UTISCI – MISLJENJE I OCENA CASOPISA DECJE STVARALASTVO “MEDZIK MAGAZIN”

Samo poetske – romanticarske duse – kao sto su Nevena Ciric, Jovana Pesic I  Ivana Jovicic mogu uspesno, sa puno odusevljenja I spontanog poetskog nadahnuca da se4 prihvate slozenog posla – objavljivanja I izdavanja jedne jedinstvene (I u Jugoslaviji) publikacije “Medzik magazine”.

Citava koncepcija raznovrsnosti I sadrzaja radova I njeno literarno,pedagosko I likovno stvaralastvo govore o raskosnom talentu nasih ucenika osnovnih skola, a u prvom redu, Nevene Ciric koja je idejni pokretac cele zamisli. 

Sve ovo govori o neizmernoj ljubavi I pedagoskim podsticajima prema velikom broju mladih saradnika. Svi prilozi saradnika odisu originalnoscu I zivotnom vedrinom.

Danas u eri prozaicnog zivota, nastojanjem “da se prezivi” I famozne “potrosacke korpe za cetiri osobe”, ovo je uspeli pokusaj da se udje I u drugi svet, svet emocija I poezije.

U coveku postoji kretanje koje ide u pravcu spoljne delatnosti, I misljenje u pravcu unutrasnje. Sintezu izmedju tih suprotnosti predstavljaju osecanja. Samo osecanja-emocije zahtevaju celu licnost covekovu. 

U umetnosti treba da se dozivi I saznaje da u kulturi zamisao coveka nema granicara  I carinika. Umetnik zivi s drustvom I za drustvo prelazeci granice svoje individualnosti. 

U uvodnom delu lepo je istaknuta misao Ive Andrica  “Na temelju zivotne stvarnosti I razuma, podizete zgradu svog obrazovanja I zivota, ali ostavite uvek jedan prozor  koji gleda u predele umetnosti”.

Poznati anticki filozof  Platon, rekao je:”najbolji je put moralnog vaspitanja onaj koji polazi  od estetike ka etici”. A znameniti americki pisac Vilijam Fokner, prilikom primanja Nobelove nagrade za knjizevnost rekao je, izmedju ostalog,  I sledece:”Nasa danasnja tragedija je zajednicki, sveopsti strah za buducnost. Nema vise problema duha. Zbog toga je pisac koji pise danas zaboravio probleme ljudskog duha. Ja odbijam da prihvatim kraj covekov. Piscevo je pravo I duznost da istraje I pobedi.”

Poznati pesnik Toplice (I ne samo Toplice) Rade Drainac, rekao je u pesmi “Ne peva ptica sa uvelih grana”.

U zbirci ima mnogo pedagoskih – didaktickih misli I konstatacija. Na strain 66. pod naslovom  Prostor – Casovi – Nastavnicki predmeti – Ocenjivanje – Nagrade – Kriterijumi za izbor nastavnika I reizbor nastavnika kao I o ucenicima, napisano je savrseno lepo, pregledno I tacno kao da su pisali pedagozi, didakticari I psiholozi u punom smislu te reci.

Takvih primera ima dosta I neki zadivljuju svojom sadrzinom I inventivnoscu. Treba istaci veliki broj priloga ucenika osnovnih skola u cijem odabiru je ucestvovao I veliki broj nastavnika sto je za svaku pohvalu.

ZAKLJUCAK – Citajuci ovaj Zbornik vratio sam se u dane svog uciteljovanja, a ljubav prema deci je bila uvek, I onda I sada, moja inspiracija. Zbog svega ovoga, prethodno izlozenog, TOPLO PREPORUCUJEM  DA  SE  OVAKO  ZNACAJNA  PUBLIKACIJA I  STAMPA.  

