LEOPOLD SONDI

Leopold Sondi, autor knjige “Ucenje o familijarnom nesvesnom” (Prometej, Novi Sad, 2011.)  anticipirao je razvoj siksal-analize, zasnovane na izucavanju familijarnog nesvesnog.

PSIHOLOGIJA

Ivan Nastovic   

“ U dubinskoj psihologiji se 1937.godine pojavio jedan novi pravac:Sondijeva sikzal-analiza (schicksal-analiza) – analiza familijarnog nesvesnog, koja predstavlja most izmedju Frojdove psihoanalize, odnosno individualnog nesvesnog, I Jungove arhe-analize, odnosno kolektivnog nesvesnog.

Leopold Sondi (1893-1986), koji bez sumnje predstavlja najznacajniju licnost druge generacije  naucnika koji se bave dubinskom psihologijom, na egzaktan nacin, analizom velikog broja genealoskih stabala, uspeo je da dokaze da se izmedju individualnog nesvesnog, koje sacinjavaju individualno potisnuti sadrzaji, I kolektivnog nesvesnog, koje sacinjavaju arhetipovi, nalazi jedna do tada potpuno nepoznata oblast nesvesnog, koju je nazvao familijarno nesvesno, a ciji su sadrzaji latentni recesivni geni. 

HRABAR PRE FROJDA

Ovim otkricem Sondi je u dubinsku psihologiju uveo  novu dimenziju I time dopunio I prosirio krug njenog istrazivanja, tako da danas vecina dubinsko-psiholoskih fenomena dobija svoj pravi I puni smisao tek kada se sagledaju u svetlu individualnog, I familijarnog, I kolektivnog nesvesnog.

Gotovo je neverovatna cinjenica da je Jung, koji se posle odvajanja od Frojda (1913) potpuno posvetio proucavanju praistorijskog sloja nesvesnog I tako otkrio kolektivno nesvesno, presao preko velike oblasti familijarnog nesvesnog, koje danas igra vaznu ulogu u dinamickoj psihijatriji I psihologiji. To je uzrokovalo da familijarno nesvesno, kako u okviru Frojdovog tako I u okviru Jungovog ucenja, ostane po strain.

Prva Sondijeva saopstenja o familijarnom nesvesnom pojavljuju se 1937. godine; ona cine osnovu na kojoj se kasnije razvilo sikzal-analiticko ucenje. Medjutim, zacetak ideje o familijarnom nesvesnom, odnosno o delovanju latentnih recesivnih gena, kod Sondija se javlja daleko ranije, jos 1911. godine, kada mu je bilo samo osamnaest godina. U to vreme Sondi je mladalackim zarom citao dela Dostojevskog, kada se nad romanima ‘Zlocin I kazna’ I ‘Braca Karamazovi’ prvi put upitao: zasto je Dostojevski za junake svojih romana sa posebnom naklonoscu birao bas ubice?  Sondi pise da je tada, sa hrabroscu mladog coveka, o tome razvio vlastitu teoriju, koja glasi: Dostojevski je mogao I morao u svojim delima da prikazuje psihicki zivot ubica, jer je u skrivenom obliku, u svom familijarnom nasledju, nosio ubicu u sebi, tako da je u stvaralackom radu spontano I nesvesno projektovao latentne ubilacke impulse u psihu svojih junaka,, jer je I sam bio ‘latentni ubica’. (Buduci da se Frojdov rad Dostojevski I oceubistvo pojavio tek sedamnaest godina kasnije (1928), iskljucena je mogucnost da je na pojavu ove Sondijeve ideje mogao uticati Frojd). 

BEZ SIMBOLA I SIMPTOMA

Sodijeva teorija iz mladalackih dana nasal je svoju punu potvrdu ne samo u kasnije formulisanom sikzal-analitickom ucenju vec I u poznatoj biografiji H.Trojata o Dostojevskom, koja se pojavila u Parizu 1940.godine, a u kojoj autor jasno istice da su u genealoskom stablu Dostojevskog figurirale ubice I svestenici, sto se sasvim poklapa sa  Sondijevom pretpostavkom iz 1911.godine. 

