FENOMEN OGOVARANJA – RAVAN SMRTNOM GREHU

Ogovaranje UBIJA covekovu SUSTINU – KAKVA JESTE ustupajuci mesto obogaljenom duhu coveka koji se usudjuje da da svoju iskrivljenu sliku vidjenja licnosti o kojoj prica ni ne sluteci da nam tako otkriva svoju necistu dusu.

Takvih ima mnogo. Ubedjeni da imaju pravo da, pred ocima javnosti, iznose neistine menjajuci tako prirodu LJUDI KOJI ZIVE BEZAZLENO svoj sopstveni zivot u skladu sa svojom sustinom koju su  se potrudili da spoznaju……I koji su zadovoljni jer zive punim plucima, puni vere, ne ometajuci nikoga, ophodeci se sa postovanjem  prema svima-prema (ne)prijateljima, pre svega, postujuci  cudo zivota koje nam se dalo.

Po koji put, suoceni sa drskoscu da se citiraju reci nikada izgovorene, saosecajno proprate jad I bedu duha koji je zarobio lepotu duse sa kojom se svaki covek radja.  Uslovi zivota cesto sputavaju negovanje te, s rodjenjem donete ciste duse. Okolnosti mogu surovo da se obruse na dete u coveku. Ako dete nije ogradjeno neprobojnim stitom ljubavi, pokleknuce I pitanje je hoce li ikada da se uspravi I nastavi da hoda, svojom voljom, izabranim putem. 

Prosto je neverovatno da u rascvetalom mesecu maju uopste mogu da opstanu niski duhom I bogalji duse. Neverovatno da lepota I snaga prirode nisu u stanju da pocupaju  korov jednom za uvek. Valjda zato sto je skvrcen u ljusturi-dobro kontrolisanoj, pa tako zamaskiran, ne prepoznaje se izmedju mirisnih cvetova prirode.  

Ali, covek koji voli -  zaliva ljubavlju mirisne cvetove ni ne pomisljajuci da ma koje zlo, pa I ogovaranje, moze da naskodi snazi pulsirajuceg zivota prirode kroz koju se kao nit provlaci mocni, drevni duh ljubavi. 

NEDORECENO

U komunikaciji je neophodno, u interesu kvalitetnih odnosa, precizno definisati pojmove vezane za temu o kojoj je rec. Informacija koja je upucena sagovorniku treba da je razumljiva, posebno ako je rec o razlicitostima (duhovnim, profesionalnim, emotivnim, starosnim, domicilnim I jos mnogim  … nim. )  da ne bi doslo do nesporazuma. Ako je jos sve zacinjeno istinom I visoko moralnim cinom, nesporazumi se ne dogadjaju.

Covek visoke duhovne inteligencije prepoznaje one koji su se zadrzali na nivoima koje je moguce , I pozeljno je, nadgradjivati. Takav covek ima moralnu obavezu da svoje informacije prilagodi stepenu duhovne inteligencije svog sagovornika.

Isto vazi I za profesionalne razlicitosti. Tek tu moralni cin I istina treba da osvetle svaku misao pretocenu u reci potkrepljujuci informaciju sa svih strana da nista ne ostane da visi u vazduhu. Posebno ako su pojedinci u profesionalnoj komunikaciji  I to jedan iz drustvene baze, a drugi iz nadgradnje.

Kada je rec o razlicitim emocijama, npr. kod dvoje ljudi, tu je vec moguce ostaviti po nesto nedoreceno. Ako emocije imaju tendenciju uharmonicavanja, srce ce dovrsiti nedorecenu ceznju, ali ako imaju tendenciju.

Ako se odrasla licnost obraca detetu, neophodno je I normalno prilagoditi informaciju uzrastu deteta. Ukoliko je informacija neugodna, cak tragicna,  pozeljno je ostaviti nedorecenost da se leluja, lebdi I mozda u nekom trenu pronadje malog sagovornika koji je u medjuvremenu odrastao spreman za pricu bez ostatka.

Sto se dece tice, ako I kazu nesto nerazumljivo, bar se zna da je uvek iskreno. Jer deca pamte onu istinu s kojom dolaze na svet. Svakom ko glorifikuje istinu, bice jasna detinjasta nedorecenost pa ce razumeti poruku.

Uzimajuci razlicitosti obicaja, npr. u razlicitim delovima iste drzave (dok je trajala), koja se prostire, recimo, od Vardara pa do Triglava, ili tako nekako, domicil jasno definise misao I stavove populacije koja zivi na tom podrucju, tako da je u komunikaciji pojedinaca iz razlicitih oblasti nuzno ukljuciti toleranciju u interesu razumevanja. Jer sve moze biti naruseno, ma koliko informacija bila precizna, ako nema tolerancije pa I saosecanja, saosecanja u smislu npr. bogat sever tuzni jug, saosecanja I paznje da informacija daje nadu sto je svojevrstan moralni cin kojim se I nedoreceno razume I ohrabruje. 

