SVET U KAPI ROSE

“Na pocetku svih pocetaka

na pocetku svih putanja

postojala su samo lutanja…” 

Svaki pocetak nosi uzbudjenje – radosno, jer sip red  neispisanim papirom, pred platnom ocima uprtim u belinu; pruzas nogu, a kao da cetkicom oslikavas predeo kojim zelis da prodjes I ides dalje, dalje…  Cak I ako zastanes, ne zaustavljaj kretanje  u sebi da ne dozivis sunovrat. Mnogo je teze osvajati ponovo visinu sa koje si se omako – duhovnu visinu, naravno! 

Ideje, kao spasonosni pojas, pokrecu! Covek ni ne sluti bogatstvo ideja koje nosi I koje se sustizu ubrzavajuci ili usporavajuci hod. Ideje cine da lutanje dobije smisao. Podgurkuju te da ucinis nesto lepo zbog cega ces radosno poskociti; ili te gurnu nekome u zagrljaj (sto je najlepsa mogucnost) , a da ni sanjao nisi o tome;  ili ti jednostavno ne daju mira dok ih ne realizujes.

I tako uvek iznova. Neprekidna lutanja uvek – kao na pocetku svih pocetaka, treperi neizvesnost I ohrabruje u isto vreme da razlijes boje po platnu iscekujuci remek delo svojih majusnih pokusaja, ali koji daju ogromnu snagu tvom svetu, svetu u kapi rose. 

Neko nosi okean u oku, neko zivot u ljuski oraha…. A sve to je kao “Svet u kapi rose” – knjiga drevne poezije koja je , pre dvanaest godina, bila inspiracija za Radio emisiju Magic ekologija duse – dece stvaraoca u vannastavi, a na predlog gosta emisije, Dr Gradimira  Ivovica-poklon zivotnoj saputnici koje vise nema. 

OCI  U  OCI  S  DAVNINOM (IV vek pre nase ere) 

BOGINJA  SUDBINE 

….Ako svak nekog voli, zasto je

Samo boginja vecno tuzna?

Dvorana je prepuna lepih momaka,

ali se njen pogled, najednom,

upravlja k meni. Bila je dosla

bez reci,  odlazi bez pozdrava….

Ima li srece ravne sreci prve ljubavi,

I bola ravnog bola na rastanku? … 

Cekam svoju voljenu, ali nje nema.

Na vetru, ocajan, ridam… 

Sa dugim macem u ruci kojim

Sve zivo brani, samo ce ta boginja

Da sudi svima nama.