 Februar, 1999.godina                                  
U znak paznje I uvazavanja              

Dr Jovan Parlic, 

redovni professor Univerziteta u penziji

                                   

NASA STRANA - VASA POSTA

Decembar,2000.godina, Beograd

Dragi prijatelji,                                                             

Nisam vas zaboravio, samo sam nesto vise nego obicno bio zauzet pa mi je vremena falilo. Dobio sam vasu postu I dalje me odusevljava taj entuzijazam, to sto vas je drzalo I uzdizalo I u najtezim vremenima. S pravom vam mogu reci da ste ispit zrelosti vec polozili I tek sada, na pragu treceg milenijuma, dolazi vase vreme. 

Vi ste verovali u sebe, u svoje snage, imali ste volje I pameti I to vas je I odrzalo. Znam koliko ste imali finansijskih problema, a I sada vam je to kamen spoticanja. Nadam se I hocu da verujem d ace vas ljudi od vlasti cuti I shvatiti koliko vi vredite I koliko ste vi dusa jednog grada.

Vas krasi humanist, jer ste pomagali ljudima onda kada im je bilo najteze u ratu, u nemastini, u krizi morala! Vi ste cistiliste dusa, ekipa “psihijatara” bez diplome, a koja svesno ili nsvesno ljudima uliva poverenje, samopouzdanje, oslobadja ih nekorisnih neuroza I svaku muku modifikujete I pretacete u stvaralastvo I kreativnost. Bili ste Evropa na ovim prostorima usred mraka I beznadja. I deca Samerhila mogu da vam pozavide.

Svima vama od mene imate I dalje punu podrsku I sve cestitke za uspeh. Vase vreme je u trecem milenijumu, pa zato smelo I sretno zakoracite.

                     Vas saradnik I prijatelj-Miroslav Marinkovic

                     OS “Kralj Petar prvi”

HRABROST – SUPROTSTAVITI SE GOMILI

“Nasa kultura je kultura gomile. Mediji nas ohrabruju da svi mislimo iste misli I da svi imamo ista stanovista. Masovna proizvodnja nas ohrabruje da suzimo svoj asortiman ukusa, dok masovno reklamerstvo cini sve sto je u njegovoj moci da utvrdi te suzene ukuse. Slicno tome, nasa kultura je I pomodarska kultura: ako je ostavljanje duvana u modi, svi smesta gasimo cigarete. Nasi intelektualci se bave istim trenutno aktuelnim mislima, nasi poslovni savetnici svi od reda prodaju isti “transformacioni” paket, nasi duhovni tragaci pribegavaju istim kristalima I napitcima. Mi vise ne znamo kako da razmisljamo svojom glavom. 

Jedan od glavnih kriterijuma za visoku duhovnu inteligenciju je biti, kako to psiholozi kazu, “disciplinirano nezavisan”. To znaci da treba da budem sposobna da se suprotstavim gomili, da ostanem pri nekom nepopularnom stanovistu ako je to ono u sta duboko verujem. Ali, tu ponovo dolazim do nuznosti samosvesnosti I duboke svesnosti o tome da posedujem licno srediste. Ukoliko postojim samo iz svog ego sloja, ja sam naprosto skup individualizovanih borbenih mehanizama koje sam razvila kao odgovor na svoje iskustvo, puka maska.  Te sam tako, na negativan nacin, jos uvek zavisna od reakcije I misljenja drugih. A ako zivim iz asocijativnog, srednjeg sloja sebe, onda sam deo grupe. 

Visoki SQ od nas zahteva da imamo funkcionisuci ego I zdravo ucesnistvo u grupi, ali I jedno I drugo moraju biti ukorenjeni u nasem dubokom sredistu. Iz te usredistene perspective, iz onoga sto bi se moglo nazvati perspektivom “duboke subverzivnosti”, izdvajam se iz gomile, ali sada mogu dati nekakav doprinos – svoju perspektivu. Ja znam ko JA nisam I sta JA verujem.  To nije egoizam, vec cista individualnost, koja cesto zahteva ogromnu hrabrost. 