TREMA

Neobjasnjiva kategorija. Jednostavno izroni iz nekih dubina, sabotira te, a da ne znas razlog. Ukoci te, ostavi bez glasa sa ko zna kakvim sve pratecim elementima.

Smatra se da treba raditi na prevazilazenju treme suocavanjem sa izvorom nelagodnosti, ubedjivati se da ne postoji razlog…. Siliti sebe da radis to za sta si se skolovao, da opravdas poverenje koje ti se ukazalo….

“ONO STO JE BOZANSKO BEZ NAPORA JE.” To je jednom izjavio Eshil. 

Kada je bez napora, tada nema treme.

Ako si  na pogresnom mestu, trema te rastura. Ako radis u skladu sa sopstvenom sustinom koja te nadahnjuje, nikada neces saznati sta je trema. Klizices kroz zivot. Radices s blagoscu I lakocom, bez teskobe, cvetaces uprkos haosu koji te okruzuje, osetices strujanje povratne energije iz neke udaljene magline.

Trema treba da postoji u pozitivnom smislu. Trema treba da predstavlja predvorje  informativnih razgovora povodom trazenja radnog mesta. Ako te obuzme, bez obzira na kvalifikacije I ocekivanja sredine da tu pripadas, sigurno je da sin a pogresnom mestu. Nastavi dalje da trazis.

Tremu, znaci uzeti kao factor eliminacije za izbor radnih mesta (samo pod uslovom da radna mesta postoje I da mogu da se biraju). I to ne vazi samo za radna mesta vec I pri komunikaciji, pri odabiru mesta izlaska, drustva koje nije naporno…..

Da bi bio covek u sopstvenoj kozi u kojoj se osecas lagodno, neka te rukovodi moc sredista sopstvenog bica putevima samo tebi namenjenim, na kojima ne vreba trema kao upozorenje da si zalutao.

Dusa - riznica bez dna

Ono sto privlaci paznju, nije Nobelova nagrada za knjizevnost koju je Doris Lesig dobila u svojih 87 godina ( sa zakasnjenjem od vise decenija ) vec cinjenica da je sa petnaest godina ODLUCILA DA SE SAMA SKOLUJE zanemarujuci formalno obrazovanje zbog nametanja stereotipa. 

“ To joj nije smetalo da se upozna sa svim relevantnim kulturama, pogotovu knjizevnoscu, dozivljavajuci englesku kulturu kao provincijalnu zbog zanemarivanja drugih.” Takodje, glavni urednik Agore, Nenad Saponja, ocenjuje da je “ Zlatna beleznica” bitan dogadjaj I za srpsku kulturu jer je rec o jednom od najznacajnijih romana objavljenih na engleskom govornom podrucju u drugoj polovini dvadesetog veka.

Doris Lesing u Beleznici prodire u najtananije tajne zene sto ne znaci da je ona feministicna, po misljenju Saponje, a I sama autorka je odbacila taj kljuc za citanje romana. “ Zlatna beleznica “ je pionirsko DELO koje je OBLIKOVALO POGLED na MUSKO ZENSKE ODNOSE. Knjiga je objavljena 1962. g. – svetska slava, ali zbog politickih ubedjenja, Nobelova nagrada usledila vise decenija kasnije.

Roman je pred vama. U vama prijatno uzbudjenje. Oko vas titra Slobodan duh zene koja je hrabro uzela sopstveni zivot u svoje ruke vec sa petnaest godina. Nastavila je da neguje svoju urodjenu duhovnu inteligenciju I u tom nastojanju nije ozledila ni svoju licnost niti ugrozila bilo koju drugu. Naprotiv. Samo je svetu podarila jedan od najznacajnijih romana objavljenih na engleskom govornom podrucju.

Jos jedan znacajan roman “ Zaneseost” Antonije Bajat, prozima do najudaljenijih I najskrovitijih dubina bica zene.

“Obimna, slozena prica o knjizevnoj misteriji koja se pretvara u emotivno putovanje prema otkrovenju…. Ovaj roman je trijumfalan uspeh na svim nivoima – kao kritika viktorijanske poezije, potresno dirljiva ljubavna prica I satira na savremenu proizvodnju biografija.”                                    

                                                                                       Kosmopoliten

“Antonija Suzan Bajat majstorski je zamislila zavrsetak izvanrednog dela: mudra, genijalna I humana. “Zanesenost ce sasvim sigurno ostati jedan od najznacajijih romana savremene knjizevnosti”.

                                                                                        Literarni dodatak Tajmsa

Zanesenost se cita sa blagoscu koja krepi dusu.

Zajedncko za “Zlatnu beleznicu” I “Zanesenost”  je komentar – u oba slucaja rec je o jednom od najznacajnijih romana…..