Sikzal-analiza je zasnovana na analizi familijarnog nesvesnog, odnosno na analizi predaka koji u nama I dalje zive u formi latentnih recesivnih gena I nesvesno determinisu izbor ljubavnog I bracnog partnera, prijatelja, ideala, vrste bolesti I smrti, pa na taj nacin upravljaju nasom sudbinom. Stoga Sondi svoje ucenje I naziva ‘sikzal-analiza’,  odnosno analiza sudbine, pri cemu sudbinu tretira kao medicinski I dubinsko-psiholoski problem, a ne kao misticnu silu koja na nepoznat nacin upravlja tokovima naseg zivota.

Otuda se, za razliku od individualnog nesvesnog – koje stvara simptome, I kolektivnog nesvesnog – koje stvara simbole, familijarno nesvesno ispoljava u izboru, zbog cega upravo putem analize izbora saznajemo prirodu I sadrzaje familijarnog nesvesnog.

Ako je velika zasluga Frojda u otkricu, istrazivanju, dijagnostikovanju I terapiji individualnog nesvesnog, mozemo slobodno reci da Jungu I Sondiju pripada isto tako velika zasluga, prvog u oblasti kolektivnog, a drugog u oblasti familijarnog nesvesnog.

‘Ucenje o familijarnom nesvesnom’ je prva knjiga  Leopolda Sondija prevedena kod nas, za koju je podroban predgovor napisao autor ovih redova.  U ovoj svojoj knjizi Sondi je sazeo sustinu svog ucenja, pa ce ona biti od velike koristi ne samo psiholozima I psihijatrima, vec I svima onima koji su istinski zainteresovani da se upoznaju sa Sondijevim ucenjem, koje pored Frojdove psihoanalize I Jungove analiticke psihologije predstavlja jedan od jezgrovitih pravaca dubinske psihologije, koji zajedno grade ne samo bazu, vec I komplementarnu dinamicku celinu, zbog cega je Sondi I tezio njihovom ujedinjenju.”

Ne znam kako cete vi, ali ja cu svakako da se bolje upoznam sa Sondijevim delom! Eto meni poklona za Novu 2012.godinicu.

NISKI DUSKO RADOVIC

Napisano u 1h I 45 min. posle ponoci, 09.11.2011.g.

“Nekada se izmedju muskarca I zene, u svakojakim uzrastima, sam od sebe-kao poklon nepoznatog darodavca-stvori neobican odnos; jeste prijateljstvo, ali I nesto vise; nema medjusobne privlacnosti, ali nije sigurno da je uopste nema; nema razloga da brinete jedno o drugom, a ipak brinete; nije veza, ali postoji povezanost; nije ljubav, ali je daleko od ravnodusnosti.

Stvori se, eto, nesto nezno, nesto sto se vise oseca no sto se opisuje, nesto blago I otmeno, kao najfinija cipka. Lepo, ali neotporno: ovakvi odnosi se brzo gase, kao leptiri jer ih uvek prate demoni koji nekako nagovore jedno od to dvoje da nekim idiotlukom iscepa nezno tkanje, a pokidanu cipku nikada niko nije sastavio.”

Jedan od bezbroj komentara na tekst-veoma prihvatljiv:

“Izuzetno je otporno, I odnos I cipka kao material, a ja bih rekla da takav odnos cuvaju andjeli I zato traje godinama. Nema tu mesta za demoncice I njihove ujdurme.”

MEDJUPROSTOR

Kao,

dva uporedna puta.

Oba su nasa, 

ali mozemo biti

samo na jednom.

I, idemo jednim putem.

Sve je nekako tako,

kako mislimo da treba.

Nesto nas natera

da pogledamo drugi put.

