Radio Nis-
( nije emitovana ) Okoncana sestogodisnja saradnja RADIO NIS – DECA STVARAOCI U VANNASTAVI. 3. maj 2001. g.
Dobar vam dan, dragi nasi visegodisnji verni slusaoci. I danas vas pozdravljamo nista manje plameno no prethodnih godina.. Da neke nase lepe poruke ne bi izgrickao zaborav, podsecamo vas:
“ Kada je hladno, bodljikavo prase trazi drugu bodljikavu Prasad da leze zajedno, da se zbiju, jer im je tako toplije. Da nemaju bodlje, to bi bilo lako. Ali, bodljikava Prasad imaju duge I ostre bodlje. Kada se zbiju u gomilu, bodu jedno drugo. To nije dobro, a nije dobro ni kada im je hladno. Zato se bodljikava prasad dugo muce dok ne nadju neko ZGODNO RASTOJANJE: da budu jedno uz drugo, a da se ne bodu. To RASTOJANJE zove se LEPO PONASANJE.
LEPO PONASANJE je,znaci, DA JA NE POVREDIM TEBE, DA TI NE POVREDIS MENE, DA POMOGNEMO JEDNO DRUGOM, DA I MENI I TEBI BUDE DOBRO. “
Kada smo sa dvanaest godina bile instruktori nasim malim predskolarcima u Igraonici, koja je bila prirodna posledica nase stvaralacke igre, svojim ponasanjem smo im davale primer – da moze lepo I veselo da se raste, da je svet lepo mesto za zivot.
……. …….. …….. …….
Priroda nas s ljubavlju poziva da se pridruzimo strastvenoj igri zivota. Mi to I cinimo, jer KREATIVNOST U OSNOVI I JESTE STRASTVENA IGRA ZIVOTA.
Samo za MLADOST kojoj je svojstveno da VERUJE d ace je starost mimoici; samo za mladost kojoj je sopstvena koza tesna, u mesecu poezije, u maju mesecu u kome je rodjena I Desanka Maksimovic, pozdravljamo vasu mladost Desankinim recima:
“ Deci porucujem neka ne hitaju cas pre izaci iz detinjstva I neka njihove PRVE LJUBAVI budu takve da bi ih smeli poveriti I mami I razrednom staresini.”
Toliko od Desanke Maksimovic ovom prilikom. A nase sasave godine dovode nas pravo do “Sasave knjige” Miroslava Antica. Pa, dragi nasi poeticni slusaoci, I vi mladi, I mladji I najmladji, hajde da uzivamo zajedno u BESMRTNOM pesnickom izrazu ovog BESMRTOG PROLECA!
“Zasto mora u zivotu na sve da se dugo ceka? Sto petljaju nesto s nama? Zasto krisom, izdaleka, naslucujes one tajne, zabranjene, cudne stvari, koje smeju, razumeju I umeju – ko bajagi samo stari?
……. ……. ……. …….. ………..
Drugciji su roditelji kao klinci nekad bili u vremena ona davna kad se tapka, kad se mili, u satenu I muslinu, u somotu I u svili, po tri bala u godini…..fijakeri…..suncobrani….jedan cvetak krisom dat, oficiri I mundiri I brkati kavaliri od valcera I od polki oznojeni….. Noci duge sto godina. Sto godina dugi dani.
Mi smo deca sto sav zivot posmatramo kao salu. Nase slike NIKAD nece pozuteti u ovalu. Necemo se postapati niti svetom vuci kosti. MI TUTNJIMO! MI NECEMO OSTARITI – do starosti. Vecno mladi I besmrtni zivecemo uvek tako. Pa zasto nas onda uce sve naglavce,naopako?
Cemu kriju svoje tajne tako smesni, tako stari, kad ce sutra-ali dockan otvoriti svoje duse I probati da nam kroz nos I unjkavo otpevuse ove iste zabranjene ljudske stvari – triput gori, matoriji, umorniji roditelji I drugari.”
Pa kaze: “ ….Dusa se kikoce I krvari…. Prirodo, cuj me: laganja nema! Ti bujaj – ja cu od tebe vise! I neka siroko u nama dvema ogroman ruzicast vetar dise. I luduj, prirodo! Zri naopako! Samo mi nemir ne pokvari. VOLIM TE STO SI ZAISTA TAKO KO I JA BALAV ZA DIVNE STVARI!!!”
Zato, drugari, pazljivo poslusajte: “ Nikad nemoj da se vracas kad vec jednom u svet krenes. Nemoj da mi nesto petljas, nemoj da mi hoces – neces. I ja bezim bez povratka. Nikad necu unatrag. Sta ti znaci staro sunce, stare staze, stari prag? To je ono za cim moze da se pati. To je ono cemu mozes srca dati. Al’ ako se ikad vratis – moras znati: tu ces stati. I ostati….
