PRICA KOJU PRICAM

Prica koju pricam I koju zivim decenijama, pokazalo se da je sazeta u radu “Zenski princip ili zasto je propala nasa civilizacija”, radu Nevene Ciric – zavrsni ispit na Anglistici u klasi prof. Ljiljane Bogoeve Sedlar.

Tri zene, sasvim razlicite po nacinu I uslovima u kojima se radjaju, oblikuju svoje licnosti, razlicite po nacinu obrazovanja I svojom voljom izabranim zivotnim putevima, O SVOJIM VIDJENJIMA SVETA, sa, znaci, generacijskim I profesionalnim razlicitostima I jos mnogim drugim, ali koje SA ISTOG IZVORISTA DREVNOG DUHA LJUBAVI STARE CIVILIZACIJE, PRICAJU, SVAKA SVOJU, ali ISTU PRICU.

Tu pricu prica I prof. Lena Petrovic I knjizevnica Doris Lesing I jos mnoge takve Doris I Lene, zbog kojih ce zenski princip ponovo da zauzme svoje davno izgubljeno mesto.

Nas dve, cerka I majka, u isto vreme smo zavrsavale zaokruzivanje jedne etape istrazivanja sto posmatranjem, sto na bazi iskustva, sto slusajuci porive iz dubine sebe, sto edukujuci se iz riznice informacija epohalnih dela, sa generacijskim jazom od tridesetak godina. Ali, prica je jedna. Stvarna. Osnovana. Drevna.

U prilog iskonske teznje ka humanom drustvu, iz pomenutog rada, zavrsna rec je, u vidu citata, pripala Arundati Roj:  

“Nasa strategija treba da bude ne samo suprotstavljanje imperiji, vec opsada iste. Treba je lisiti kiseonika. Postideti je. Ismejati je.  Nasom umetnoscu, nasom knjizevnoscu, nasom tvrdoglavoscu, nasom radoscu, nasom briljantnoscu, nasom cistom upornoscu – i nasom sposobnoscu da pricamo nase licne price. Price koje su   drugacije od onih u koje smo ispiranjem mozga bili navedeni da verujemo.

Korporativna revolucija ce se srusiti ako odbijemo da kupujemo ono sto oni prodaju – njihove ideje, njihovu verziju istorije, njihove ratove, njihovo oruzje, njihov koncept neminovnosti.

Upamtite ovo: Mi smo vecina, a oni manjina. Njima smo potrebni mi, vise no sto su oni potrebni nama.

            Drugaciji svet je ne samo moguc, ONA je vec na svom putu i dolazi. 

            Mirnim danima mogu da cujem njeno disanje.”

ONA dolazi pogledom uprtim u buducnost kroz koji se reflektuje drevni duh ljubavi…

ONA dolazi hodajuci po stvarnosti…

Dolazi… 

MUDAR COVEK

KREATIVNI PROCES:potreba za oslobadjanjem od stereotipa-kada ideje slobodno naviru. Dozivljaj rasvetljenja, razjasnjenja je uvek emocionalno obojen….stanje radosti, olaksanja, srece… 

PRIMARNA KREATIVNOST je izvor istinski novih otkrica, potice iz nesvesnog, iz primarnih procesa I iste prirode je kao igra I fantazija.

SEKUNDARNA KREATIVNOST  je rezultat racionalne  produktivnosti (poseduju mnogi uspesni ljudi).

ZDRAVA KREATIVNA OSOBA je u stanju da bude kao dete kada ona to zeli. To je regresija u sluzbi ega. Ta ista osoba moze kasnije da bude odrasla, racionalna, senzibilna…. 

ISTINSKI INTEGRISANA OSOBA moze biti I sekundarna I primarna,  I detinjasta I zrela. 

         Iz knjige “Odbrambeni stil likovno obdarenih adolescenata” prof. S V 

Znaci, iskazivanje celovite, integrisane licnosti je visestruko, raznovrsno, drugim recima lepeza licnosti u jednom kreativnom coveku. 

Ima slucajeva da neupuceni ljudi po pitanju kreativnog procesa, ma koje profesije da su, uzimaju slobodu da etiketiraju kreativne licnosti kao poremecene, smatrajuci da su doziveli rascep, da su u jednom trenutku jedna osoba, a zatim neka druga…. 

Tesko da drustvo moze da razvija svoju kulturu ako, kojim slucajem, neuki preovladaju, ako svojim rigidnim stavovima predstavljaju prepreku iskazivanja darovitih cije, cak, zdravlje dovode u pitanje.

Za to vreme, nadareni ljudi hodaju stazom odabranom po svom nadahnucu, jer samo tako mogu da zive, ali stvarno, ne obaziruci se na prepreke – valjda zato sto poseduju I mudrost.