Konstatujemo;

tamo je sve zivahnije

brze,

sa vise smeha , poverenja,

ljubavi.

Predjemo tamo 

i  sve je lepse.

Opustimo se za kratko

i sve je tako lako I normalno.

Sa uzasom shvatimo

da je sve tako,

ali da mi nismo mi –

izgubili  smo sebe .

Ostaje samo panika,

kojim putem ici,

jer treceg nema - 

i  tada se osecamo izgubljeno

u nekom medjuprostoru.

Dr sci. Olivera Savija Velickovic – iz neobjavljene zbirke poezije.  

OH!

PRIMARNA KREATIVNOST je izvor istinski novih otkrica; potice iz nesvesnog, iz primarnih procesa I iste je prirode kao igra I fantazija.

SEKUNDARNA KREATIVNOST  je rezultat racionalne produktivnosti (poseduju je mnogi uspesni ljudi).

ZDRAVA KREATIVNA OSOBA  je u stanju da bude kao dete kada ona to zeli; to je regresija u sluzbi ega. Ta ista osoba moze kasnije da bude odrasla, racionalna, senzibilna, kontrolisana….        (Iz knjige prof.psihologije Snezane Vidanovic) 

ISTINSKI INTEGRISANA OSOBA  (iliti “obozena”, kako kaze Vladeta Jerotic) moze biti I primarna I sekundarna, I detinjasta I zrela… Sve to u JEDNOJ osobi. JEDINSTVENOJ!         

Takvih devet devojaka je osvezilo uobicajeni ritam grada, koji kao da se predaje beznadju. Od 02. do 04. decembra 2011.g. Praznik za oci; melem za dusu: moda, fotografije, plakati, nakit, rucno radjeni damski novcanici ( Oh! Purses) rasprostrti u Modnom cosku ateljea Sandre Lalovic, svojim toplim koloritom lice na zivopisnu bastu u aleji visoke mode kreirane na originalan, unikatan nacin  kojim se iskazala svaka od tih jedeinstvenih devojaka.

Posecenost I veliko interesovanje za prvu prodajnu izlozbu mode ovog tipa, zaista su prevazisli ocekivanja. Opravdano.

Osmesi, zadovoljstvo, srdacnost, topla ljudska bliskost, ukorenjeni u onaj stari Nis koji nikada nije prestao da bude uporiste kulture. Uprkos silnim promenama bez kraja. Jezgro pulsira I okuplja kreativne duse I one koje se prepoznaju. Neverovatan odjek na sajtovima, medijima, raznim casopisima, ali je najdragoceniji ODJEK U DUSI COVEKOVOJ koja stremi  ka lepom I dobrom, koja se razliva, krepi I podize duh kojim istancane estete ulivaju nadu da lepota opstaje u svim okolnostima ostavljajuci snazan trag prijatnosti na putu kojim se redje ide, putu na kome nikada ne mozes da se izgubis.

AKSIOME

“Kolicina dobrog se ne meri u brojkama I vremenima, vec se uzima kao pandan velicini radosti makar jednog osvojenog srca. A osvajanje jednog bica istinskom dobrotom jednako je osvajanju citavog sveta.”   Str.195.

“Um vam je poput padobrana-funkcionise samo kada je otvoren. A on nikako ne moze biti otvoren ako covek ne radi na sebi I svojoj svesti I duhovnosti.” 

Ako to ne cini “ um ostaje ogranicen materijalnim znanjem.”

“Duhovnom oku otkrivaju se dveri nemerljivog blaga koje nije od sveta materije, vec od sveta mnogo istancanijeg, cistijeg I mocnijeg no sto ljudski um moze zamisliti. Ta fina prozimanja moci I divnih energija stvaraju sve sto je ljudsko oko ikada videlo a um zamislio. Zato se uvek trudi da makar I naslutis  koliko ima nezamislivog, a ima ga sigurno…. “  str.229. 