“ZLatna beleznica” otvara citav spektar duse sa upitanoscu da li je prostor dovoljno bezgranican  da primi ponudjeno blago. Zapravo, verujem da je dusa riznica bez dna I bez strepnje se prepustam bujici misli  koja me provodi kroz (ne)prepoznatljive lavirinte  postojanja….. 

“Zlatna beleznica” je POKRET INTELEKTUALNE I MORALNE KLIME pedesetih godina dvadesetog veka – drustva u koje je zakoracio feminizam – I HRABAR I MOCAN OPIS ZENE koja je u potrazi za licnim I politickim identitetom.” 

“U strahu od ludila, svoja iskustva zapisuje u cetiri beleznice, u kojima prica o iskustvima koja ima kao knjizevnik, politicki angazovana zena, o emotivnom zivotu I o svakodnevnim dozivljajima. Ali,tek peta knjiga – Zlatna beleznica- bice kljuc njenog ozdravljenja I PREOBRAZAJA”,

 Dva gorostasa pisane reci, oba u riznici duse, traju ne ometajuci se, uhvacena u mrezu carobnog kutka koji cuva od zaborava.Dusa 

U MESECU MAJU – DANILOV DOZIVLJAJ BECA

“PROLECE” je obelezilo 1.maj 2010. I citava godina je bila raspevana, razdragana, srecna, emocije koje je samo ta pesma mogla da iznedri. Godina srecna kao prolece, kao umetnicke fotografije, kao izlozbe, kao koncert Olivera Katica pod vedrim nebom, kao mladi I stari koji su zajedno pevali sa Oliverom ……

“MUSICA E” je obelezila 1.maj 2011. pevaju Ramacoti I Boceli.  Slusala sam je ponovo I ponovo…..i ponovo dok nisam izasla iz kuce. A “Musica” je I dalje svirala u meni, pevala I uznosila….

Obelezila je 1.maj, 3.maj, 8.maj, 9.maj, 10.maj, 12.maj, 13.maj, 14.maj,….obelezila I sam smisao postojanja I to sve u mesecu maju – najlepsem mesecu.

Kako vam drago, ali po meni  Danilov dozivljaj Beca = Ramacoti = Boceli = proleceeee = musica e = ljubav, mladost, radost = izazov budjenja = zivot……   I sve to

                    U NAJLEPSEM MESECU MAJU 

Posebna vrsta zaborava

B I T I    U P A M C E N    K A O     N E S T O     S T O     N I K A D A       N I S I     

B I O      P O S E B N A     J E           V R S T A     Z  A  B  O  R  A  V  A !

DA NE IZGUBIS TRENUTAK

Mirise trava uz kikot zena koje grabuljama ciste teren. Mirise priroda usred grada. Kikot se stapa sa muzikom iz baste I veselim podvriskivanjem dece okupirane spravama u nastojanju da ih, igrajuci se, savladaju. Uz sve to, trube automobile- svadbena povorka.

Od kada postojim, uz rec svadba uvek iskrsne asocijacija – priroda. Vidim mladost uz leprsave bele haljine od srpskog platna, vencice u kosi ispletene od poljskog cveca, vidim poleglu travu od plesa tih stvarnih vila danasnjeg vremena okrenutih prirodi. Blagost muzike sazica gitare obavija prizor istinske srece. Covek I priroda ogrnuti plastom mogucnosti sjedinjavanja.

Svadba u prirodi. Ples bosonogih vila. Muzika koketira sa rascvetalim laticama raznobojnog dekora. Samo priroda to ume. Da zagrli trnutak, da besvesno upija zar mladosti rasipajuci obuzdavanu ceznju.

Cujem da je april u Beogradu u svim tonovima zelenog. Cujem da je Beograd u aprilu toliko lep I secam se da je uvek bilo lepo Biti u Beogradu s proleca. Nostalgija. Ali, nije tuzno. Samo, kao da je iz nekog drugog zivota. Na nekoj drugoj planeti nekog udaljenog Univerzuma.

Sa blokom u ruci, skiciram detalje na Kalemegdanu, caskam sa Viktorom Starcicem, razmenjujem osmehe kada, u Knez Mihailovoj, naletim na Momu Kapora, ja Ana, sisal sa stranica Bazara, kratko potsisana, u nekakvim farmericama I majicom sa – grudima iznutra – Kaporov izraz. Srecna sto licim na tu Anu. Iz Bazara.

Nesto kasnije – kafana  “ ? “  Sastajaliste mladih filozofa, umetnika, filologa….Price do u nedogled. April za aprilom, naslagani trenuci za buducnost u kojoj cu se na njih osvrnuti s nostalgijom, ali ne I tugom.

Jos je lepse sto je I danas tako u Beogradu u tim istim godinama kada si  na raskrscu , osvrces se I pitas gde da zakoracis, a da ne izgubis trenutak.