…. ….. A meni se u svet srlja…..jer jedino znam da zurim….. Znam jedino da ne mogu tu, gde – kako pruzim nogu – vezuje me odmah neko, zauzdava I potkiva. Opasno je kao munja. Opasno je kao metak kad u meni vecno kunja I muci me moj pocetak.
Zato bezim. Trcim. Trazim. Stvaram zoru kad je vece. Nek od mene zivot uci I da tepa I da tece. Jas am takvo neko cudo sto ne ume nista malo, pa kad krenem – krenem ludo, nestrpljivo, radoznalo. Ne znam tamo sta me ceka u maglama iz daleka, al’ ako se I pozlatim, il’ sve tesko, gorko platim JA CU UVEK SAMO NAPRED. NIKAD NECU DA SE VRATIM. “
“ Jer, najzad sve kratko traje; odjednom nasmejani u ogledalu nekom dobiju zborano lice.
…… Zato ZIVI, al’ SASVIM! I ja sam ziveo tako…….Vecno sam isao….isao….Ako ti jave: umro sam, a bio sam ti drag….nemoj ici na groblja – nista neces razumeti. Groblja su najcrnji vasar I ruzno pozoriste.
Ti nisi za takve teatre gde nema srca I vatre, teatre bez smeha I suza gde vlada mlitavi red
….. I kraj se zna unapred.
Zato sam za teatre sa mnogo srca I vatre,teatre smeha I suza gde nikada ne vlada red, gde ima I svadje I pesme I aplauza I kraj se ne zna unapred. Zato sam sasvim ziveo, jer to sam najlepse znao. Ako ti jave: umro sam – ne veruj, ja to ne umem. LJUBAV JE JEDINI VAZDUH KOJI SAM UDISAO I OSMEH JEDINI JEZIK KOJI NA SVETU RAZUMEM……
…..Toliko mi je stalo da ostanem u tebi budalast I cudno drag….Nocu kad gledas u nebo, I ti naming meni. To neka bude tajna. Uprkos danima sivim kad vidis neku kometu da nebo zacrveni, upamti: to ja jos uvek sasav letim I zivim.”
A ti, svoju snagu prepoznaces po tome da prebrodis trenutak u vecnosti kojom se razleze milozvucna “ USPAVANKA ZA MALU PTICU “
“Ali mala ptica uopste nije ptica. Ona je samo jedno VECITO PITANJE sa krilima od zemlje, pepeljastim I bezbojnim. Njen let je vec nekako unapred odredjen I zavrsava se u korenju. I osudjena tako, ona skida sa sebe kao prozracnu kosulju svoju detinjastu sigurnost. I dugo place ove noci u maju.
Place I velika ptica. Izgleda kao da spava, ali I ona place u sebi. Jer, ivelika ptica nije ptica, nego samo jedan VECITI ODGOVOR. Odgovor sa krilima od mesecine, IZMISLJEN, ali POTREBAN, jer BEZ NJEGA BI SVE MALE PTICE UMRLE JOS U DETINJSTVU.”
MUZICKI PREDAH – ALBINONIJEV “ ADADJO”
I dalje “Adadjo” kao podloga
“ Stvaran je cvet cija odsutnost mirise I cveta, a cveta vec odavno nema…”Branko Miljkovic
“ Stvaran je cvet cija odsutnost mirise I cveta, a cveta vec odavno nema…”Branko Miljkovic
Sav sam ti od ludila nekako s proleca jer “ IZAZOV BUDJENJA” prati nasa snevanja.
( poezija Natase Peric – samo skracena verzija emisije)
“ On se smeje.Smeje se decije. Svaki dan se raduje igri u njenim mislima….
….On se smeje duboko u njoj.
On cuti. Cuti vodeno. U snovima cuti nju. Stvara se izvan reci.. Voli je cutanjem. Zagonetka vremena iznice u njegovoj veri. On cuti duboko u njoj.
On place, place nevidljivo. Morem se oglasava Place za nju. Plac mu se pretvara u nebeske siljke ceznje. On place duboko u njoj.
On zivi. Zivi sva vremena. Njenu slobodu zivi. U letu, bez nje, zajedno sa njom tone. KLESE JOJ PECAT VECNOSTI. ON ZIVI DUBOKO U NJOJ……..
Pojacana muzicka podloga-trenutak tek
Sreca je UMETI OSETITI MAGIJU TRENUTKA, cak I kada je ona mala kao kapljica kise zaustavljena na liniji naseg ispruzenog dlana.