“Covek dobrih osecanja ne moze dokono posmatrati propadanje….   A opet, MUDAR COVEK DELUJE SAMO ONDA AKO MORA, ali se ni onda ne  brine da l ice uspeti ili nece”.  

GORDIJEV CVOR

Zdrav covek deluje bolesno normalnom coveku koji je, zapravo, neizlecivo bolestan. 

Procitati: POCETAK PUN NADE KOJI (NE)OSTAJE POCETAK od 12.06.2011.god.
http://zojincarobnikutak.blogspot.com/2011/06/pocetak-pun-nade-koji-neostaje-pocetak.html

FIKCIJA

Biti spreman u zivotu za nove stvari? Kada izadjes iz ljusture, nekako se nadjes na raskrscu. Zastanes. Oslusnes. Tisina. Neizvesnost Nadahnuce? Pa grunes, nekom stazom, snagom koju ne ocekujes da vise imas.  Ali, vec si lansiran u zivotnu neodredjenost. Ako sam ne krenes, neminovnost te pronadje. Spremnog ili nespremnog. Jos uvek zivog. I dok pulsira bilo, voleces, patices, radovati se sitnicama (maker balonima napunjenim heliumom koji se bezazleno lelujaju, a pokrecu lavinu emocija) ili s nevericom posmatrati dragulje  koji izazivaju zar u ocima onih zeljnih posedovanja tog, neprocenjivog blaga.

Neprocenjivo blago, za neke, moze da predstavlja cak I patnja jer je product neceg grandioznog, toliko lepog, koje je trajalo tek jedan tren ili citavu vecnost, I znas da je to ljubav, ali kako se dogodila, ne mozes da odgonetnes. Tek, ugnjezdila se. Umesnost je sacuvati to prelepo osecanje zaobilazeci patnju kojoj je zadatak d ate vreba I ulovi  nespremnog. Tada pocinje kosmar, muka, suze, cemer cega zelis da se oslobodis da bi ponovo udisao vazduh, da bi znao da si ziv. 

Velike ljubavi, ma kako cudno zvuci, stite te od velike patnje. Ako traju kao velike. Bas te ljubavi pomazu da prebrodis   trenutke. Uticu da iz tvoje dubine izranjaju prelepi prizori nad kojima si raznezen I mnogo, mnogo takvih, izranjajuci brzinom svetlosti, cine filmsku traku sa sadrzinom razlicitom od realne. Znas da postoji, ta realnost, alit e neki ideali izvlace iz lonca u kome sve vri. Nije tacno da “za ideale ginu budale”. Racionalni ih tako predstavljaju. Ideali pokrecu svet. Realno ti krade optimizam I nadu I zakucava tamo gde te nadje nespremnog da se odupres. 

Sve zavisi od volje vezane za um, dusu I emocije, koje udruzene tako, sa zdravim stremljenjem ka lepom, ne daju da te zgrabe slutnje realnosti. Moguce da je tako nesto svojstveno samo genijalcima I umetnicima koji sup o svojoj prirodi vizionari. Uvek spremni za staro vino. Uvek piju nectar ljubavi I zive voleci. I znaju da uvek vole fikciju koju materijalizuju. Ali vole, vole iskreno I dok zive nikada se ne dogodi upitanost “sta to bese ljubav” jer ta fikcija je uvek trenutak sadasnji.   

ODA NADAHNUTIMA

“…….Da ponovim: voda se izjednacava sa vremenom I cini dvojnika lepote. Delom sazdani od vode, mi sluzimo lepoti na isti nacin. Glacajuci vodu, ovaj grad oplemenjuje izgled vremena, ulepsava buducnost. To je njegova uloga u vasioni. Jer grad je statican dok se mi krecemo. Suza to dokazuje. Jer mi odlazimo, a lepota ostaje. Jer mi idemo u buducnost, a LEPOTA je VECNA SADASNJOST. Suza je pokusaj da se ostane, da se ne ide, da se slije s gradom. Ali to je protiv pravila. Suza je korak nazad, danak koji   buducnost placa proslosti. Ili je rezultat oduzimanja veceg od manjeg:lepote od coveka. Isto to vazi za ljubav, jer je COVEKOVA LJUBAV  VECA  OD  NJEGA  SAMOGA.”              