Sin jednog cileanskog biologa, Umberto Maturana, razocarao se zbog toga sto su mu   nastavnici u skoli onemogucavali da bilo sta nauci. Oni su zeleli da GA  NAUCE onome sto su oni znali, umesto da IZVUKU ono sto je NJEMU BILO POTREBNO da NAUCI. Kao rezultat toga, Maturana je napisao “Ucenicku molitvu”, ciju skracenu prevedenu verziju iznosimo. Ona savrseno izrazava odgovor duhovno inteligentnog pojedinca na prilagodjavajuce pritiske roditelja, nastavnika, gazdi ili gomile.

                   Nemojte mi nametati ono sto vi znate,

                           jer ja zelim da istrazim nepoznato

                       i da budem izvor sopstvenih otkrica.

                   Neka poznato bude moje oslobodjenje, a ne moje ropstvo. 

                   Svet vase istine moze biti moje ogranicenje;

                           vasa mudrost moje poricanje.

                       Nemojte me poducavati; hajde da koracamo zajedno.

                   Neka moje bogatstvo otpocne tamo gde se vase zavrsava.

                   Uputite me tako da mogu stajati

                            na  vasim ramenima.

                    Otkrijte sebe tako da ja mogu biti

                            nesto drugacije.

                     Vi verujete da svako ljudsko bice

                             moze voleti I stvarati.

                          Zbog toga razumem vas strah

                     kada od vas trazim da zivite u skladu sa svojom mudroscu.

                     Vi necete saznati ko sam ja

                               sve dok slusate samo sami sebe.

                           Nemojte me poducavati; PUSTITE ME DA BUDEM.

                      Vasa greska je u tome sto zelite da budem isti kao I vi!”

                                                 “SQ” – izdanje SVETOVI – NOVI SAD

                                                              2000.godina 

USPEH

Negde procitano: “Ko shvati da je zivot jedno veliko zezanje – uspeo je.”

Tvrdjava - Meša Selimović

Neobičan mladić. Biće divan čovjek ako ne uspije u onome što želi, strašan ako uspije. Bio bi ponosan na svoju čistu misao i poslije, kad bi već odavno bila uprljana. Sad je protiv nasilja, zavešće ga u ime slobode. Sad je za slobodu, ugušiće je u ime vlasti. Boriće se surovo za svoje uvjerenje, smatrajući da je plemenito, ne znajući da je postalo neljudsko. Biće najljući neprijatelj protiv sebe bivšeg, i čuvaće, kao hamajliju, ogrubjelu sliku svoga nekadašnjeg zanosa. A ako ne uspije, kao i toliki drugi, ako mu sadašnji bivši zanesenjaci presijeku put, njegovo stradanje će učiniti više nego pobjeda. Sačuvaće se u ljudima dirljiva uspomena na žrtvu i na misao koja nije postala stvarnost. I začudo, to je najljepše od svega što čovjek može da učini: da pokuša i da ne uspije.

Ostaje tako da živi želja i vjera da će jednom doći sanjani raj, a s tom željom lakše se živi. Ako proroci razočaraju, snovi tamne. Proroci treba da umru prije nego što išta ostvare. Dovoljno je to što su još jednom razgorjeli staru nadu. Zašto da je gase djelom koje razočarava. Možda treba da prođe neko drugo vrijeme, da se u dušama nakupi dosta te neokaljane ljepote, pa da ljudi, očišćeni, ostvare prastari san.

OGRANICEN UM

Konacno su pomenuta INDIGO  DECA  I na nasem podrucju. Njihovo visedecenijsko postojanje, moglo bi se reci ignorisano, danas je nemoguce negirati.  Bar nije moguce pobiti tvrdnju  naucnika.. Da postoje. Cak se pominje broj I do dvadeset miliona.

