izmedju sto stvara blagost u citavom bicu od duha, od tela I emocija. 

Novac tu gubi bitku. Ispliva kada nestane, prodrma me da nesto preduzmem, sto sam I cinila zahvaljujuci imovini iz starog doba; zahvaljujuci dedovima koji kao da su stvarali materijalna dobra da bi nam pomogli da prebrodimo trenutke  u kojima radis vrlo predano, ali ne ostvarujes dobit jer radis I zivis u duhu starih vrednosti. 

Opet zahvaljujuci genima imucnih predaka, ne postoji osecaj teskobe sto se novac poigrava s nama – ima ga pa ga nema.  Niti pritom obracam paznju na druge. Nisam svesna ko, koliko I kako stvara bogatstvo, materijalno, upravo zato sto me ideje vuku u zivot raskosi po meri sopstvenog duha. 

Tiha patnja koja mi se u trenutku vrelog leta usunjala nezvana zbog jedne neprozivljene price, uvela me u spokoj jer sve se dogadja kako treba, pa I patnja dodje u pravo vreme I napusti te kada joj vise nisi interesantan, kada oseti da si ostvaren kao licnost.

Ne napustam rad koji me osvezava realizujuci ideje. Zaista su ideje te koje pokrecu svet! Pa, I mene!