Pojacan adadjo
Usudi se, zakoraci. Iza granice vidljivog. Duboko u neizvesnost. Otkrices, mozda livadu obraslu grimiznim cvetovima zelja; kucu zaodenutu bajkom stvarnom kao zivot; drvo koje te grli; ptice sletele u tvoje reci; buducnost lepsu I od enigma. Usudi se. Kreni.. Iza VRATA VIDLJIVIH SAMO ZA HRABRE, zivi pesma koju ces napisati.”
…… ……. …….. ………. ……..
Vreme zamrznuto u jednoj tacki upozorava na usud. Razmedjenog izmedju proslosti I buducnosti to te Bog priprema na trenutak sadasnji. Ako ga udahnes dovoljno duboko, osetices. Ratovi koji se vode vec odavno su izgubljeni.. Za one koji ZNAJU, NAKON SVEGA, OSTAJE SAMO SLIKA LJUBAVI………..
……. …….. ……. ……… ……
Ponecu sa sobom sve sto me oznacava ispod kore hiljadugodisnjeg drveta, a neko drugi shvatice da svetlosni treptaj, mali
POST SCRIPTUM – Ti I ja. Sami u iskusenjima. Odolevamo vremenu. Ti I ja. Na razlicitim stranama svemira. Dovikujemo se osecajima. Ti I ja . Dokazujemo.Cuvamo. Jedno. Sunce je svedok. Bog zna. TI SI JA.”
Muzika - pojacana.a dalje bez podloge
Za svakog autora moze biti bolno pa I riskantno da sa svojim citaocima (ili slusaocima) podeli lecni material iz koga je nastalo delo – IZLAZUCI SVOJE ISKUSTVO zbog SVETLA koje MOZE BACITI na proces transformisanja nasih licnosti I ocuvanja celovitosti.
Mi stvaraoci, od najranijeg detinjstva delimo sa vama, dragi slusaoci ekologije duse, SVOJ LICNI MATERIJAL, ali niti nam je bilo bolno, jos manje riskantno. Naprotiv, stvarajuci, igrali smo se tako razdragano da se u nama stvorila snazna zelja, tako reci strast, da I vas dotaknemo svojom carolijom zarad srece unutar vas samih.
Nase stvaralastvo ima poetski ton. Ovog puta smo odabrali poeziju odraslih – Mike Antica, petnaest godina od smrti, I mlade pesnikinje Natase Peric . Dogodio se DODIR pesnickih dusa u kosmickom beskraju. Duse koje su se srele, prepoznale I sjedinile u snaznom treptaju emocija koje su se prelile na nas.
Sopstvenu poeziju cuvamo za neke nove klince, koji ce, kao I mi, razdragano da grunu u zivot trazeci mirise svojih staza hrabro koracajuci ka buducnosti.
Mi smo prva deca stvaraoci u vannastavi, koja su imala srecu, da javnost na ovaj nacin, ispostuje jedno od PRAVA DECE – DA RAZVIJAMO SVOJE SPOSOBNOSTI RADOSNO KROZ KREATIVNU IGRU.
Neometani niodkoga, rasli smo slobodno razvijajuci I iskazujuci svoje potencijale. Odrasli, koji sun am bili podrska na nasem putu samotraganja, postovali su I uvazavali nas rad. I danas je tako.
Bas kao sto je davno Ivo Andric porucio mladima “Ostavite uvek jedan prozor koji gleda u predele umetnosti” tako smo mi to prihvatili I PRENOSIMO DALJE TU UMNU PORUKU. A opet, nismo izgubili potrebu za decjim vragolijama, dobrom zurkom, dugim telefonskim razgovorima… Nikako nismo zaboravili da smo deca u najsasavijim godinama, s tim sto IMAMO SVOJU OAZU UMETNOSTI. Posecujemo je kad god osetimo potrebu za susretom nama srodnih dusa..
Od nas za danas toliko! Dragi slusaoci Radio Nisa, ostanite nam lepi, mladi zaljubljeni pa I po malo sasavi do sledeceg slusanja u tamo nekom cetvrtom milenijumu.. Do tada, volimo vas uvek plamenom ljubavlju ne da vas sagorimo, vec ogrejemo . Samo vasi MAGIC EKOLOZI DUSE, razigrani medzikovci 85-tog godista grada Nisa sa obale Viline reke.
(Univerzum je stvorio magic lepotu koja zato postoji citavu deceniju kao document za vecnost, inace je ne bi bilo)
Tekst iz STVARALACKE ARHIVE, maj 2001. godina.
No comments:
Post a Comment