Deca su iznad prosecna, krase ih mirotvoracke ideje, ljubav, humanist I potreba za uspostavljanjem takvih odnosa u komunikaciji.  Kljucna razlicitost je da poseduju sesto culo koje im omogucava DA  ZNAJU, ali to ne mogu da objasne ljudima osiromasenim za to culo; koji su mnogobrojni I u redovima kojih seta vojska duhovno obogaljenih bica koja cesto boluju od najteze bolesti, koja se ne leci jer kao takva nije registrovana, bolesti zla. Zato, zle ljude treba po najvise zaliti.  

Posebno je tesko indigo deci u tom najmladjem uzrastu kada cak ni roditelji ne pokazuju razumevanje za pricu koju deca kazuju.  Nepravilnosti koje vide I na koje ukazuju kao netacne, iskrivljene, neistinite, odrasli ne dozivljavaju na taj nacin. Ali je strasno sto smatraju da deca izmisljaju pa ako uporno nastavljaju da brane svoj iskaz-stav, cak ih I kaznjavaju. To izaziva bunt kod dece jer znaju da govore istinu Znaju.

Dogadja se indigo deci, npr. da knjigu koju treba da  procitaju, zapravo su vec procitali culima kojom prilikom ne primecuju ni stil pisanja, ni pismo kojim je knjiga pisana-nije im bitno- osim sustine. … I mnogo je jos primera koji potvrdjuju vanvremensku I vanserijsku prirodu indigo dece.

Indigo decu karakterise izuzetna kreativnost koja cesto dovodi I do NECEG NOVOG! To su bozanska bica. Verovatno ta deca cine onaj dovoljan broj ljudi na zemlji zarad cijeg postojanja opstaje covecanstvo. 

Njihov misaoni process, njihova svest I poimanje vidljivog I nevidljivog nadmasuju prosecnost. Kada odrastu, shvate da je nemoguce objasniti ljudima te neslucene mogucnosti bez njihovog duhovnog razvoja I nadgradnje.

Danijela Knez je divno formulisala u svom romanu “Okean u oku” sledece – UM  OGRANICEN  MATERIJALNIM  ZNANJEM!  

Takvi umovi su prepreka realizacije ideja natprosecne-indigo dece; ali prepreke ce biti uklonjene. Spor process – nezaustavljiv! 

SA POSEBNIM DIVLJENJEM  -  INDIGO  DECI  U  CAST :)   

PLATONSKA LJUBAV

Kazu, danas ne postoje platonske ljubavi. Mladi ni ne znaju sta to znaci. Ali, ranije su se dogadjale. Moguce do druge polovine XX veka. Tako su se voleli tineidzeri. Trepereci od iscekivanja da se sretnu, a kada se to dogodi, jednostavno svako nastavi svojim putem. I sanjali su. Budni su sanjali I sve idealizovali. Sve se svodilo na ceznju. I sve tako dok se

ne probudi strast.  Kasnije se secaju tih neznih godina I zbijaju sale na sopstveni racun, ali se secaju sa pietetom.

I zrelo doba je znalo za platonske ljubavi. Razlikovale su se od onih decijih, prvih otkrica emocija. Sto su se deca tako volela, jasno je jer se jos nije dogodila seksualna revolucija. Ali ono pravo zrelo doba sa lepezom iskustva erotskog zanosa, sa saznanjem da ne postoje prepreke  (ako ne postoje), sa slobodom I samosvescu, zasto se ljubav samo platonski iskazivala u tim zrelim godinama ? Kako je moguce da ne predje postavljenu granicu? I zasto granica uopste postoji? 

Zapravo u tim zrelim, zrelim godinama, platonska ljubav kod zena, moguce prerasta u materinsku ljubav. Da bi se izbegao Edipov kompleks, platonske ljubavi su trajale dugo.

Sve to se uklapa u pokret sporosti u svetu, da cinis najbolje sto mozes, to sto umes da volis dugo, postojano…. Najbolje sto mozes, a ne najbrze kakav je trend danas, ne samo sa ljubavlju, koja I ako postoji, brzo se potrosi, vec I u svakom radu.

Brzina zivljenja umanjuje, cak I unistava cari smislenog zivota.