“Samo je zivot, koji se zivi u izvesnom duhu, vredan zivota. ….. Zivot I duh su dve sile, ili neophodnosti, izmedju kojih je postavljen covek. Duh daje njegovom zivotu smisao I mogucnost najveceg razvitka. Ali zivot je neophodan duhu, jer njegova istina nije nista ako ne moze da zivi.”

“Bolest je cesto posledica nedostatka ili iscrpljenosti zivotnih sila, ali cesto je ociscenje duha I tela od otrova koji su se nakupili.  Neophodno je da covek boluje s vremena na vreme. Izvor vecine bolesti je u duhu. Zato duh I moze da izleci vecinu bolesti.”  Str.193.

“Ono sto zasigurno znam je da postoje retki ljudi, nazvacu ih blagoslovenim bicima, koja izdizu covecanstvo I brane njegovu cast pred moralnim I etickim principima kosmosa. Da, ta bica ostavljaju posebne tragove na zemlji I da njihovih spisa, biografija, misli I pozitivnih posledica velikih dela ima svuda u pisanoj istoriji kroz citav duhovni razvitak ljudske rase. Velicina tih genija duhovnosti cesto ume biti nemerljivo velika, dovoljno grandiozna da se neretko ceo njihov zivot moze nazvati svetim bivstvovanjem.” Str.232.

I Petar Kralj je u njihovom drustvu. Verujem da ima dovoljno ljudi koji tako misle. 

“ Snaga cistog srca I uzvisenog zivota ne potice iz nase vere prema Svevisnjem, vec od Njegove vere u nas. Jer, kome veruje Onaj cijih nebrojano mnogo cudesnih sunaca svojom svetloscu uzrokuje procvat krajnjeg znanja, mira, duhovnosti I postojanja, taj je blagosloven za ceo svoj zivot I taj ce uvek biti ophrvan Njegovim iskusenjima, ne da bi patio, vec da bi, kao jedan od najboljih ucenika, dobro I vredno ucio da bude Covek.

Sada znam, odgovor je sve vreme lezao u pitanju – da li  zapravo Bog veruje u nas, da li smo kao ljudi koji to ne umeju biti, dostojni njegove vere.”    Str.233.

Iz romana   “Okean u oku”  Danijele Knez.

Trajem ocarana sto se kosmicki okidac dogodio, sto se pojavljuju mladi ljudi, ovom prilikom u liku Danijele Knez, koji nastavljaju drevnu pricu negujuci duh. Ovo je jos jedna knjiga koja me je nasla da me ozari, da potvrdi da je u svim vremenima, pa I danas, moguce ziveti u duhu, biti razlicit zbog shvatanja da je sustina svega duh, a ne materija, biti razlicit, biti covek.  

Divim se toj mladoj Danijeli Knez, koja je sa tako malo godina (neprestano o tome pricam) prosula bisere drevne mudrosti, koja na genijalan nacin servira steceno znanje; takva kakva jeste ima svo moje divljenje zbog raskosne licnosti koju, ocigledno neguje.

TEBI

Tvoja nas visoka duhovnost,
ocuvana u idealitetu, nadahnjuje
radoscu koja zivot znaci i zraci
svetloscu s one strane konacnosti
kroz nas - vecno s Tobom sjedinjene
u ljubavi.

Amarkord

03.11.1998. – 03.11.2o11.

S povodom vama koji ste ga voleli, a koji je ziveo otvorenog uma, duse I srca-kosmopolitskog duha.

Potrebno je znati “da vam je um poput padobrana-funkcionise samo kada je otvoren.

 A on nikako ne moze biti otvoren ako covek ne radi na sebi I svojoj svesti I duhovnosti”.

Ako covek ne radi na tome “UM CE  OSTATI  OGRANICEN  MATERIJALNIM ZNANJEM”.

Velika je verovatnoca da cete u nekom trenutku da se latite ove knjige. Ali, cak I ako se to ne dogodi, trajace uspomena da je “Okean u oku” secanje na Branka trinaest godina kasnije.