                                       Novembar, 1989.   “Vodeni zig” Josif Brodski

Ostalo je cutanje……   

KOMSIJE KROZ EPOHU

Sve se menja pa I komsijske veze. Kada rastete na jednom mestu, a komsije se smenjuju, uocavate neverovatnu razliku  “nekada” u odnosu na “sada”. Ljubaznost I predusretljivost komsija bile su  vrednosti na visokom nivou. Da li zato sto su svi bili iz srca grada sa manirima lepo odgojenog sveta ili zato sto su bili iz iste price, tek bilo je lepo komunicirati sa dobronamernim ljudima.  Nije bitan samo ljubazan pozdrav vec delanje, briga oko zajednickog prostora, negovanja cveca, osecaja prijatnosti izazvanog poverenjem I mogucnoscu oslonca kada je to potrebno. Pojam koristoljublja nije bio poznat, a red se postovao kako u sopstvenoj kuci tako I van nje. 

Komsijski odnosi su se negovali kao cvece, nizali se kao poeticni stihovi nadahnutih,

citava prica bila je cvetna basta. To je stari Nis sa drevnim vrednostima.   

Neznano kada, tek promena koja sledi je drasticna. Potomci starog Nisa samo su po rodjenju gradjani, ali sa zaturenim odlikama covecnosti sredine u kojoj su ponikli. Cak I ako se bave lepim poslovima, nisu sacuvali lepe manire svojih starih. Vasa iskrena komsijska naklonost izaziva cudjenje, sto je decenijama pre bilo ustaljeno ponasanje. Cudjenje je moguce I iz razloga sto znaju da ne uzvracaju dobrim, da ne zele harmoniju unutar istog prostora u koji dolaze I odlaze, da ne postuju red, das u neuredni…..i kao takvi vise lica na razmazenu celjad no na odrasle ljude kojima je stalo do sopstvene reputacije.

Na trenutak shvatite da visedecenijski odnosi sa ljudima koji vas snabdevaju svojim poljoprivrednim proizvodima nisu ni malo promenjeni.  Vidite u njima licnosti vredne postovanja, stamene ljude, kvalitetne ljude. I blagost vas obliva.   

Nije sve izgubljeno. Ima ljudi koje moc novca nije odvukla na stranputicu. Rade, zaradjuju, bogati su, prebogati, ali u njima I dalje obitava drevni duh ljubavi ili cega vec.

Medjutim, ima I komsija koji zasluzuju da budu postavljeni na pijedestal nedodirljivih. Dovoljno je da ih sretnete I citav dan vam je raspevan I razigran. Ne znate odakle dolaze, tek tu su I vama je lepo, valjda zato sto danas vise nije vazno da li ste rodjeni u gradu ili na selu, BITNA je RAZLIKA  DA  LI   STE COVEK SA STILOM ILI NISTE.    

POCETAK PUN NADE KOJI (NE)OSTAJE POCETAK

Bolja vremena NADOLAZE. NOVE TENDENCIJE krce sebi putanje. KOVANJE NOVE  ETIKE zasnovane na urodjenoj duhovnoj inteligenciji (inteligenciji duse) na omogucava zivot sa neizvesnoscu da bi se pronasao unutrasnji balans u odnosu na nju.

“NEIZVESNOST NADAHNJUJE jer STVARA USLOVE u KOJIMA MORAMO NAPRAVITI IZBOR. NEIZVESNOST NAM DARUJE SLOBODU I USPOSTAVLJA USLOVE  ZA NASU ODGOVORNOST.”  “SQ” Dana Zohar, 2oo1.g. 

Tokom razvoja svoje celovitosti I negovanja stvaralastva , DECA su IZNEDRILA POTREBU za POKUSAJEM IZMENE FILOZOFIJE  LJUDSKOG ZIVLJENJA – da je SUSTINA LJUBAV,  a NE INTERES. 

SQ jeste obelezje coveka treceg milenijum, a model u prilog te tvrdnje  su upravo deca 85-godista koja svojim primerom, od 1992.g. uticu neposredno  na ocekivanje nuznih promena misaonog procesa  sto je I zabelezeno u rezimeu stvaralastva 2001.g. a o cemu se danas govori I dela u sklopu umrezavanja dece globalno. 

Originalni predlozi I sugestije o promenama procesa su das vet bude velika psiholoska radionica, da se uci kroz igru, kreativnu, bez presija o uspehu ka kome je tezio normalan covek drugog milenijuma za  razliku od zdravog coveka, kakav bi covek trebalo da bude u trecem milenijumu  (“normalan”-kontrolisan od sistema, sustinski neslobodan, frustriran…. “zdrav” covek iliti “divljak”, ali nikako anarchist  vec DISCIPLINOVANO NEZAVISNA LICNOST, koja RADI NA SOPSTVENOM USAVRSAVANJU DUHOVNE INTELIGENCIJE , kao sveobuhvatne, radi POBOLJSANJA KVALITETA ZIVLJENJA kako licnog tako I drustva u celini. 

Zbog boljih vremena koja dolaze, pocetak pun nade (od 1992.g.) nece ostati pocetak….. nastavice se…. polako I svet ce biti lepo mesto za zivot.